Amir Ahmed - BBC Svetski servis  [ BBC ]

29. 09. 2025. 07:41   >>  09:40

Kako sačuvati zdravo srce

Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti širom sveta, da li bismo mogli učiniti više da sprečimo srčane udare?

Zdravo srce je ključno za pravilno funkcionisanje organizma.

Ono pumpa krv koja prenosi kiseonik i ključne hranljive materije po celom telu.

Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti na svetu, zbog kojih godišnje umre skoro 18 miliona ljudi, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Četiri od pet smrtnih slučajeva uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima posledica su srčanog ili moždanog udara.

Kardiolozi kažu da svakodnevno možemo da radimo na održavanju zdravlja srca, što za odrasle znači puls u stanju mirovanja između 60 i 100 otkucaja srca u minuti.

„Možemo da smanjimo štetu srcu još u ranoj životnoj dobi zdravom ishranom, vežbanjem i izbegavanjem duvanskih proizvoda”, kaže Evan Levin, kardiolog iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Ali, da li je dovoljno samo imati zdravo srce da se umanji rizik od srčanog udara?

Najpre, šta je srčani udar?

Srčani udar se dešava kada se iznenada blokira dotok krvi u srce.

Kada se prekine dotok krvi koja donosi kiseonik u srce, dolazi do oštećenja ili odumiranja dela srčanog mišića.

Bez hitne medicinske intervencije, srčani mišić može da pretrpi trajna i nepovratna oštećenja.

Ukoliko je veliki deo srčanog mišića oštećen, srsce prestaje da kuca, što je poznato kao srčani zastoj, i često ima smrtonosan ishod.

Polovina smrtnih slučajeva od srčanog udara dešava se u prva tri do četiri sata nakon pojave simptoma, i zato je ključno da se svaki simptom prepozna i tretira kao hitno medicinsko stanje.

Najčešći uzrok srčanog udara je koronarna bolest srca, nakupljanje masnih naslaga (plakova) na zidovima arterija usled čega se one sužavaju i otežavaju normalan protok krvi.

Pogledajte video: Kako očuvati zdravlje srca

Samo u SAD-u, srčani udar godišnje dobije oko 805.000 ljudi, od kojih 605.000 prvi put, a 200.000 su ga već ranije imali.

To znači da otprilike svakih 40 sekundi neko u SAD-u doživi srčani udar, prema podacima američkog Centra za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC).

Kako da prepoznamo srčani udar?

Srčani udar može da se manifestuje nizom simptoma, ali najčešći je bol u grudima, pri čemu se ne javlja samo oštar bol, već i snažan pritisak i stezanje u grudima.

Kod nekih žena se osim bola u grudima javlja i bol u vratu i rukama.

Početni simptomi srčanog udara mogu pogrešno da se protumače kao pokvareni želudac, kaže Ajlin Barsegijan, kardiološkinja iz Kalifornije.

Međutim, za razliku od pokvarenog želuca, srčani udar često izaziva bol koji se širi ka drugim delovima tela, kao što su leva ruka, vilica, leđa, i stomak.

Ostali simptomi srčanog udara su vrtoglavica ili ošamućenost, pojačano znojenje, kratak dah, i šištanje u grudima.

Pogledajte video: Šta je infartk i kako nastaje

Iako neki srčani udari nastupaju iznenada, nekada znakovi upozorenja mogu da se jave satima, pa čak i danima unapred.

Jedan od tih znakova upozorenja može da bude bol u grudima koji ne prestaje ni posle odmora.

„Posle tri sata bez dotoka krvi, srčani mišić počinje da odumire.

„Savetujem da se sažvaće aspirin dok ne stigne hitna pomoć”, kaže Ajlin Barsegijan.

Ako mislite da imate srčani udar, potrebno je da odmah potražite medicinsku pomoć, naglašavaju kardiolozi.

„Svako treba da zna svoje rizike - godine, telesnu težinu, navike pušenja i konzumiranja alkohola, kao i porodičnu anamnezu.

„Ako imate više ovih faktora rizika i osećatte pritisak u grudima, obavezno pozovite hitnu pomoć”, ističe američki kardiolog Evan Levin.

Kako sprečiti srčani udar

Postoji više načina da se smanji rizik od srčanog udara, pre svega snižavanjem krvnog pritiska i nivoa holesterola, i to pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću.

Holesterol se nalazi u krvi i neophodan je za izgradnju zdravih ćelija.

Međutim, povišen nivo određenih tipova holesterola povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Zdrave životne navike su nešto što svako može svakodnevno da primenjuje radi zaštite srca, kažu kardiolozi.

