А. Бошковић

28. 07. 2023. 06:47   >>  06:47 4

ГОДИШЊИЦА СТРАВИЧНОГ ЗЛОЧИНА

Велика без меморијалног центра, жртве да добију мјесто у уџбеницима

Село Велика данас обиљежава 79 година од најстравичнијег злочина који су починиле дивизије Скендербег и Принц Еуген, мученички убивши преко 600 ненаооружаних жена, дјеце и стараца у овом селу 1944. године.

Велика је треће село у Европи по броју жртава у једном дану током Другог свјетског рата, а ни дан данас овај злочин званично није проглашен геноцидом. С обзиром на број убијен особа у односу на број становништва, исти садржи и елементе етноцида, јер је у питању била намјера и покушај потпуног физичког истребљења једне племенске, односно етничке заједнице.

Ово село испод Чакора сваке године на данашњи дан је сјећа својих жртава, а и селу готово да нема куће у којој је страдало макар двоје.

Клуб Велика, који окупља највеће историчаре, књижевнике и стручњаке, ради на тачном утврђивању жртава. Претпоставља се да је број много већи, јер се рачунају и жртве које су убијане у сусједном селу Горња Ржаница.

Резолуцију о геноциду у Велици први је предложио клуб посланика радашњег Демократског фронта предложио је још у децембру 2021. године.

Посланик ДНП-а и представник савеза ЗБЦГ Милун Зоговић казао је за Портал РТЦГ да је искрено суочавање са прошлошћу најбољи пут за извлачење поуке да се злочини какав је био геноцид у Велици никада и ником не понове.

"Геноцид у Велици је деценијама био табу тема о којој се није смјело ни приватно разговарати а камоли јавно свједочити сурову истину о жлочиначком смртоносном фашистичком пиру у којем је заклано, запаљено и убијено више од 500 дјеце, жена, стараца и људи у подчакорским селима", казао је Зоговић. 

Подсјетио је да је Демократски фронт предлогом резолуције о осуди геноцида у Велици прекинуо ћутање и покренуо процес суочавања са истином.

"Касније се у Скупштини Црне Горе створио амбијент да резолуција о осуди геноцида у Велици и Пиви добије потребну подршку за усвајање, чиме је показана историјска зрелост и одговорност према невиним жртвама. Надам се да ће се овим злочином бавити и уџбеници историје из којих се образују млади нараштаји. Овај фашистичко-вулентарски злочин ушао је у анале бешчашћа и нељудскости и као такав треба да удје и у историјске уџбенике као свједочанство злих и најгорих времена. Истина је најмање што дугујемо невиним величким страдалницима. Управо је суочавање са истином најбољи прилог да се такво зло више никада не понови", навео је он.

Њиховим путем кренула је Демократска Црна Гора која је прошле године поднијела предлог за резолуцију о признавању геноцида, а иста је усвојена на Скупштини 30.јула прошле године.

Функционер Демократа Момо Копривица казао је за Портал РТЦГ да је усвајањем Резолуције Скупштина дефинисала цивилизацијски однос према овим жртвама нацифашизма.

"То је израз привржености антифашистичкој традицији наше државе, али и дуг према невиним страдалницима. Она је основа културе сјећања и потврда историјског памћења. Велика, као и Пива, прошла је кроз страдање и распеће. Величке, као и пивске жртве, и све жртве нацифашизма, уграђене су у вјечни темељ слободе и достојанства нашег народа", казао је он.

Копривица сматра да је потребни да ова историјски непобитна истина о овом страховитом злочину напокон добије одговарајуће мјесто у образовном програму.

"Тако би се његовала култура сјећања, али и да се злочин никад, нигдје и никоме не понови", навео је он.

Мада су Демократе прошле године позвале Владу да у најкраћем могућем року планирају изградњу меморијалног центра у селу и и да се за то одобри довољан обим буџетских средстава, ово село је и дан данас без адекватног обиљежја у част жртвама.

У Велици ће данас, као и сваке године, бити одржан помен жртвама. Помен и литургију служиће епископ будимљанско-никшићки Методије и епископ Јован Ћулибрк. Помену сваке године присуствују и чланови породица из Пивских дола, који су се побратимили са мјештанима Велике.

Сличан злочин догодио се 7. јуна 1943. године када су припадници СС дивизије „Принц Еуген” уз подршку злогласне Ханџар дивизије, убили преко 522 цивила, од којих је било 109 дјеце.