Društvo

L.V.

17. 05. 2022. 11:46   >>  11:51 1

U EMISIJI "LINK"

Rekordan broj napada na novinare, plate i dalje male

Napadi na novinare, male plate, i vlasnička cenzura medija i dalje su najveći problem u Crnoj Gori, rezultati su "Istraživanja nivoa medijskih sloboda i bezbjednost novinara 2021"

To je bila i tema današnje emisije "Link" u kojem su gostovale predsjednica Sindikata medija Marijana Camović Veličkovič i istraživačica Bojana Konatar.

"Stanje u medijima se ne mijenja, pogotovo ne na bolje. Nekih pomaka ima, ali stanje u redakcijama ostaje konstantno loše, kazala je Camović Veličković.

"Rekordno visok broj napada je registrovan prošle godine. Kada su u pitanju zarade zaposlenih to su promjene od nekih 50-ak eura. Mi smo se nadali u program "Evropa sad", ali neki noviari će te efekte vidjeti tek za dvije godine. Zarade kasne i 10 mjeseci, na lokalnim medijima je najgore, u nekim privatnim medijima plate se isplaćaju na rate 1. i 15. Samo četvrtinu novinara prima platu koja je na državnom prosjeku", kazala je Konatar.

Konatar je dodala i da se skoro svaki drugi novinar susreo sa nezurom rada (45 odsto), a da čak 37 odsto trpi neke političke pritiske tokom rada.

"Nekim kolegama su sagovornike dovodili pred početak emisije, birali im pitanja, i ne postoji način da se izbore sa tim", kazala je ona.

Konatar je rekla i da se u nekim medijima stalno ponavljaju ista lica.

Camović Veličković se nadovezala i da "ko god digne glas na neki način bude marginalizovan ili otpušten", kao i da isto važi i za novinare koji ukažu na neke probleme ili se pobune na svoju redakciju.

Kao primjer je navela da neki novinari i novinarke ne mogu ni na anonimnu anketu da odgovore, dok ne dobiju odobrenje od svojih urednika.

Vlasnici polarizovani politički, ujedinjeni kad je u pitanju odnos prema radnciima

Camović Veličković je ukaza da su vlasnici medija polarizovani ali kada su u pitanju poličke elite, i da se tu skoro jasno vidi ko koga zastupa.

Sa druge strane odnos prema zaposlenima je svuda isti.

 

"Solidarnost se polako budi među zaposlenima u medijima. Kada su u pitanju vlasnici medija i odnosi prema zaposlenima, oni su tu solidarni, imaju iste predstavnike u radnim grupama, jedan čovjek zastupa deset različitih medijima. Oni su tu solidarni. Na isti način se odose prema zaposlenima, na isti način isplaćuju zarade. Na isti način su spremni vrlo lako da ih otpuste kad god pomisle da neko želi nešto drugo od onoga što bi morao da želi, jer je to ono što vlasnici žele. Pritisak vlasnika u svim medijima je ogorman, i to je ono što je ranije Evropska komisija ukazivala da bi vlasnici medija morali malo da se sklone kada su u pitanju uređivačke politike redakcija. To se u Crnoj Gori nije desilo, i oni bukvalno uređuju i pišu novine, što bi trebalo da je nedopustive" kazala je Camović Veličković.

Prethodnih godina pritisci na novinare Javnog servisa, raduje što takvih prijava nema u zadnjem vremenu, pohvale sa međunarodnih adresa

Istraživanje Sindikata medija je da su autonomija i nezavisnost Javnog servisa formalno zagarantovani, ali da su prethodnih godina postojali pritisci na novinare.

Konatar kaže da raduje što novinari ne prijavlju više takve probleme, kao i pohvale sa međunarodnih adresa.

 

"Kada su u pitanju naša istraživanja, formalno jesu zagarantovani, ali smo bili svjedoci prethodnih godina da su postojali različiti pritisci i na novinare. Imali smo primjere i cenzure i diskriminacije koji su bili i dokazani. Novniari koji su učestvovali u radu ovih fokus grupa ne prijalvjuju više te probleme, tako da nas to raduje, a i sa adresa međunarodnih organizacija stižu pohvale trenutno na račun Javnog servisa, tako da se nadamo da će ta praksa da se zadrži", kazala je ona.

