Moli Gorman - BBC Budućnost  [ BBC ]

05. 10. 2025. 13:23   >>  15:05

'Sindrom najstarijeg deteta': Da li redosled rođenja oblikuje ličnost

Da li redosled rođenja dece oblikuje njihovu ličnost godinama intrigira porodice i psihologe, ali okazi nisu tako jednostavni i konkretni kao što neki možda misle.

Kao starija ćerka, često se poistovećujem sa osobinama koje se stereotipno vezuju za najstarije dete: odgovornost, savesnost, perfekcionizam.

Moja mama je takođe najstarija ćerka i ima iste osobine, dok je moja mlađa sestra malo opuštenija.

Odrastale smo u istom domu, sa istim roditeljima i bliske smo, ali su naše ličnosti prilično različite.

Pitala sam se da li ta razlika može da bude zbog redosleda rođenja.

Da li postoji naučna potvrda za teoriju da ličnost i način snalaženja u životu oblikuje to da li je neko najstarije ili najmlađe dete, ili jedinče u porodici.

Misterija stara više od veka

Iako ova tema već više od 100 godina intrigira naučnu zajednicu i javnost, pitanje da li redosled rođenja dece u porodici utiče na ličnost i dalje nije rešeno.

Nalazi istraživanja su nedosledni.

Postoji nekoliko razloga za takve rezultate, ali jednostavno rečeno – teško je to precizno izmeriti.

Ranije su studije često rađene na malom uzorku ispitanika, objašnjava Rodika Demjan, vanredna profesorka psihologije na američkom Univerzitetu u Hjustonu, u državi Teksas.

Pored toga, testovi ličnosti su često zasnovani na samoproceni, pa odgovori mogu biti pristrasni.

• Da li redosled rođenja zaista utiče na našu ličnost
• Kako ime utiče na vašu ličnost
• Kako se naša ličnost menja dok starimo

Velikih pet crta ličnosti

Model pet crta ličnosti koristi se za određivanje opšte strukture ličnosti.

Psiholozi koji istražuju redosled rođenja procenjuju braću i sestre na osnovu sledećih osobina:

• Ekstrovertnost (ili introvertnost);

• Prijatnost;

• Savesnost (ili inteligencija);

• Neuroticizam (ili emocionalna stabilnost);

• Otvorenost za iskustva

Pogledajte video o tipovima roditeljstva i šta su im prednosti, a šta mane

Novija istraživanja ukazuju da niz pomešanih varijabila može da oteža ispitivanje da li je uticaj redosleda rođenja sistematski, odnosno da li podjednako utiče na sve ljude.

Ukupan broj dece može da bude jedan od činilaca.

Očekivano je da dinamika u porodici sa dvoje dece bude drugačija nego u onoj sa sedmoro.

Iskustvo najstarijeg ili najmlađeg deteta u porodicama sa različitim brojem članova može biti potpuno različito i neuporedivo.

Veličina porodice i iskustvo deteta u bilo kojoj porodici mogu biti povezani sa mnogim drugim činiocima, kao što je socioekonomski status porodice (na primer, bogatije porodice višeg statusa obično imaju manje dece).

Drugi činioci su godine i pol, koji takođe mogu da utiču na iskustvo deteta u porodici i društvu.

U ovom kontekstu, istraživači nisu uspeli da dokažu da redosled rođenja ima bilo kakav dosledan i univerzalan uticaj na ličnost.

To ne znači da je redosled rođenja nebitan i u određenim porodicama i kulturama može da ima uticaj.

„Mislim da ljudi imaju mnogo uverenja koja su pomalo zastarela ili nikada nisu dobro potkrepljena”, kaže Julija Rorer, istraživačica ličnosti na Univerzitetu u Lajpcigu u Nemačkoj.

„'Sindrom najstarije ćerke' je velika tema – žene i dalje imaju drugačije uloge i očekuje se da više brinu o drugima, a od prvorodjenih se očekuje da vode računa o mlađoj braći i sestrama”, objašnjava ona.

„Nekim ženama se to savršeno uklapa u iskustvo, ali ne svima, jer je svaka porodica drugačija”, dodaje.

Drugim rečima, nisu sve najstarije ćerke odgovorne i brižne, ali se neke poistovećuju sa „sindromom najstarije ćerke”, jer su zaista odrasle vodeći računa o mlađoj braći i sestrama i osećaju da ih je to iskustvo oblikovalo.

Utiče li redosled rođenja na inteligenciju?

Rorer i njene kolege su ustanovili da redosled rođenja „nema trajan uticaj na opšte crte ličnosti” pošto su analizirali tri velika skupa podataka anketa u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), SAD-u i Nemačkoj, od kojih je svaki sadržao podatke o nekoliko hiljada ljudi.

Međutim, studija je potvrdila prethodne nalaze o uticaju redosleda rođenja na specifičnu osobinu - inteligenciju.

