[ M.M.Lj. ]

MLADI IZ KOLAŠINA

Pčelarstvo - ozbiljna razvojna šansa i biznis budućnosti

Porodica Perišić iz Kolašina kupila je prošle godine nekoliko pčelinjih društava i već uživa u kvalitetnom medu iz sopstvene proizvodnje. Zanimljivo je da su to mahom plodovi rada dvadesetogodišnje studentkinje ekonomije Milice Perišić.

Milica i još osam mladih entuzijasta upustili se se nedavno u pčelarenje zahvaljujući projektu „Udruženja pčelara Kolašin“ koji promoviše ovaj plemeniti hobi kod mladih.

Udruženje je početnicima obezbijedilo kompletan početnički pčelarski pribor, savremenu literaturu i detaljnu obuku o pčelarstvu.

Perišići su za pčelarstvo počeli da se interesuju tokom pandemije kovida-19, kada je potraga za prirodnim proizvodima bila na vrhuncu, a projekat „Udruženja pčelara” došao je kao naručen i Milici dao vjetar u leđa da se odvažno upusti u pčelarenje.

Milica u pčelarstvu vidi ozbiljnu razvojnu šansu, iako je to zasad samo hobi za porodicu i prijatelje.

„Prije svega, ovo je sjajan način da utrošim slobodno vrijeme, budem u prirodi i osmatram šta tako malo biće može i zna da uradi, ali vidim i odličnu priliku za zaradu – i sigurno neću odustati”, kaže Milica.

Okruženju je, priznaje, neobično kad čuju da se mlada žena bavi pčelarstvom.

„Nekad ima i pošalica kad tražim štivo i časopise o pčelarenju, jer to često zamišljaju kao zanimaciju penzionera, ali naposlijetku svi budu zainteresovani da saznaju više o mom hobiju”, ističe ona.

Trenutno zbog studija provodi mnogo vremena u Podgorici, no svaki slobodan trenutak koristi da se vrati u Kolašin i kaže da potpuno može da zamisli budućnost u opštini za koju je kao srednjoškolka mislila da je sputava.

Tridesetogodišnji Đorđije Šćepanović takođe je prije pola godine kupio svoja prva pčelinja društva.

„Uvijek me je ovo pomalo zanimalo, ali nekako mi je falilo vremena i uslova. Onda sam se prijavio za obuke u Kolašinu, svakog dana ponešto novo naučim i već sam prezadovoljan kako ide. Jeste da sam početnik, ali vidim perspektivu u ovome jer bez pčela neće biti ni ljudske vrste”, kazao je on.

Đorđije razmišlja o pčelarstvu i kao glavnom zanimanju.

„Doživio sam povredu koja me sprječava da nastavim s poslom koji sam dosad obavljao i alternativa se pojavila u pravom trenutku. Posvetiću se pčelarstvu, jer toliko mnogo pruža, a naspram svakog drugog posla je opuštanje i uživanje“, ispričao je on.

Udruženje pčelara već dvadeset godina radi na promociji pčelarstva, a proteklu godinu u tom smislu vide najuspješnijom.
Za pčelinjim proizvodima je potražnja ogromna i trenutna proizvodnja u Crnoj Gori ne zadovoljava potrebe tržišta, ukazuju iz Udruženja pčelara. Privredna klima se u Kolašinu sa autoputem ubrzano poboljšava, no u ruralnim područjima ostaje neiskorišćeno jedno nevjerovatno bogatstvo – endemske vrste i raznovrsna cvjetna flora, što su Milica i Đorđije sjajno prepoznali.

I u mnogim drugim krajevima Crne Gore, koja čuva čak polovinu svih evropskih biljnih vrsta neiscrpan je potencijal za pčelarenje.
„Zbog toga preporučujem svima koje barem malo zanima boravak u prirodi da razmisle o sličnim poduhvatima”, kaže predsjednik Udruženja Bogoljub Bulatović.

„Osim što su mladi dobili alat i znanje, cijela lokalna zajednica će imati benefite, jer razvoj pčelarstva unapređuje voćarstvo, a time dalje cijelu poljoprivredu. Od početka projekta se naše članstvo uvećalo za 25 odsto. Da svega dvoje odluči da se ozbiljno posveti pčelarstvu, a izgledno da će ih biti mnogo više, pejzaž kolašinskog kraja će se drastično promijeniti“, istakao je Bulatović.

Otvaranje „zajedničkog praktičnog pčelinjaka“, u kojem obučavaju mlade Kolašince i Kolašinke kako se pravilno brinuti o pčelama omogućili su im Evropska unija, UNDP i Opština Kolašin, udruženi u projekat ReLOaD2.