Luis Barućo i Tesa Vong - BBC Svetski servis  [ BBC ]

08. 10. 2025. 10:35   >>  11:03

Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena

Protesti koje predvode mladi širom sveta izazvali su velike promene, ali stručnjaci upozoravaju na prepreke koje bi mogle da oslabe njihov dugoročni uticaj.

Od Maroka preko Madagaskara, Kenije, Paragvaja i Perua, sve do Nepala, Generacija Z - rođeni između 1996. i 2012. godine - predvodi proteste i zahteva promene.

Pored relativne mladosti demonstranata, zajedničko ovim pokretima je da ih pokreću i podstiču društvene mreže, ali stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da sadrži i seme njihovog sopstvenog uništenja.

Protesti Generacije Z zbog nestašice struje i vode dovele su do pada vlade na Madagaskaru.

Hiljade ljudi na Madagaskaru izašlo je na ulice u različitim delovima zemlje početkom oktorbra 2025. u najvećem talasu protesta u ovoj ostrvskoj državi u Indijskom okeanu u više od 15 godina.

Počelo je kao bes zbog nestašice osnovnih potrepština brzo je eskaliralo u jedan od najozbiljnijih izazova sa kojima se suočava predsednik Andri Radžoelina, koji je na vlasti drugi put od 2018. godine.

U odgovoru na proteste, smenio je vladu, ali to nije smirilo demonstrante, koji sada traže da i on ode.

Demonstracije zbog korupcije i nepotizma dovele su do ostavke premijera u Nepalu.

U Peruu, gomile mladih ljudi marširaju ispred kongresa, zajedno sa vozačima autobusa i taksija, kako bi izrazili bes zbog korupcionih skandala i rastuće ekonomske nesigurnosti.

U Indoneziji su organizovani protesti zbog smanjenja socijalne pomoći.

U Maroku su organizovani najveći antivladinih skupova u poslednjih nekoliko godina - demonstranti traže bolju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i kritikuju vlast zbog milijardi potrošenih na stadione za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2030.

Policija je odgovorila naizgled proizvoljnim masovnim hapšenjima, a u nekim gradovima bilo je nasilja, što je dovelo do smrti troje demonstranata.

Najmanje dva smrtna slučaja prijavljena su kada je policija otvorila vatru kako bi sprečila demonstrante da upadnu u policijsku stanicu blizu priobalnog grada Agadira, javili su ranije državni mediji.

„Nema Svetskog prvenstva, zdravlje je na prvom mestu" i „Želimo bolnice, a ne fudbalske stadione", uzvikivali su demonstranti u Maroku.

„Protestujem jer želim da moja zemlja bude bolja.

„Ne želim da odem iz Maroko, ali i ne želim da zamerim mojoj zemlji što sam odlučio da ostanem", rekao je za BBC Hadžar Belhasan, 25-godišnji menadžer za komunikacije iz Setata, 80 kilometara južno od Kazablanke.

I kenijska Generacija Z izašla je na ulice i društvene mreže kako bi zahtevala odgovornost i reforme vlade.

Društvene mreže su odigrale ključnu ulogu u pokretanju svih ovih protesta.

One su platforma za umrežavanje, prenošenje poruka, solidarnost i taktičku koordinaciju.

Ali one su samo poslednje u „15-godišnjem talasu protesta koje predvode mladi, a oblikuje ih digitalna povezanost“, prema rečima Jandžire Sombatpunsiri iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije.

Taj talas uključuje Arapsko proleće 2010/11., pokret „Okupiraj Volstrit" 2011., pokret „Ogorčeni" protiv mera štednje 2011/12. u Španiji i prodemokratske demonstracije u Tajlandu (2020-2021), Šri Lanki (2022.) i Bangladešu (2024.).

