[ М.М.Љ. ]

30. 04. 2023. 12:41   >>  09:50 2

ЗДЕНКА ПОПОВИЋ

"Волим људе који су насмијани и јаки, избјегавам користољубиве"

Посланица Демократске Црне Горе Зденка Поповић када није у парламенту, воли да проводи вријеме у Црмници гдје гаји цвијеће, брине о лози, производи вино и ракију за потребе породице. Она је у емисији "Упознајте парламентарце" испричала како се борила сваки пут када је живот постављао пред њу непремостиве препреке. Из свега је изашла јача, зато цијени људе који су насмијани упркос свему што им се дешава.

Посланица Поповић родила се Постојини, у Словенији, гдје је провела најраније дјетињство.

“То је, могу да кажем, најсрећнији дио мог дјетињства. Словенију волим скоро као и Црну Гору. Како годину иду, вуче вас родно мјесто, родни град”, казала је Поповићева.

Њена породица преселила се у Подгорицу, након што је изгубила оца у саобраћајној несрећи.

“То трауматично искуство. Губитак родитеља, натјерао ме је да схватим колико треба да будемо јаки, да помогнемо родитељу који је остао. Тешко је било, требало је преживјети. Моја мајка је била просвјетни радник и са једном малом платом нас је школовала, подизала, од нас правила добре људе”, казала је она.

Има другарице из основне школе, гимназије… Њени пријатељи су одане и искрене особе.

“Можемо да се годинама не чујемо, али када се чујемо, као да се никада нијесмоо раздвајале”, каже Поповићева.

Не воли особе које искоришћавају, које су мрачне и преносе негативну енергију.

Истиче да није лако бити мајка и политичарка, јер поред сталне едукације и надограђивања, мора бити посвећена породици, ако жели здраву породицу.

“Моје опредјељење је било да ми породица буде здрава и нормална, јер сам у једном тренутку доживјела судбину своје мајке и ,лада сам остала удовица. Моји синови су остали без оца када им је био најпотребнији, када се изграђују као личности. Али и они су брзо сазрели и никада са њима нијесам имала проблем”, казала је посланица.

Из тешких ситуација излази само јача и жели да тиме мотивише све жене. Казала је да је срећна што је упркос свему успјела да се бави послом који воли, да постигне све, без ичије помоћи, осим својих најближих.

Женама има да поручи да не буду једна другој конкуренција, већ подршка. Само тако могу да пробију стаклени плафон који је за њих поставио мушки свијет.