Inteligencija je složen fenomen, a studija je merila samo po učinku na testovima inteligencije i samoproceni intelektualnih sposobnosti.

„Potvrdili smo da prvorođena deca postižu bolje rezultate na objektivno merenim testovima inteligencije, a sličan uticaj smo zabeležili i na samoprocenu intelektualnih sposobnosti”, navedeno je u studiji.

Prethodna istraživanja su pokazala da učinci na testovima inteligencije „blago opadaju od prvorođene do mlađe dece”.

Što se tiče redosleda rođenja i drugih crta ličnosti, Rorer kaže da razmišljanje o sopstvenom iskustvu i dalje može da ima uticaj, čak i ako nema univerzalnog obrasca,

„To pruža odrednicu po kojoj možete pronaći druge ljude koji su odrastali u sličnoj situaciji i razmenjujete iskustva”, kaže ona o pojmovima kao što je „sindrom najstarije ćerke”.

Nije pogrešno da sopstveno iskustvo prestavite na taj način, „sve dok ne pretpostavljate da je to iskustvo univerzalno”, dodaje ona.

„Iako ne nalazimo sistematske razlike u ličnosti, to ne znači da nema društvenih procesa u svakoj porodici ili kulturi koji mogu da dovedu do različitih ishoda na osnovu redosleda rođenja”, saglasna je Demjan.

U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji istorijska primogenitura (prednost se daje muškarcima) – ustaljena tradicija nasledstva gde je prvorođenče prvo u redu za nasleđivanje porodičnog bogatstva, imanja i titula.

Tek 2013. godine, donošenjem Zakona o nasleđivanju krune, okončana je primogenitura u monarhiji, čime je ukinuta moć muškog naslednika da ima prednost u odnosu na stariju sestru u liniji za nasleđivanje krune.

Iznenađujuće je da je primogenitura široko rasprostranjena.

U seriji Naslednici (Succession), satiričnoj drami HBO-a o porodičnoj borbi za preuzimanje medijskog carstva, jedan lik na kraju uzvikuje „Ja sam najstariji dečak”!

Veruje da mu redosled rođenja daje pravo da preuzme očevo mesto generalnog direktora (on je zapravo drugi sin po starosti, ali nećemo to sada detaljno objašnjavati).

„Ako se društvena praksa zasniva na redosledu rođenja, onda će redosled rođenja uticati na ishode u vašem životu”, kaže Demjan.

• „Kao deca delili smo čokoladu, ali nasledstvo samo za batu": Zašto se neke žene i dalje odriču nasledstva
• Poznajete li sebe tako dobro kao što mislite
• 'Treći roditelj': Zašto su tetke važne u dečijim životima

Da li su godine samo broj?

Istraživači objašnjavaju da iskustva povezana sa godinama lako mogu da se pomešaju sa ličnim osobinama ili ponašanjem na koje utiče redosled rođenja.

Uzmimo za primer starijeg, „odgovornog” brata ili sestru.

„Kako ljudi stare, postaju odgovorniji, stiču više samokontrole.

„Prvorođeno dete će uvek biti starije od onog koje je rođeno kasnije, i kako odrastaju, prvorodjenče će uvek biti odgovornije”, objašnjava Demjan.

„Kako stare, ljudi postaju svesniji sebe, zato drugo dete može da deluje društvenije i manje živčano, jer je desetogodišnjak mnogo srećniji i bezbrižniji u poređenju sa 14-godišnjakom koji paniči zbog svega.

„To je zato što se suočavaju sa različitim izazovima”, dodaje ona.

Još jedan važan činilac je krug prijatelja dece.

Više studija ukazuje na vezu između problematičnih vršnjaka i delinkventnog ponašanja.

Starije dete može biti sklonije kršenju pravila u zavisnosti od njegovog okruženja.

Pametna braća i sestre

Dosledan nalaz istraživanja o redosledu rođenja jeste veza između redosleda rođenja i inteligencije, po kojem prvorođenčad u proseku imaju malo više osobina povezanih sa inteligencijom nego mlađa deca.

„Veza između redosleda rođenja i inteligencije uglavnom se pokazuje u učinku na usmenim testovima inteligencije, i ima vrlo mali uticaj.

„Ako ste uradili test dva puta, rezultat će verovatno zavisiti od dana ili raspoloženja - od toga šta ste tog jutra doručkovali ili koliko ste spavali”, kaže Demjan.

To može da se objasni i kognitivnom stimulacijom u ranim godinama života.

Demjan ističe da što je veći broj odraslih po detetu u porodici, to je ono izloženije zrelom jeziku i rečniku.

Međutim, kada se rodi više dece u porodici, nivoi intelektualne stimulacije mogu da se smanje.

