[ Туфик Софтић ]

29. 05. 2023. 07:49   >>  07:49

ИЗ УГЛА РАДНИКА

Судбина једине фабрике термоизолационе опреме

Претварање погона некадашње фабрике “Темовент” у Андријевици прије осам година у једну од већих пелетара на сјеверу државе, није превише помогло да се ова варош не третира као “мјера за биједу”.

Бивша фабрика термоизолационе и вентилационе опреме „Термовент“ пословала је својевремено у саставу истоимене компаније из Београда, а предузеће је годинама било рентабилно, упошљавајући око 160 радника.

У фебруару 2004. године, због неизмирених обавеза према повјериоцима, услиједило је увођење стечаја. Три године касније фабрику је за 310.000 еура купила београдска „Монтажа“, иако је имовина андријевичког „Термовента“ процјењивана на милион и по еура.

Након тога капије овог некад успјешног привредног колектива, са производним халама које захватају површини од 5,5 хиљада метара квадратних, биле су затворене.

Бивши радници сада тврде како је Електропривреда Црне Горе је прије скоро двије деценије практично “одувала”, „Термовент“ уводећи му стечај због дуга за утрошену струју који је био мањи од 25.000 еура.

“То је трагичан податак, када се зна да су нека предузећа, попут КАП-а, радила пуном паром иако су имала милионске дугове по истом основу” – причају радници.

Према њиховим ријечима у „Термовенту” је приликом стечајног поступка грубо нарушен закон, јер стечај, како сматрају, није уведен читавој компанији, чије је сједиште у Београду, већ само погону у Андријевици.

“Након тога фабрика у Андријевици је продата као туђа имовина иако је она, један кроз један, била у власништву београдског „Термовента“. Такође, радници су отпуштени с посла без примјене адекватног социјалног програма. Нисам нам додијељене акције И једноставно смо гурнути у биједу” – кажу они.

Истичу да и да је нарушен принцип једнакости, односно да су узалудно тражили да се према њима примијене законске одредбе као у неким предузећима у Подгорици и другим већим градовима.

“Тражили да се изврши продаја фабричке имовине и да се радницима, у складу са годинана радног стажа, исплате отпремнине, једнако као радницима КАП-а и свим привелегованим предузећима. Ми смо себе сматрали и сматрамо пуноправним грађанима Црне Горе. Нисмо ванземаљци, а баш тако су се према нама понијели” – огорчени су бивши радници Термовента.

Бивши радници „Термовента“ истичу да су, потом, пола живота провели на Заводу за запошљавање, примајући по 33 или 97 еура.

“Та мизерна примања нису вријеђала само наше људско достојанство, већ и доводила у питање биолошки опстанак” – кажу они.

Од прије нешто мање од десет година у погонима њихове бивше фабрике, на Мосту Бандовића, подгоричко предузеће Биотел Д.О.О. организовало је производњу пелета, упошљавајући тридесетак радника, тако да је то данас једино привредно предузеће у Андријевици и једини погони који су за нешто употријебљени.

У Андријевици су, осим фабрике изолационих материјала „Термовент“, затворене и све друге фабрике.

Ова малена варош на сјеверу Црне Горе све до двијехиљадите године запошљавала је око 650 радника у производњи. Главни носиоци развоја овог града били су „Соко Штарк“ са око 250 радника, „Термовент“ са око 160 запослених, кожна галантерија „Полимка“ са око 170 запослених, папирна конфекција „Пако“ са око 35 радника, „Андример“ са око 40 запослених, као и један број радника у другим мањим производним јединицама.

Нагло смањена економска моћ становништва додатно је угрозила и услужни сектор, тако да је дошло до затварања већег броја продавница, занатских радњи и смањења угоститељских капацитета.

Тадашње централне власти ипак су годинама јуришале на малену варош испод Комова која је била у рукама опозиције, прије него су је уз велика обећања преломили и преузели 2011. године.

Неколико година касније од силних обећања, осим шминкања трга и улице, мало шта је учињено и испуњено. Ни промјена локалне власти од августа 2020. године није много помогла, па Андријевица према свим статистичим подацима одаје слику тешке социјалне и економске свакодневице.

Незапослености у Андријевици међу највећима је у држави. Све је јасније ако се то претвори у бројке које кажу да у Андријевици има мање од петсто запослених, док је незапослених још толико.

Просјечна плата у овом маленом граду на сјеверу државе износи по правилу је мања од државног просјека. У Андријевици је више пензионера него оних који раде. У градићу под Комовима има око пет стотина пензионера, а просјечна пензија опет је мања од просјека у Црној Гори.

Андријевица је, упркос обећањима и инфраструктурним улагањима у мало градско језгро, остала мјера за сиромаштво и биједу. Дио те биједе су и бивши радници једине фабрике термоизолационе опраме у Црној Гори, Термовент.