A.M. [ РСЕ ]

02. 05. 2023. 17:22   >>  17:22

ИЗМИЈЕЊЕН ЗАКОН

Забрана градње лијек за 'инвестицијске' пожаре у Црној Гори

Пожари у Црној Гори су претходних деценија већином били намјерно подметнути а шума трајно изгубљена због нечије намјере да гради и прибавља корист од тога, оцјењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) директор Агенције за заштиту животне средине Милан Газдић.

Како би се томе стало на крај, на предлог Праве Црне Горе Скупштина је изгласала измјене Закона који забрањују градњу на опожареном терену 30 наредних година.

"Овим смо угасили инвестицијске пожаре", казали су из Праве.

До пожара је често долазило на шумском земљишту на најатрактивнијим локацијама, попут Луштице, у Подгорици, Бару, Будви, Улцињу, на Скадарском језеру.

"На тим локацијама послије кратког времена након пожара који су уништили шуму подигнути су објекти, луксузни комплекси, па чак и читава насеља, што говори да је било ријечи о намјерним, "инвестицијским" пожарима", тврде у Правој.

Досадашња пракса

Усвојеним законским измјенама забрањена је промјена намјене изгорелог шумског земљишта у грађевинско наредних 30 година од дана настанка пожара. То је, сматрају, неопходан период да би се шума у потпуности обновила.

Директор Агенције за заштиту животне средине Милан Газдић, који је на ту функцију ступио прошле године, каже да је управљање шумама деценијама било катастрофално и сматра да ће измјене Закона о шумама помоћи њиховој заштити и превенцији од пожара:

"Зато смо и ми претходно измијенили Правилник у смислу да се неће одлучивати о градњи у опожареном простору најмање 10 година од настанка пожара како би се спријечили инвестицијски пожари".

До сада је након пожара у којем изгори шума било могуће промијенити намјену шумског земљишта у грађевинско па су се градили објекти које није било могуће изградити на шумском земљишту.

Случај Горица

Омиљено излетиште Подгоричана, али и грађана из других црногорских градова, брдо Горица, претходних 15 година погодило је више великих пожара, у којима је изгорело готово 90 хектара шуме.

Брдо Горица или како га мјештани зову "плућа града", један је од примјера намјерних пожара у циљу 'бетонизације', каже за Радио Слободна Европа Младен Ивановић из Удружења љубитеља Горице.

Ивановић каже да је у последње двије године било чак пет подметнутих.

"Пожари се већином јављају након двијехиљадите године што се и поклапа са урбанизацијом брда. Цијела источна падина брда и дио западне стране свједоче томе јер се врло брзо након пожара на тим падинама почело са изградњом стамбених објеката", наводи Ивановић.

На источној падини избио је пожар у јулу 2021. године који је опустошио брдо, у којем је изгорела и најстарија шума бора пињола сађена почетком двадесетог вијека.

Сада се, наводи Ивановић, на том крају Атинске улице гради мега стамбени комплекс, "регуларно" легализован постојећом планском документацијом.

Горица је проглашена прошле године за Споменик природе што ће, сматра Ивановић, бити додатна гаранција да ће бити мање пожара у циљу бетонизације.

Љубитељи Горице од почетка 2014. године је уклањају вишак биљног отпада из шуме, а који је основно гориво за настанак и ширење пожара.

"Огромне количине тог вишка биљног отпада изнијели смо из шуме током ових 9 година, а врло брзо нас очекује јубиларна 250 акција", наводи Ивановић.

Брдо Спас– преко пожара до потенцијалних голф-терена

Директор Агенције за животну средину Милан Газдић каже да је и брдо Спас изнад Будве један од примјера гдје је намјерним пожаром промијењена намјена земљишта из шумског у грађевинско.

Наиме, брдо Спас је од 1968. године имало статус споменика природе као природно станиште ријетке, медитеранске дрвенасте мљечике.

"Међутим 2008. Завод за заштиту природе на иницијативу Општине Будва је покренуо ревизију како би се урадило поновно истраживање да се види има ли то брдо и даље исте атрибуте заштићеног подручја. Када су почела истраживања цијело брдо је изгорело што се јасно довело са инвестицијским пожаром", каже Газдић.

Према његовим ријечима када је Студија показала да је све изгорело на брду стигла је иницијатива да се промијени намјена брда из шумског - у грађевинско градско и захтјев да се ту граде голф терени.

"Од градње голф терена није било ништа али та намјера је била јасна".

Ипак, на ободу овог брда годинама ничу вишеспратне виле и приватне куће.

Штете од пожара немјерљиве

Да би се дјелимично обновила шума неопходно је минимум 10 година. Три пута више потребно јој је да се врати у стање прије пожара.

Према ријечима Газдића, с обзиром на то да је Црна Гора на удару климатских промјена шуме се споро обнављају.

Према подацима невладине организације КОД 2021. године у Црној Гори изгорело око 143 километара квадратних шума, што је, како наводе, еквивалентно површини од близу 24.000 фудбалских терена.

Додају да се према европском моделу ,,укупне штете” процјењује да је 2021. године штета усљед шумских пожара у Црној Гори износила око 280 милиона еура.

Казнене мјере

Измјењеним законом повећане су и новчане казне за оне за које се утврди да су учествовали у подметању пожара.

Досадашња минимална казна за правна лица је повећана на три хиљаде еура, са досадашњих двије а максимална с 15.000 на 20 хиљада.

Максимална казна за физичка лица повећана с досадашњих 1.200 на 1.500 еура.

Штета која је нанијета подметањем пожара у бројним случајевима до сада је била много већа од казни за учињене прекршаје.

Према актуелним мјерама, особе које полиција идентификује и ухапси због подметања пожара, надлежно тужилаштво терети за кривично дјело изазивање опште опасности.

За ово кривично дјело је прописана затворска казна од шест мјесеци до пет година.