Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

30. 09. 2025. 07:16   >>  08:40

Opsesivno-kompulzivni poremećaj: Zarobljeni u mislima i ritualima

Ovaj poremećaj pogađa oko dva odsto ljudi na svetu i može značajno da utiče na svakodnevni život.

„Ključ je u desnom džepu, ključ je u desnom džepu, ključ je u desnom džepu."

Ovu rečenicu poluglasno je ponavljao je Petar* iz Kraljeva dok se kretao ka zgradi fakulteta.

Osećaj da nešto nije kako treba pratio ga je od jutra, a ponavljajuće misli činile su svaki korak napornim.

Petru je pre pet godina dijagnostikovan opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), psihološko stanje koje se ispoljava kroz opsesivne (uporne i nametljive) misli i ponavljajuće prisilne radnje.

„To nije samo navika ili perfekcionizam, već stalna borba sa sopstvenim mozgom koji vam nameće da nešto strašno može da se desi ako ne uradite određeni ritual", objašnjava student za BBC na srpskom.

Ovaj poremećaj pogađa oko dva odsto svetskog stanovništva i može značajno da utiče na svakodnevni život.

OKP obuhvata dve grupe simptoma - opsesije i kompulzije koje ne moraju nužno ići zajedno, kaže Aleksandra Bubera Ninić, doktorka psihijatrije i psihoterapeutkinja za BBC na srpskom.

„Opsesivne misli se nameću van čovekove volje, i često su u suprotnosti sa uverenjima pojedinca, a dolaze iz sfere nesvesnog", objašnjava ona.

One su neželjene i uznemirujuće, dok su kompulsivne radnje one koje čovek veruje da mora da izvrši kako bi se smanjila nelagoda.

„To su radnje koje omogućavaju smirivanje napetosti, poput proveravanja, čišćenja ili brojanja, a u pitanju može biti i neka mentalna radnja poput određenog načina razmišljanja ili molitve", dodaje.

• Napadi panike: Uznemirujuća oluja koja se iznova vraća
• Večiti ringišpil: Život sa bipolarnim poremećajem u Srbiji
• Koje probleme imaju odrasli sa ADHD-om u Srbiji

U pitanju nije slabost volje, već se radi o ozbiljnom poremećaju sa jasnom biološkom osnovom, ukazuje Roberto Grujičić, dečiji klinički psihijatar, za BBC na srpskom.

„Ako se ne leči, ovaj poremećaj može značajno narušiti školovanje, socijalizaciju i opštu funkcionalnost, ali takođe može dovesti do razvoja drugih problema mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksiozni poremećaji", objašnjava on.

'Imao sam misli kojih nisam mogao da se oslobodim'

Petru su se prve psihološke tegobe javile u sednjoj školi.

„Bilo je to posle razvoda mojih roditelja, to sam vrlo teško podneo", priseća se on.

Prvo se javio strah od bolesti dragih ljudi, ali se stanje vremenom pogoršavalo.

„Misli su bile sve gore, posebno tokom studiranja, govorile su mi da povredim sebe ili nekog drugog", kaže on.

Tada je odlučio da ode kod psihijatra.

Prvi simptomi ovog poremećaja se najčešće javljaju u periodu detinjstva ili rane adolescencije, a mogu se javiti naglo (obično posle infekcije ili stresne situacije) ili postepeno, objašnjava Grujičić.

Oni se najčešće zanemaruju jer ih roditelji ili porodice „vide kao navike ili prolaznu fazu".

Često su nastavnici i roditelji prvi koji primete da se deca ponašaju neuobičajeno, dodaje psihijatar.

„Ono što bi trebalo da alarmira porodice da se obrate za pomoć je nemogućnost deteta da prekine sa ponašanjem iako želi, ukoliko oseća značajno povećanje anksioznosti kada ne uspe da sprovede ritual ili ukoliko svi ti obrasci remete druženje ili školske obaveze", kaže on.

Kod mladih se često sreće kompulsivno pranje ruku i tela zbog straha od infekcije ili zaraze, učestalo proveravanje, ali i agresivnije opsesivne misli, ukazuje Grujičić.

Na društvenim mrežama, naročito na TikToku, OKP se često koristi za opisivanje urednosti i svako ponavljanje radnji.

Hešteg #OCD (engleska skraćenica za OKP) ima milione pregleda, a među najpopularnijim snimci su oni u kojima korisnici sami sebi „dijagnostifikuju" poremećaj.