„Nije toliko stvar u tome da su genetski pametniji ili da imaju veći potencijal, već što se to odražava boljim učinkom na verbalnom testu inteligencije, što može biti posledica poznavanja više reči, jer im se obraćalo više odraslih nego dece.

„U porodici sa dvoje dece, možda se deo vremena koji je namenjen za čitanje troši na upravljanje komunikacijom dece kada se upotrebljava manje bogat rečnik”, objašnjava ona.

Postoje pretpostavke i da dok starije dete podučava mlađe ili mu nešto objašnjava, koristi „više kognitivnih resursa".

Zanimljivo je da se ovi obrasci inteligencije ne prepoznaju svuda u svetu.

Podaci iz zemalja u razvoju razlikuju se od onih iz razvijenih zemalja.

U Indoneziji, mlađa deca u porodici uglavnom dobijaju bolje mogućnosti za obrazovnje od starije, verovatno zbog finansijskih ograničenja koja nestaju tek kada starija deca počnu da doprinose porodičnom budžetu.

Demjan i njena koleginica kažu da redosled rođenja ima „zanemarljiv uticaj” i na karijeru.

U prošlosti su mnogi naučnici smatrali da će starije dete izabrati akademsku ili naučnu karijeru, a mlađe kreativniju.

Međutim, Demjan je otkrila suprotno.

U njenoj opsežnoj studiji, proučavajući uzorak američkih srednjoškolaca iz 1960. godine, a zatim uzorak istih učesnika 60 godina kasnije, prvorođenčad su se opredelia za kreativnije poslove.

Pogledajte video o gradu u Hrvatskoj gde bakama i dekama plaća da čuvaju unuke

Da li su jedinci „sebični”?

Jedinci se često suočavaju sa stereotipom da su sebičniji od dece koja imaju braću ili sestre, navodno zato što ne moraju da se takmiče za pažnju roditelja.

Međutim, novija istraživanja pokazuju da to nije tačno i da odrastanje bez braće i sestara ne dovodi do povećane sebičnosti ili narcisoidnosti.

Druga istraživanja ukazuju da se društveno ponašanje jedinaca u poređenju sa decom koja imaju braću i sestre ne razlikuje značajno i tipično, i da „razlike mogu da se smanje sa godinama”.

Istraživanja o redosledu rođenja obično nisu obuhvatala jedince, jer se smatra da ne može da se napravi pravedno poređenje sa decom koja odrastaju sa braćom i sestrama.

Međutim, moguće je uporediti lične osobine dece koja imaju braću i sestre sa jedincima, navodi se u radu iz 2025. godine autora Majkla Eštona, profesora psihologije na Univerzitetu Broku u Kanadi, i Kibeoma Lija, profesora psihologije na Univerzitetu u Kalgariju, u Kanadi.

Njihova studija je dala neke nove i zanimljive rezultate.

Ispitala je vezu između ličnosti, redosleda rođenja i broja dece na jednom uzorku od 700.000 odraslih putem interneta, i na drugom, zasebnom uzorku od više od 70.000 ljudi.

Srednja i najmlađa deca u porodici su prosečno postizala bolji učinak na skalama koje mere iskrenost-skromnost i saradljivost nego prvorođenčad.

Pogledajte video o savetima za pravilan razvoj dece u prve tri godine

Skala „Iskrenost-skromnost” meri poštenje i skromnost, što znači da osoba koja ima visok rezultat verovatno neće manipulisati drugima, kršiti pravila ili se osećati povlašćeno.

Pojedinac koji ima nizak rezultat može da bude skloniji kršenju pravila i osećaju sopstvene važnosti.

Oni sa visokim rezultatom su obično popustljiviji, blagi u osuđivanju drugih, smireni, i spremni na kompromis, dok ljudi sa niskim rezultatom mogu da budu zlopamtila, tvrdoglavi, da se brzo naljute, i kritični su prema drugima.

„Ove razlike su bile prilično male, naročito kada se upoređuju ljudi iz porodica sa istim brojem dece”, kažu Ešton i Li.

„Razlike između ljudi iz porodica sa samo jednim detetom i onih iz porodica sa šest ili više dece bile su znatno veće, negde u rasponu 'malih' i 'srednjih' kako ih definišu naučnici”.

Da li je uticaj redosleda rođenja nešto poput fenomena zombija - koncepta koji je netačan, ali ipak opstaje?

Rorer nije saglasna.

„Nisam sigurna da bih to tako nazvala

„Sve više ima naučne literature o ovom pitanju”, kaže ona.

To znači da ćemo jednog dana možda imati jasniji odgovor na pitanje šta znači biti najstarija ćerka.

Do tada ću pustiti mlađu sestru da i dalje veruje da sam prirodno pametnija od nje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Koje su prednosti autsajdera
• Kako zbog „iluzije znanja“ postajemo previše samouvereni
• Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima