Šabnam fon Hajn  [ DW ]

05. 12. 2025. 07:40

Benzin duplo poskupljuje – sa 2,6 na 4,3 centa po litru

Ko od subote 6. decembra bude točio više od 160 litara benzina mesečno, moraće ubuduće da plaća znatno više, najavila je iranska vlada početkom nedelje. Od tada će, naime, u Iranu postojati tzv. „treći cenovni nivo“ za benzin.

Cena benzina je u Iranu u ogromnoj meri subvencionisana. Zemlja raspolaže četvrtim najvećim zalihama nafte i drugim najvećim zalihama prirodnog gasa na svetu i zato se tamo toči najjeftiniji benzin na svetu.

Za potrošače cena za prvih 60 litara mesečno ostaje na 15.000 rijala po litru (1,3 američka centa), sledećih 100 litara se penje na 30.000 rijala po litru (2,6 američkih centi), a svaki litar iznad toga ubuduće će ih koštati 50.000 rijala (4,3 američka centa).

Na taj korak vlada se odlučila zbog sve većeg pritiska da se smanje subvencije za gorivo. Iranska privreda godinama trpi zbog duboke krize, pogoršane hroničnim lošim upravljanjem, korupcijom, ali i zbog sankcija.

Strukturni problemi

Ekonomista Jamšid Asadi ocenjuje povećanje cene činjenično opravdanim. „Troškovi proizvodnje goriva u Iranu dvadeset puta su veći od cena koje je odredila država. Subvencije dovode do preterane domaće potrošnje i masovnog krijumčarenja. Prema procenama, dnevno se iz Irana prokrijumčari 20 do 30 miliona litara“, kaže Asadi za DW.

Krijumčarenje benzina u susedne zemlje poput Avganistana i Pakistana unosan je posao. Tamo litar benzina košta 80 do 90 centi.

„S obzirom na visoke državne rashode i hronični budžetski deficit, povećanje cene odavno je bilo neophodno“, kaže Asadi, koji živi u Francuskoj. Ipak, naglašava da vlada ovom merom prikriva strukturne probleme:

„Decenijske političke tenzije sa Zapadom, sankcije koje iz toga proističu, nedovoljna ulaganja u naftnu industriju i monopolski uticaj Revolucionarne garde sprečavaju tržišnu konkurenciju i efikasnu kontrolu cena i proizvodnje.“

Tokom proteklih decenija Revolucionarna garda masovno je proširila svoj ekonomski uticaj i duboko je povezana s naftnim i gasnim sektorom zemlje. Asadi upozorava: „Dok se ti problemi ne reše, država prebacuje teret na stanovništvo, bez sprovođenja dubinskih reformi.“

Strah od rasta nezadovoljstva

Cena benzina smatra se glavnim uzrokom inflacije u Iranu. Kad poraste cena goriva, povećavaju se transportni troškovi, što izaziva domino-efekat na sve ostale cene.

Već je 2019. povećanje cena izazvalo proteste širom zemlje – koji su brutalno ugušeni. Prema organizaciji Amnesti internešena tada je poginulo najmanje 304 ljudi – dok drugi izvori navodi i do 1.500 mrtvih.

Tada je cena preko noći i bez javne rasprave povećana za 50 odsto. Ovoga puta povećanje se sprovodi postepeno, nakon rasprava u parlamentu i višemesečnog izveštavanja o toj temi.

Ipak, ponovo bi mogli da izbiju protesti, upozorava Asadi: „S obzirom na visoku inflaciju od preko 40 odsto, kao i rastuće siromaštvo, društvene tenzije sasvim su moguće.“

Dan nakon najave kabineta, portparolka vlade Fateme Mohajerani izjavila je da je cilj mere „obezbediti poštene cene goriva i sprečiti rasipanje državnih resursa“. Više od 80 odsto korisnika ličnih kartica za gorivo neće, kako je rekla, primetiti nikakve promene u svojim kontingentima ili cenama.

Loš menadžment i organizovane krijumčarske mreže

Povećani cenovni nivo za količine veće od 160 litara trebalo bi da smanji podsticaj za krijumčarenje i zadrži potrošnju pod kontrolom.

Stručnjak za energetsku strategiju Omid Šokri s Univerziteta Džordž Mejson u Fajrfaksu u američkoj saveznoj državi Virdžiniji na to gleda skeptično: „Iranska vlada do sada nije mogla da suzbije krijumčarenje goriva iz više strukturnih razloga.“

„Tome doprinose loš menadžment, nedovoljni nadzorni sistemi i sistemska korupcija – na primer kod slabo kontrolisanih granica“, kaže Šokri. Tome treba dodati i velike razlike u ceni goriva u zemlji i inostranstvu. Sve to pogoduje organizovanim krijumčarskim mrežama.

Samo povećanje cena sigurno neće rešiti dublje probleme. „Iako su životni uslovi stanovništva loši i preti društveno nezadovoljstvo, vlada meru opravdava ciljem smanjenja budžetskog deficita“, zaključuje Omid Šokri.