Urednost ne znači da neko ima OKP, objasnila je klinička psihološkinja Amita Džasi, ranije za BBC.

Ovo psihološko stanje se definiše kao poremećaj jer ima uznemirujuću i ometajuću osobinu, rekla je ona.

Simptomi ne moraju uvek da budu teški, pa mnogi pacijenti mogu da nastave sa svakodnevnim životom iako im neki trenuci mogu biti izazovni, objašnjava ona.

„Ali, nažalost, ponekad može biti zaista razorno", rekla je ona.

Najčešći simptomi OKP-a:

• strah od zaraze (prljavštine, bacila, hemikalija)

• opsesivne sumnje u to da li su neke radnje izvršene (isključivanje šporeta ili pegle)

• agresivne ili zastrašujuće misli (strah da će nekome ili sebi nauditi, iako to ne želi)

• religiozne i moralne opsesije

• uznemirujuće, nametnute slike ili predstave

• potreba za simetrijom i redom („sve mora da bude pod konac")

• preterano pranje ruku ili čišćenje

• ponavljanje radnji (zaključavanje, gašenje svetla, dodirivanje predmeta određen broj puta)

• mentalni rituali (molitve, brojanje, ponavljanje rečenica u sebi da bi „sprečili nesreću")

• stalno proveravanje (vrata, aparati, dokumenta, poruke)

• sakupljanje i nemogućnost bacanja stvari

• slaganje predmeta

• simptomi traju duže od jednog sata dnevno, izazivaju anksioznost i ometaju svakodnevni život

Izvor: Nacionalni institut za mentalno zdravlje

• Koliko vas živcira nečije vrpoljenje
• Kad zvuk zaboli: „Slušanje smeha moje dece mi je kao mučenje“
• Kako negativno razmišljanje može da naškodi

Kako pomoći onima koji se bore sa OKP-om?

Članovi porodice, partneri i prijatelji mogu imati presudnu ulogu u procesu oporavka, piše u onlajn priručniku Internacionalne OKP fondacije.

Oni izdvajaju nekoliko saveta kako pomoći ljudima koji se bore sa ovim psihološkim poremećajem:

• Prepoznavanje simptoma - Promene poput dužeg zadržavanja u kupatilu, ponavljanja radnji, neprestanog traženja uveravanja često nisu tvrdoglavost ili lenjost, već signali da se neko bori sa opsesijama (učestalim mislima koje se nameću) i kompulzijama (prisilnim radnjama). Kritika samo pogoršava simptome, zato je ključno gledati ih kao deo poremećaja.
• Strpljivost sa tempom oporavka - Svako ko se bori sa OKP-om napreduje sopstvenim ritmom. Poređenje sa drugima ili očekivanje savršenstva stvara dodatni pritisak i pogoršava simptome.
• Okruženje koje pruža podršku - Podrška znači prihvatanje, ali ne i saučestvovanje u prisilnim radnjama. Pokušajte da objasnite da ćete zajedno „pobediti OCD", ali da nećete pomagati u ritualima jer to produžava problem. Kritika ili podsmevanje nisu korisni.
• Podrška uzimanju terapije
• Jasna i jednostavna komunikacija - Ne bi trebalo da se ulazi u beskrajna objašnjenja i rasprave. Potreba za apsolutnom sigurnošću je srž OKP-a, a na nju ne postoji savršen odgovor.
• Održavanje porodične rutine - OKP ne bi smeo da diktira kako cela porodica živi. Stalno učestvanje u ritualima, samo održava poremećaj.

Izvor: Internacionalna OKP fondacija

• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Iznenađujuće koristi od igara rešavanja ubistva

'To nije bila religioznost, nego OKP'

Ivana* iz Čačka je imala 14 godina kada je počela da se obavezno moli pred spavanje.

„Svako veče sam ponavljala molitve, ubeđena da će, ako to ne uradim, moji roditelji umreti.

„To nije bilo samo verovanje, već i strah koji me je paralisao", počinje priču.

Molitve su vremenom postajale sve duže i složenije - od nekoliko minuta, pretvorile su se u sate.

Ako bi se zabrojala ili preskočila reč, vraćala bi se na početak.

„Bilo je to beskonačno i iscrpljujuće", kaže ona.

Išla je u školu neispavana, sa glavom „punom rituala".