Preporučuje se ishrana bogata vlaknima koja sadrži malo masnoća, uz ograničenje soli na najviše šest grama dnevno, jer prekomeran unos soli podiže krvni pritisak.

Takođe se savetuje izbegavanje previše ultra-prerađene hrane i namirnica koje sadrže zasićene masti, jer one podižu nivo holesterola u krvi.

U takve namirnice spadaju mesne pite, torte, biskviti, kobasice, puter, i proizvodi koji sadrže palmino ulje.

Uravnotežena ishrana treba da sadrži nezasićene masti koje podstiču rast nivoa dobrog holesterola i čiste krvne sudove od naslaga.

Namirnice bogate nezasićenim mastima su masne ribe, avokado, orašasti plodovi, i biljna ulja.

„Mediteranska ishrana je odličan izbor jer je naučno potvrđeno da smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti”, kaže Ajlin Barsegijan.

Kombinacija pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti smatra se jednom od najdelotvornijih načina za očuvanje zdravog srca.

Održavanje zdrave telesne težine smanjuje rizik od razvoja povišenog krvnog pritiska.

Kardiolog Evan Levin preporučuje najmanje 30 minuta vežbanja dnevno, pet dana nedeljno.

Ali njegov ključni savet za zdrav način života glasi: „Nikada nemojte da pušite, niti da koristite elektronske cigarete”.

• „Svemirski fen": Novi uređaj za terapiju udarnim talasima obnavlja srčani mišić
• Šta ultraprerađena hrana radi našem telu
• Zašto toliko dece koristi vejpove i koliko je to opasno

Američko udruženje za srce kaže da je istraživanje koje je obuhvatilo 24.927 ljudi pokazalo da su oni koji su koristili i klasične i elektronske cigarete imali isti rizik od kardiovaskularnih bolesti kao i oni koji su pušili samo klasične cigarete.

Međutim, verovatnoća da prijave kardiovaskularne bolesti bila je 30 do 60 odsto manja među onima koji su koristili samo elektronske cigarete.

Udruženje takođe navodi da će otprilike petina ljudi koji su već preživeli srčani udar, doživeti novi u roku od pet godina.

Ipak, primena lekova statina i ezetimiba nakon srčanog udara može znatno da smanji rizik od novog, kažu istraživači na Imperijal koledžu u Londonu i Univerzitetu u Lundu u Švedskoj.

Ova dva leka se koriste za snižavanje nivoa holesterola u krvi.

„Imamo podatke koji su prikupljani decenijama i pokazuju da što je nivo lošeg holesterola niži, to je i rizik od kardiovaskularnih bolesti manji”, ističe Ajlin Barsegijan.

Porast broja srčanih udara u starosnoj grupi 18-44

Iako se opšti rizik od srčanog udara povećava sa godinama, podaci Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku SAD-a pokazuju da broj slučajeva raste i kod mladih i sredovečnih.

U 2019. godini, oko 0,3 odsto ljudi starosti od 18 do 44 godine je doživelo srčani udar, a do 2023. godine, taj procenat je porastao na 0,5 odsto.

Porast broja srčanih udara u ovoj starosnoj grupi Levin pripisuje promenama u životnim navikama, među kojima su unos velikih količina prerađene hrane i nedostatak fizičke aktivnosti.

„Svi moramo više da se krećemo, ne nužno da idemo u teretanu, ali da budemo fizički aktivni.

„Zabrinut sam jer ljudi koji rade od kuće još od pandemije korona virusa sve više usvajaju nezdrave navike koje podrazumevaju i mnogo sedenja”, upozorava on.

Poznato je da pušenje doprinosi razvoju ateroskleroze, nakupljanju masnih naslaga u arterijama, ali kardiolozi, poput Levina, izražavaju zabrinutost i zbog još uvek nedovoljno istraženog uticaja elektronskih cigareta na zdravlje mladih.

„Genetski faktori rizika, poput porodične hiperlipidemije (povišeni nivoi lipida/masti u krvi), takođe doprinose većem riziku od srčanih udara u ranijoj životnoj dobi”, ističe Barseghian.

„Ali sve se više smatra da i neki drugi činioci, poput stresa i lošeg kvaliteta sna, doprinose sveukupnom faktoru rizika”.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar
• Kako je živeti sa 'pola srca': Priče Miloša i Skarlet
• Kako sačuvati srce na jednostavan i pristupačan način
• Mrzite šefa? Čuvajte se infarkta
• Kako žive ljudi sa srcem na pogrešnoj strani
• U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima