Navin Sing Kadka, Antonio Kubero i tim Vizuelnog novinarstva - BBC Svetski servis  [ BBC ]

10. 11. 2025. 07:30   >>  09:00

Sporo umiranje Amazonije: Svet bi trebalo da se zabrine

Naučnici kažu da je budućnost Amazonije neizvesna zbog decenija krčenja šuma i uticaja klimatskih promena.

Ovogodišnja klimatska konferencija Ujedinjenih nacija (COP30) održava se u Belemu, gradu u severnom Brazilu, često opisivanom kao kapijom Amazonije, najveće prašume na svetu.

To je simbolična lokacija, deset godina posle održavanja pariskog COP-a, na kojem je postignut revolucionarni sporazum sa ciljem smanjenja emisije gasova koji zagrevaju planetu.

Ti napori se još nisu isplatili, jer emisije nastavljaju da rastu, a Amazonija, koja usisava ogromne količine ugljen dioksida iz atmosfere, biće ključna za mere koje na kraju treba da preokrenu tu situaciju.

Ali budućnost Amazonije trenutno je neizvesna, posle više decenija krčenja šuma i sadašnjeg uticaja klimatskih promena, kažu naučnici.

U državi Para, čija je prestonica Belem, uništenje prašume je među najizraženijima u Amazoniji.

Zbog toga se BBC detaljnije pozabavio stanjem Amazonije i pretnjama sa kojima se ona suočava.

Brazil, koji pokriva 60 odsto Amazonije, kaže da će pokušati da postigne sporazum koji obezbeđuje snažnu zaštitu tropskih prašuma, šuma koje se često nalaze blizu ekvatora, imaju visoko, uglavnom zimzeleno drveće i bujnu vegetaciju koju održavaju obilne padavine i vlažnost.

Ali Amazonija takođe sadrži plavna područja, močvare i savane.

Protežući se na više od 6,7 miliona kvadratnih kilometara Južne Amerike, ona je više nego dvostruko veća od Indije, i jedno je od mesta sa najbogatijim biodiverzitetom na planeti.

Taj biodiverzitet sadrži:

• najmanje 40.000 biljnih vrsta
• 427 vrsta sisara, među njima mravojede i džinovske vidre
• 1.300 vrste ptica, među njima orla harpiju i tukana
• 378 vrsta reptila, od zelene iguane do crnog kajmana
• više od 400 vrsta vodozemaca, među njima otrovne žabe i obične krastače
• oko 3.000 slatkovodnih vrsta riba, među njima pirane i ogromne arapaime, koje mogu da budu teške i do 200 kilograma

Mnoge od ovih vrsta ne mogu da se nađu nigde drugde.

Uz to, u regionu žive stotine domorodačkih grupa.

Pogledajte video: Zašto prašumu Amazona zovu i 'pluća sveta'

Reka Amazon je najveća na svetu i sa više od 1.100 njenih pritoka čini ubedljivo najveći izvor slatke vode na svetu.

Ova voda se uliva u Atlantski okean i igra važnu ulogu u održavanju okeanskih struja koje mogu da utiču na regionalne i svetske klimatske sisteme.

Njene šume su veliki rezervoari ugljenika, uprkos činjenici da se za neke oblasti koje propadaju otkrilo da sada emituju više ugljen dioksida nego što ga pohranjuju.

Amazonija je takođe ogroman izvor hrane i lekova.

Iz nje se izvlače metali, pa i zlato, i mogla bi da postane značajan proizvođač nafte i gasa.

Uništavanje ogromnih delova šume takođe ju je pretvorilo u ogromnog snabdevača drvnom građom.

Pogledajte video: Najgora suša u istoriji Amazonije

Šta se dešava trenutno?

Organizacije za očuvanje prirode kažu da je izgubljeno i do 20 odsto šume.

Približno isti procenat površine nestaje zbog ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, stočarstvo, seča šume i rudarstvo, kao i zbog trenutnih suša izazvanih klimatskim promenama i rastom temperature.

Poslednji skok u krčenju šuma desio se 2022. godine kad je raskrčeno skoro 20.000 kvadratnih kilometara šume, što je bio porast od 21 odsto u odnosu na 2021. godinu i najgora godina od 2004. godine, prema Programu nadziranja Amazonskih Anda pri Konzervaciji Amazonije (MAAP).

Posle promene vlasti u Brazilu 2023. godine, stopa krčenja šuma u brazilskoj Amazoniji se momentalno prepolovila, mada ne i u regionima koje kontrolišu druge zemlje, i svet je slavio.

Ali ubrzo je otkriveno da su delovi Amazonije pretrpeli ozbiljnu štetu od koje se možda nikad neće oporaviti.

To nije bio samo rezultat dugogodišnjeg krčenja šuma, već i klimatske krize, koja se nameće kao nova pretnja po amazonski ekosistem.

Značajan rast temperature i produženi periodi suše ostavili su traga, učinivši inače vlažnu šumu suvljom i podložnijom šumskim požarima.

U septembru 2024. godine, na primer, bilo je 41.463 žarišta požara u brazilskoj Amazoniji, najviše za taj mesec još od 2010. godine, prema brazilskoj svemirskoj agenciji INPE.

„Doživljavamo sve više suša i požara, što je dovelo do propadanje nekoliko delova Amazonije“, kaže Paulo Brando, stručnjak za apsorbovanje i zadržavanje ugljenika u ekosistemu sa Univerziteta Jejl u SAD.

„Ovo propadanje u različitim delovima javlja se kao velika pretnja po Amazoniju.“

Pogledajte video: Pet najvećih pretnji po starosedelačke narode

Prekinute „leteće reka"

Evo kako dolazi do problema.

Ogromni region Amazonije ima sopstvene vremenske sisteme: zahvaljujući njenim šumama, vlaga iz Atlantskog okeana cirkuliše, stvarajući ono što se naziva „letećim rekama“ na nebu.

Ove atmosferske reke prvo ispuštaju kišu na istočni deo Amazonije, blizu Atlantika.

Voda se potom ponovo diže u vazduh, sa zemlje i iz vegetacije (putem procesa evapotranspiracije), i kreće se dalje na zapad, pre nego što padne na još jedan deo prašume.

Ovo kruženje vode iz jednog dela prašume u drugi dešava se širom Amazonije i delom objašnjava kako je beskrajna prašuma rasla.

Ali to kruženje vlage, upozoravaju stručnjaci, sada je narušeno.

Pošto su delovi Amazonije raskrčeni i propali, vlaga ne može pravilo da kruži iz okeana i mnogo manji deo nje ponovo ulazi u atmosferu preko evapotranspiracije.

„Mali vremenski sistemi koji nose vlagu i koji su bili međusobno povezani širom Amazonije sada su prekinuti“, kaže Met Fajner, naučnik iz Konzervacije Amazonije i koautor skorašnjeg izveštaja o ulozi letećih reka i sudbini Amazonije.

Najteže pogođeni region je zapadna Amazonija, najdalje od Atlantika, kaže on, posebno južni Peru i severna Bolivija.

„Opstanak prašuma u Peruu i Boliviji zapravo zavisi od netaknutosti šuma u Brazilu na istoku, a budući da su te šume uništene, vodeni ciklus koji stvara leteće reke je prekinut i on sada ne može da dođe do zapadnu Amazoniju.

„Sve je povezano.“

Ovaj problem je posebno izražen u sezoni suše, od juna do novembra.

• Tropske šume nestaju rekordnom brzinom
• Rekordni požari u Amazoniji: „Ako se ovo nastavi, mi starosedeoci ćemo umreti”

Prekretnica?

Vlažne prašume su u prošlosti bile izuzetno otporne na šumske požare, ali u oblastima koje su ostale bez kiša taj otpor slabi.

Neki naučnici strahuju da sve veće isušivanje ekosistema dostiže prekretnicu posle koje neće moći da se oporavi i biće zauvek izgubljen.

„Ovo su rani znaci prekretnice koje viđamo u nekim delovima Amazonije“, kaže Fajner.

Erika Berenguer, viša stručna istraživačica iz laboratorije ekosistema na Univerzitetu u Oksfordu, slaže se da rizik raste, ali kao i Fajner, i ona kaže da su neke oblasti teže pogođene.

„To je veoma spor proces u nekim delovima“, kaže ona.

Problematične vode

Smanjeno kruženje vode na nebu iznad Amazonije znači ne samo manje zdrave šume, već i ogroman uticaj na Amazoniju i njene brojne pritoke, kažu stručnjaci.

Nekoliko reka u Amazonskom slivu zabeležile su rekordno niski vodostaj poslednjih godina, a 2023. godine su doživele najgoru sušu za poslednjih 45 godina.

Sušni uslovi 2023. godine i u prvoj polovini 2024. godine bili su delom izazvani El Ninjom, prirodnim vremenskim sistemom u kojem se temperatura površine mora poveća u istočnom Tihom okeanu, utičući na padavine u svetu, naročito u Južnoj Americi.

