B.B. [ CDM ]

Crna Gora smanjila javni dug, u trećem kvartalu otplaćeno 99 miliona eura

Na kraju trećeg kvartala 2025. godine, ukupan državni dug Crne Gore iznosio je 4,7 milijardu eura, dok je neto javni dug smanjen na 4,18 milijardi, odnosno 51,41 odsto BDP-a. Spoljni dug čini dominantan dio obaveza, dok su depoziti i zlato doprinijeli smanjenju neto duga.

Prema kvartalnom izvještaju Ministarstva finansija, ukupan državni dug Crne Gore na dan 30. septembar 2025. iznosio je 4,7 milijardi eura, što predstavlja 57,91 odsto BDP-a.

Uzimajući u obzir depozite, ukupan neto državni dug na dan 30. septembra iznosio je 4,12 milijardi eura ili 50,73 odsto BDP-a.

Depoziti su iznosili 583,55 miliona eura, uključujući 38.447 unci zlata (čija je vrijednost iznosila 125,55 miliona eura) ili 7,18 odstp BDP-a.

“Ukupan javni dug Crne Gore iznosio je 4,77 milijardi eura, odnosno 58,59 odsto BDP-a. Uzimajući u obzir depozite Ministarstva finansija (uključujući i 38.477 unci zlata) neto javni dug Crne Gore, iznosio je 4,17 milijardi eura, odnosno 51,41 odsto BDP-a”, ističe se u izvještaju Ministarstva.

Na kraju trećeg kvartala 2025. godine, spoljni dug smanjen je za 41,36 miliona eura u odnosu na prethodni kvartal.

“Ukupan spoljni dug Crne Gore, iznosio je 4,4 milijarde eura, odnosno 54,37 odsto BDP-a, što je za 41,36 miliona manji u odnosu na 30. jun 2025. godine. Smanjenje spoljnjeg duga rezultat je činjenice da tokom trećeg kvartala nije bilo novih kreditnih aranžmana. Istovremeno povučena su sredstva iz ranije zaključenih kreditnih aranžmana za različite infrastrukturne i razvojne projekte u ukupnom iznosu od 18,75 miliona eura, dok je otplata spoljnjeg duga iznosila 60,08 miliona eura, što je rezultiralo smanjenjem spoljnjeg duga u III kvartalu 2025. godine”, objašnjavaju iz resora Novice Vukovića.

U strukturi spoljnjeg duga najveće učešće imaju obveznice emitovane na inostranom tržištu u prethodnom periodu.

Unutrašnji dug iznosio je 287,63 miliona eura (3,54 odsto BDP-a), smanjen za 13,14 miliona eura zahvaljujući redovnoj otplati i odsustvu novih zaduženja na domaćem tržištu. Veći dio unutrašnjeg duga čine krediti kod poslovnih banaka.

“Tokom III kvartala 2025. godine zaključeni su sljedeći kreditni aranžmani iz kojih nije bilo povlačenja sredstava: ugovor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za potrebe finansiranja Izgradnje druge dionice autoputa Bar-Boljare (dionica Andrijevica – Mateševo), u iznosu od 200 miliona eura; ugovor o kreditu sa Svjetskom bankom za Projekta modernizacije finansijske infrastrukture Crne Gore i njeno usklađivanje sa SEPA standardima -Tips Clone Project u iznosu od osam miliona eura”, ističe se u izvještaju.

Dug lokalnih samouprava na kraju septembra 2025. godine iznosio je 55,01 miliona eura, što čini 0,68 odsto BDP-a.

Crna Gora ima kreditni rejting Ba3 sa stabilnim izgledima (Moody’s) i B+ sa stabilnim izgledima (S&P).

“Gotovo cijeli državni dug (99,7 odsto) izražen je u eurima, dok je 85,8 odsto zaduženja sa fiksnom kamatnom stopom, što doprinosi stabilnosti portfolija”, navodi se u izvještaju.

U trećem kvartalu 2025. godine otplaćeno je ukupno 99 miliona eura, od čega 68,10 miliona eura glavnice (8,02 miliona rezidentima i 60,08 miliona nerezidentima) i 30,91 milion eura kamata (1,45 miliona rezidentima i 29,46 miliona nerezidentima).

Na kraju trećeg kvartala 2025. godine, dug po osnovu državnih garancija iznosio je 121,18 miliona eura, što predstavlja 1,50 odsto BDP-a. Od toga, garancije izdate domaćim kreditorima iznose 13,36 miliona eura (0,16 odsto BDP-a), dok su garancije za ino kredite znatno veće i iznose 107,83 miliona eura (1,33 odsto BDP-a).