Svakog dana pre škole odlazila je u crkvu.

„Tamo sam stojala satima, pomišljala sam loše stvari za boga ili neke svetitelje.

„Išla sam da razgovaram sa sveštenicima i tražila pomoć od njih", kaže plavokosa devojka.

Jedan od njih uputio ju je na psihijatra.

„Jednostavno mi je rekao da on ne zna kako da mi pomogne i da misli da je za moje stanje psihijatar mnogo stručniji.

„U tom momentu sam pomislila da greši i da je bezobrazan", priseća se Ivana.

Neko vreme je ignorisala taj savet, ali su se opsesivne misli navraćale.

„Izlazila sam sa časova, jer sam verovala da će se nešto loše desiti ako to ne učinim, zamišljala scenarije u kojima me druga deca iz odeljenja umuru", objašnjava.

Kod OKP-a, najčešće se javljaju opsesivne misli blasfemične (pogrdno izražavanje o religiji), seksualne i agresivne prirode, objašnjava doktorka Bubera Ninić.

Uloga stručnjaka je da otkrije „šta te misli zapravo poručuju", dodaje ona.

„Agresivne misli javljaju se kada postoji problem sa izražavanjem ljutnje, a misli seksualne prirode javljaju se kod ljudi kod kojih su postojale zabrane, ne samo u sferi seksualnosti, već i drugih sloboda.

„Ukoliko postoje misli iz domena blasfemije onda se uglavnom radi o tome da postoje nerazrešeni problem sa autoritetima koji se prenose na religijske figure", zaključuje Ninić.

Tek kada su Ivanini simptomi postali nepodnošljivi, požalila se roditeljima.

„Njima nije bilo jasno šta se sa mnom dešava.

„Prvo su pokušavali da me uteše, ali su shvatili da je situacija ozbiljna kada nisam mogla da spavam noću", kaže ona.

Dijagnoza je za Ivanu bila šok, ali i olakšanje.

„Prvi put sam čula da postoji ime za ono što osećam", dodaje.

Ukoliko su simptomi takvi da ometaju svakodnevni život neophodno je dati ogovarajuće lekove, kaže Ninić.

Važna je i pomoć psihoterapeuta koji treba da utvrdi šta su razlozi za javljanje i kakva je funkcija opsesivnih misli, ukazuje.

„Na osnovu toga se onda dalje pravi plan psihoterapijskog tretmana, koji u mnogo slučajeva, uz terapiju lekovima u početnim fazama, može dovesti do potpunog izlečenja", dodaje doktorka.

• Samopovređivanje: Poziv u pomoć koji se teško čuje
• Zašto mladi muškarci imaju problem sa mentalnim zdravljem, a ne traže pomoć
• Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put

'Moja glava može da bude u miru'

Jasan i definitivan uzrok opsesivno-kompulzivnog poremećaja još nije poznat, kaže psihijatar Grujičić.

„Smatra se da se radi o kombinaciji genetike, neurobioloških promena i spoljašnjih faktora koji obuhvataju stresne životne događaje, traume, infekcije.

„Stigmatizacija ovakvih psihičkih simptoma i nedostatak prepoznavanja dovode do toga da se poremećaj ređe dijagnostikuje nego što bi trebalo", dodaje on.

I Petar i Ivana danas vode „uobičajene živote".

„Ako uobičajeno znači da nemam strah od sopstvenih misli ", dodaje Petar.

„Osećaj da moja glava može da bude u miru me čini radosnim", zaključuje on.

Kome se obratiti za pomoć?

Neke od stručnih ustanova, savetovališta i SOS telefona koji vam mogu pružiti pomoć u Srbiji su:

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd; Telefon: 011/3636400; www.lazalazarevic.rs

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303; Mejl: vanja@centarsrce.org; www.centarsrce.org

Radno vreme je 14 do 23 časova, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000; Pozivi su anonimni

Dodatne adrese i kontakte institucija i organizacija u Srbiji i regionu koje se bave mentalnim zdravljem možete naći u grupi „Za Tebe #VažnoJe".

*Imena sagovornika su promenjena na njihov zahtev

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica
• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”
• „Anoreksija moje ćerke bila je put u pakao“
• Kako mladi iz manjih mesta u Srbiji brinu o mentalnom zdravlju
• Forenzička psihijatrija nekad i sad: Između lečenja i kažnjavanja
• Šta je anksioznost i kako da se borimo protiv nje