• Protesti Generacije Z u Peruu: 'Ubijaju nas kao muve, a sebi povećavaju plate'
• Nepalska Generacija Z: 'Političari se bogate dok narod pati'
• Nepal: Vojska uspostavila mir, prva žena premijer u istoriji zemlje

'Korupcija je postala vidljiva'

Stiven Feldštajn, viši saradnik američkog tink-tenka Karnegi fondacija za međunarodni mir, prati ovaj fenomen još od kraja prošlog veka i početka novog milenijuma - od slanja SMS poruka do Druge revolucije moći naroda 2001. godine, na Filipinima.

„Nije ništa novo da mladi ljudi koriste tehnologiju za masovne pokrete", kaže on.

Ali razlika je sada u čistoj sofisticiranosti tehnologije - sa široko rasprostranjenom upotrebom mobilnih telefona, društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka i, najnovije, veštačke inteligencije koja olakšava mobilizaciju.

„Generacija Z je sa time odrasla, oni tako komuniciraju", kaže Feldštajn.

„Način organizacije ovih mladih ljudi je je prirodna manifestacija toga."

Fotografije, snimci i objave putuju dalje i brže nego ranije, pojačavajući i bes i solidarnost.

„Umesto objava o načinu života, društvene mreže su se pretvorile u politički iskaz, a u mnogim slučajevima i u poziv na okupljanje", Atena Šaran Presto, sociološkinja na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

„Korupcija se često čini apstraktnom kada se o njoj govori u medijskim izveštajima ili sudskim postupcima, ali kada je ljudi vide na njihovim telefonima ili kompjuterima, ona postaje konkretna", dodaje.

Fotografije i snimci skupocenih vila, sportskih automobila, luksuznih tašni pokazuju jaz između privilegovanih i svakodnevnih teškoća drugih ljudi.

„Mnogi to shvataju kao ličnu uvredu, što dovodi do toga da se apstraktna ideja korupcije raspada u svima razumljive deliće", kaže ona.

Upravo je to bio slučaj ovog septembra u Nepalu.

Proteste je izazvala fotografija na Instagramu na kojoj sin političara pozira pored božićne jelke napravljene od kutija luksuznih brendova.

Isti slučaj bio je i na Filipinima.

„Kao i u Nepalu, ovo je odjeknulo kod mladih ljudi na Filipinima jer je vizualizovalo nešto što su već znali - da političke elite žive u izobilju i to ne kriju", kaže Presto.

„U slučaju Filipina, kap koja je prelila čašu je činjenica da političari kradu od projekata za odbranu od poplava, a sve je više smrtnih slučajeva. A onda se nečiji sin pohvali luksuzom".

Pogledajte video: Kako je Generacija Z srušila vladu za 48 sati

https://www.youtube.com/shorts/MCuYQCBwPrg

Društvene mreže su takođe omogućile razmenu taktika protesta preko granica.

Hešteg MilkTeaAlliance, panazijska prodemokratska mreža nastala iz protesta u Hongkongu 2019. godine, postala je centar za aktiviste u Mjanmaru (ranije poznatom kao Burma), Tajlandu i drugde.

Tajlandski demonstranti su, na primer, pozajmili hongkonški pristup „budi voda", najavljujući skupove na jednom mestu, a onda bi, putem aplikacije Telegram, u poslednjem trenutku promenili lokacije, frustrirajući policiju koja je već bila pripremila postavljanje kordona.

„Ova taktika je pomogla demonstrantima da izbegnu nadzor i hapšenja", kaže Sombatpunsiri.

• Kratak vodič kroz generacije: Po čemu se razlikuju X, Y i Z
• Stigla je nova generacija - zumeri: Ko su oni, zašto su važni i kako utiču na današnji svet

Mač sa dve oštrice

Kako se bunt širi na internetu, mnogi autoritarni režimi su odgovorili cenzurom i silom.

Ali stručnjaci upozoravaju da takve represije često imaju suprotan efekat - izazivaju još veće demonstracije, posebno kada slike državnog nasilja koje se prenose uživo izazivaju bes ljudi.