Rudarski haos

Kao da krčenje šuma i klimatska kriza nisu dovoljno pogubni sami po sebi, ilegalno rudarenje, naročito rudarenje zlata, načinilo je neizrecivu štetu prašumskom ekosistemu.

„A sada je u regionu započelo još i rudarenje retkih zemnih minerala“, kaže Berenguer.

Ovi minerali koriste se u električnim vozilima, vetroturbinama, mobilnim telefonima i satelitima, i stoga su ključni za savremenu ekonomiju.

Iako rudarenje ne dovodi do velikog krčenja šume, ono zagađuje reke, tlo i vegetaciju hemijskim elementima kao što je živa koja može da otruje životinje i ljude.

Uz to, sve je jača veza ilegalnih rudara i organizovanog kriminala, koji obuhvata bande krijumčara oružja, kažu stručnjaci.

„Kriminalna mreža se širi Amazonijom otežavajući vlastima da učvrste kontrolu na terenu“, kaže Met Fajner.

Činjenica da se Amazonija prostire na teritoriji osam zemalja, svakoj sa vlastitim pravnim sistemom i režimom zavođenja reda, pojačava izazov u izlaženju na kraj sa prekograničnim kriminalom.

Još jedan potencijalni razlog za zabrinutost je otkriće da se velike količine ugljovodonika zakopavaju ispod Amazonije.

Prema InfoAmazoniji, rezerve ekvivalentne otprilike 5,3 milijarde barela nafte otkrivene su između 2022. i 2024. godine.

Region sadrži skoro petinu nedavno otkrivenih rezervi u svetu, što je čini novim carstvom industrije fosilnih goriva.

Čak i pre otkrića mnogih ovih rezervi, i najnovijeg istraživanja o letećim rekama, Naučni panel za Amazoniju pokazao je da su više od 10.000 vrsta biljaka i životinja u riziku od izumiranja zbog uništavanja prašuma.

Pogledajte video: Od amazonskih prašuma do Bangladeša - kako je jedan čovek obnovio šumu

Važnost Amazonije nadilazi region

Amazonija ostaje moćni rezervoar ugljenika, sposoban da apsorbuje velike količine gasa koji zagreva planetu, ugljen dioksida.

Zaključno sa 2022. godinom, procenjeno je da ona drži 71,5 milijardi metričkih tona ugljenika, i iznad i ispod zemlje, prema izveštaju programa Nadzora Amazonskih Anda (MAAP) objavljenom 2024. godine.

Ovo je ekvivalent skoro dvogodišnjoj emisiji ugljen dioksida u svetu na nivou iz 2022. godine.

Ali krčenje šuma, tokom kog se vegetacija seče i spaljuje, i uticaj klimatskih promena na prašumu, prete da pretvore više oblasti regiona u neto emitere, kažu naučnici.

Gubitak Amazonije biće isto što i poraz protiv klimatske krize, dodaju oni.

Tropske šume takođe proizvode naoblačenje koje odbija sunčevu svetlost nazad u svemir i ima efekat hlađenja planete.

Dok god se to nastavlja, usporiće se zagrevanje Zemlje.

„Baš kao što tropska šuma kao što je Amazonija ima sposobnost da pohranjuje ugljenik i ograniči zagrevanje, takođe ima sposobnost da hladi planetu“, kaže Taso Azevedo, brazilski naučnik za šume.

„Zato Amazoniju nazivamo ogromnim klima uređajem za ovaj naš svet koji se zagreva.“

I, kao što smo već pominjali, najveći svetski sliv slatke vode ima značajan uticaj na svetsku klimu.

Naučnici kažu da ogromno ispuštanje slatke vode u Atlantik pomaže da se odrede okeanske struje, a te izmene ispuštanja uticaće i na struje i na regionalne i na globalne vremenske obrasce koje pomažu da se oblikuju.

Pogledajte i ovaj video: Potraga za brazilskim 'krvavim zlatom'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Asteroid zbrisao dinosauruse, a iznedrio amazonske prašume
• U fotografijama: Kako je izgledalo ledeno doba u Amazoniji
• Rekordni požari u Amazoniji: „Ako se ovo nastavi, mi starosedeoci ćemo umreti”
• Amazonskom orlu preti izumiranje zbog uništavanja prašuma
• Plemena zaboravljaju sukobe zbog borbe za Amazoniju
• Janomami: Kako izgleda život u džungli
• Zlato za seksualne usluge u divljim rudnicima u Amazoniji