Milica Radenković Jeremić - BBC novinarka  [ BBC ]

16. 10. 2025. 07:54   >>  11:30

Kako su divlje medonosne pčele postale ugrožene i šta to znači za pčelarstvo

Deset odsto od skoro 2.000 vrsta pčela koje žive u Evropi je ugroženo, pokazala je nova Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

„Gde je med, tu je zdravlje", kaže narodna izreka.

Ali meda nema bez pčela, a nekih vrsta ovog insekta sve je manje, pošto su sve ugroženije.

Među stotinama oprašivača, koje je međunarodno telo za očuvanje prirode stavilo na listu ugroženih u Evropi, našle su se i divlje medonosne pčele.

Pošto se one gnezde u starim deblima, na napuštenim tavanima, pukotinama građevina, istraživačima je bilo izazovno da prikupe podatke.

Ove divlje radilice pripadaju istoj vrsti kao i medonosne pčele iz košnica, ali za razliku od njihovih rođaka o kojima brine čovek, same pronalaze hranu i sklonište.

„Divlje medonosne pčele su čuvari genetičke raznovrsnosti u okviru vrste medonosnih pčela - Apis mellifera.

„Očuvanje genetičke raznolikosti može biti presudno za opstanak svih medonosnih pčela i pčelarstva u budućnosti", govori Jovana Bila Dubaić, docentkinja Biološkog fakulteta u Beogradu.

Ona je zajedno sa još 14 naučnika, okupljenih u organizaciji Honey Bee Watch učestvovala u pripremi podataka na osnovu koji je na kraju ova populacija proglašena za ugroženu na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), koju su osnovale Ujedinjene nacije.

U klasifikaciji ICUN-a postoje još dva stepenika - kritično ugrožena i izumrla u divljini - pre nego što dođe do potpunog nestanka vrste na planeti.

U vreme kada je objavljen prethodni IUCN izveštaj 2014, za više od polovine vrsta pčela, među njima i populacije medonosnih pčela koje slobodno žive, nije bilo dovoljno podataka da bi se mogao oceniti njihov status.

U novom izveštaj taj procenat je sveden na 14 odsto, što poslednju procenu čini najobuhvatnijom do sada, saopštio je IUCN.

„Najtužnije je kada za neku vrstu nemate podatke jer tada niti bilo šta možete da tvrdite o njenom statusu, niti možete nešto da uradite", govori Jovana Bila Dubaić.

Zahvaljujući podacima koje su istraživači iz više evropskih država prikupljali o divljim medonosnim pčelama tokom više od dve godine, sada je poznato da njihov broj opada.

I druge vrste pčela, među kojima su i bumbari, ali i oprašivača poput leptira našli su se ove godine među ugroženima.

Od oko 2.000 vrsta pčela u Evropi, deset odsto je pred rizikom od izumiranja.

Broj ugroženih vrsta leptira porastao je za 76 odsto u odnosu na 2014, kad je poslednji put Crvena lista ažurirana.

„Oprašivači poput pčela i leptira su ključni za naše zdravlje, hranu i privredu.

„Zahvaljujući njima, imamo voće, povrće i seme koje nas hrani. Zapravo, četiri od pet vrsta useva i divljeg cveća u Evropskoj uniji zavisi od oprašivanja insekata", rekla je Gretl Agilar, generalna direktorka IUCN-a.

Iako izazovi postoje, svrstavanje na Crvenu listu „osvetljava rešenja i pomaže nam da obezbedimo budućnost u kojoj će se i ljudi i priroda razvijati", dodala je.

Šta sve ugrožava divlje oprašivače?

Klimatske promene, uništavanje staništa i raširena upotreba pesticida zajedno su uticali da mnoge vrste oprašivača postanu ugrožene.

Divlje medonosne pčele suočene su sa još jednim izazovom, a to su „loše pčelarske prakse", kaže Jovana Bila Dubaić.

„Matice se uvoze, premeštaju iz jedne u drugu zemlju, i pčele se ukrštaju iz različitih delova sveta.

„Tako dolazimo do toga da su pčele sve sličnije i samim tim sve manje otporne na faktore koji ih ugrožavaju", objašnjava.

Iako iza svega ne stoji loša namera pčelara, ovakva praksa može da ima dalekosežne posledice, upozorava naučnica.

„Treba da sačuvamo te fine genetičke razlike, jer sa svim promenama koje nas čekaju, i sa izmenjenom klimom i povećanom upotrebom pesticida, ne znamo šta će od tog seta gena biti prednost u budućnosti", kaže.

To što su se našle među ugroženima, za divlje medonosne pčele je tek prvi korak, posle koga treba da usledi njihova zaštita kroz zakone, strategije i preporuke.

Jovana Bila Dubaić kaže da za početak možemo da ne sečemo stara stabla, kojih se lako odričemo, iako mogu biti skloništa za divlje medonosne pčele.

„Treba bolje da se kontroliše uvoz matica iz drugih zemalja, ali i da se ograniči broj košnica sa medonosnim pčelama tamo gde ima dosta divljih društava", nabraja.

Sve više vrsta u opasnosti

Prema novoj Crvenoj listi, određene vrste bumbara, oprašivača mahunarki, i divljih pčela, zahvaljujući kojima živi drveće poput javora i vrbe klasifikovane su kao ugrožene.

Jedna vrsta pčela kopačica Simpanurgus phyllopodus, koja se može naći samo u Evropi, sada je označena kao kritično ugrožena.

Nova Crvena lista otkriva i da je više od 40 odsto vrsta leptira, jedinstvenih za evropski kontinent, u opasnosti ili su blizu toga.

Madeirski veliki beli leptir Pieris wollastoni, sa portugalskog ostrva Madeire, zvanično je proglašen izumrlim.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Superhrana za pčele: Nova nada za opstanak najvažnijih oprašivača
• Zašto ljudi mrze ose, a vole pčele
• Pola miliona pčela nastradalo u podmetnutom požaru u Holandiji