Ipak, kako dodaje, ono što brine je veliki broj zaposlenih u Javnom servisu i problem oko sistematizacije.

"Nadamo se da se neće uvećavatibroj zaposlenih. Ako u Crnoj Gori postoji 1.800 zaposlenih, Javni servis čini polovinu tog broja", kazala je Konatar.

Camović Veličković je naglasila da će sljedeće godine imati relevantnije istraživanje, jer će to biti cijela godina funkionisanja trenuntog menadžmenta i novog tima koji je došao, dok se za 2021. istraživanje odnosilo pola godine na prethodni menadžment, a pola godine na te novosti koje su se desile od avgusta pa na ovamo.

"Kada je u pitanju broj zaposlenih ja mislim da je glavni problem kada se govori o Javnom servisu to što se netransparentno zapošljava. To nije problem samo sad, to je problem i prethodnih menadžmenta. Svaki direktor dovede do 150 svojih ljudi. Direktor ode, oni ostanu. To je problem kadrova koji nisu kvalifikovani da rade ono za šta su namješteni jer nisu dovedeni tu zbog stručnosti svoje već na koji način su bili bliski prethodnim menadžmentima i to je ono što je problem. Samo se nadam da se višak neće gomilati narednih mjeseci, da se od kad je došao novi menadžment nije još takvih ljudi dovedeno koji suštinski nisu potrebni javnom servisu ali jesu tu, zauzimaju ta radna mjeste i čine tih famoznih 750 zaposlenih, što je zaista mnogo, jer ispada da je Javni servis drugo, treće preduzeće po broju zaposlenih u Crnoj Gori, što je stvarno previše", kazala je ona.

Etički kodeks da bude demokratskiji

Camović Veličković je u u "Linku" rekla i da se nada da će Etički kodeks Javnog servisa biti mnogo demokratskiji.

Ona je obrazložila da trenutno po važećem etičkom kodeksu generalni direktor ima pravo da pokrene procedure i disciplinski postupak protiv člana Savjeta.

"Člana Savjeta bira Parlament, a savjet zapošljava generalnog direktora, tako da je to jedan ogroman paradoks i nadam se da nikad neće doću u praksi da se to desi", kazala je Camović Veličković .

Ona je kazala i da kako Javni servis tako i neki privatni mediji su usvojili i da zaposleni moraju da paze šta pričaju van radnog vremena, i to je stvar koja bi morala da se promijeni u svim etičkim kodeksima u Crnoj Gori.

Novinarke u težem položaju

Sagovornice su iznijele i podatakat da su i dalje pritisci na novinarke veći u odnosu na novinare.

"Novinarke moraju da se odriču nečega na poslu da bi mogle da funkcionišu", kazala je Konatar, "Koleginice koje rade svoje autorske emisije na televizijama moraju da se odreknu toga nakon što se vrate sa porodiljskog odsustva ili da se ranije vrate sa porodiljskog odsustva. dobijaju i manju platu zato što rade u jutarnjem programu".

Problem je i nesolidarnost, jer muške kolege ne vide taj problem.

Konatar kaže da su se problemi dodatno zakomplikovali 2020. godine, tačnije od pandemije koronavirusa.

"Svi smo radili od kuće, ali je ženama posebno bilo teško da u tim uslovima budu i novinarka i žena i majka tako da je situacija je bila jako loša za rad u medijima u prethodne dvije godine. Konatar.

Camović Veličković je dodala da je problem i seksualno uznemiravanje na poslu, koje često ni same koleginice ne prepoznaju, a i "kolege često misle da su duhoviti pa na taj način uznemiravaju kolegnice".

"Problem su i napadi na novinarke koji su povećani u odnosu na novinare proteklih godina. Dovoljan je podatak da su trenutno dvije novinarke štićene osobe u Crnoj Gori i imaju pratnju 24 sata.U rubrici crne hronike većina novinarki su žene tako da su i tu izložene, i online nasilju i dodatnim prijetnjama", kazala je Camović Veličković .

Пратите нас на

Коментари 1

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се