Represije u Bangladešu 2024. godine su odličan primer.

Vlada Avami lige je isključila internet, uhapsila disidente prema Zakonu o digitalnoj bezbednosti i ispalila bojevu municiju na studentske aktiviste.

Ali fotografija studenta Abu Sajeda koga je ubila policija pretvorila ga je u mučenika i privukla nove talase demonstranata na ulice.

• ’Učinimo ih poznatim’: Internet trend i(li) nepoverenje u policiju u Srbiji
• Šta znači ACAB i zašto se vidi i čuje na ulicama Srbije
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima

Slični obrasci viđeni su i u Šri Lanki, Indoneziji i Nepalu, gde je ubistvo demonstranata podstaklo bes, pooštrilo zahteve i, u nekim slučajevima, srušilo vlade.

Iako društvene mreže jačaju protestne pokrete, one ih izlažu podelama i represiji.

Organizovanje bez vođe nudi „fleksibilnost i osećaj jednakosti", kaže Sombatpunsiri.

Ipak, smatra da postoje i opasnosti - može da učini grupe ranjivim na infiltraciju, nasilje ili promene zahteva i agende.

U Tajlandu, monarhiji, onlajn debate su podelile prodemokratski pokret iz 2020. godine nakon što su heštegovi, poput RepublicOfThailand i objave sa komunističkim simbolima odvratili potencijalne saveznike.

A u Nepalu i Bangladešu, labavo koordinisane demonstracije su povremeno prerastale u nasilje.

U međuvremenu, istraživanja sugerišu da režimi okreću digitalne alate protiv aktivista.

„Od Arapskog proleća, režimi su uveli nadzor vođen veštačkom inteligencijom, strožu cenzuru i represivne zakone, primoravajući aktiviste da deluju pod stalnim rizikom", kaže Sombatpunsiri.

Stručnjaci raspravljaju o dugoročnom uticaju protesta vođenih društvenim medijima.

Studija Univerziteta Harvard iz 2020. godine sugeriše da je tokom 1980-ih i 1990-ih 65 odsto mirnih (bez upotrebe oružja) protesta bilo uspešno, ali između 2010. i 2019. godine taj broj pao na 34 odsto.

„Čak i kada masovni pokreti dovedu do promena vlada ili režimima, dugoročna transformacija je daleko od zagarantovane", kaže gđa Sombatpunsiri.

„Protesti mogu da se pretvore u građanske ratove, kao u Siriji, Mjanmaru i Jemenu, podstičući rivalske frakcije da se tuku za vlast, ili autokrate mogu da se vrate i učvrstiti vladavinu i uticaj, kao u Egiptu, Tunisu i Srbiji, jer reforme ne uspevaju da demontiraju ukorenjenu infrastrukturu prethodnih režima."

Da li su heštegovi dovoljni?

„Po svojoj prirodi, [društvene mreže] nisu dizajnirane za dugoročne promene.

„Oslanjate se na algoritme, bes i heštagove da biste ih održali.

„Promena zahteva od ljudi da pronađu način da pređu sa raznolikog onlajn pokreta na onaj sa dugoročnom vizijom, sa vezama koje su fizičke, kao i onlajn", kaže Feldštajn.

Stručnjaci naglašavaju potrebu za „hibridnim strategijama".

„Ove strategije treba da kombinuju onlajn aktivizam sa tradicionalnim oblicima protesta, kao što su štrajkovi i skupovi.

„Podjednako su važni i široko zasnovani savezi koji jačaju saradnju civilnog društva, političkih stranaka, institucionalnih aktera i onlajn pokreta", kaže Sombatpunsiri.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji
• Šta dalje posle najvećeg studentskog protesta u Beogradu
• Izlazak studenata na 'izbornu utakmicu' - zašto sada
• Šta bi studenti dobili, a šta izgubili saradnjom sa opozicijom
• Protesti u Srbiji: Može li haos da se kontroliše