Luiz Fernando Toledo - BBC brazilski servis  [ BBC ]

28. 09. 2025. 17:19   >>  18:39

Luksuzne torbe od džinovske amazonske ribe: Ko zarađuje, a ko je na gubitku

Generacijama je piraruku bio osnovna prehrambena namirnica, dok se koža bacala kao otpad, što se promenilo kada su dizajneri počeli ovu ribu da koriste kao zamenu za tradicionalnu kožu.

Kada je pre nekoliko godina otputovao u Rio de Žaneiro, ribar Pedro Kanizio se zapanjio kada je video tašnu napravljenu od kože ribe koju on lovi, i to po ceni većoj od 5.000 brazilskih reala (oko 778 evra).

Debela, šarolika koža ogromne amazonske ribe pirarukua postala je cenjen materijal u modnoj industriji.

Ali, Kanizio kaže da ribari poput njega za kilogram ove ribe dobijaju samo 11 brazilskih reala (nešto više od evra i po).

Piraruku, poznat i kao arapaima, može da bude duži od dva metra i teži od 200 kilograma.

Nekada se smatrala ugroženom vrstom, a danas se u Brazilu ova egzotična riba navodi kao primer održivog ribolova.

Zbog decenija prekomernog izlova, lov pirarukua je privremeno zabranjen krajem 1990-ih.

Zabrana je ukinuta 1999. godine, ali je brazilska Agencija za zaštitu životne sredine Ibama uvela stroga pravila.

Sada je u određenim područjima dozvoljen izlov samo 30 odsto odraslih jedinki godišnje, a ostale se ostavljaju za obnavljanje populacije.

Lokalnim zajednicama se izdaju dozvole za izlov pirarukua, ali su obavezne da nadziru jezera i prijavljuju nezakoniti ribolov.

Ribolov je dozvoljen samo nekoliko meseci godišnje.

U tom periodu ribari poput Kanizia zarade između 3.000 i 5.000 brazilskih reala, što je otprilike cena tašne koju je video u izlogu.

Taj novac, kaže on, većini je dopuna prihoda od poljoprivrede i drugih vrsta ribolova, a nekim siromašnijim porodicama kao dodatak državnoj socijalnoj pomoći.

„Ljudi ovde žive od danas do sutra, preživljavaju - niko nije bogat", dodaje.

Ukazuje i da ribari nadgledaju ribolovna područja, ali da ne dobijaju nikakvu naknadu za gorivo.

„Od malo novca što zaradimo, mi finansiramo nadzor, a upravljanje izlovom pirarukua je dalo rezultate.

„Ono što nedostaje je priznanje za ribare, zajednice zaslužuju bolji kvalitet života", kaže Kanizio.

Generacijama je piraruku bio osnovna prehrambena namirnica, dok se koža bacala kao otpad.

To se promenilo kada su dizajneri počeli ovu ribu da koriste kao zamenu za tradicionalnu kožu.

Odavno se izražava zabrinutosti zbog uticaja prerade goveđe kože na životnu sredinu.

Neki brendovi koji prave proizvode od kože pirarukua ističu održivost kao ključnu vrednost.

Brazilski brend Osklen, koji prodaje tašne i obuću od kože pirarukua, tvrdi da „generiše prihod za stanovništvo koje živi uz obale reka i pomaže očuvanju Amazona".

Kanadski brend Piper & Skye, koji prodaje torbe i modne dodatke od kože pirarukua, navodi da je njihova misija da „stvaraju prelepe i namerno održive, etički osvešćene proizvode".

Piraruku se izdvaja zbog uzorka koji je teško imitirati, kao i zbog toga što predstavlja simbol Amazona, kaže Bruna Freitas, osnivačica novog brazilskog brenda Yara Couro.

„To je riba koja je preživela mnoge izazove u životnoj sredini".

Stručnjaci ističu da se najveća vrednost stvara u procesu odvajanja i prerade riblje kože.

Studija iz 2018. godine, koju je sprovela neprofitne organizacija Operação Amazônia Nativa (Opan), pokazuje da je proces veoma složen, jer podrazumeva pranje, bojenje i sušenje.

Utvrđeno je i da je tržište veoma koncentrisano – 95 odsto prodaje kože ovog džina obavlja se u samo sedam pogona za preradu, dok u samo pet odsto učestvuju udruženja lokalnih zajednica.

„Rad sa kožom je teško naučiti", kaže Kristina Isis Bak Silva, koja je u Ibami zadužena za nadgledanje upotrebe biodiverziteta.

„Koristi se mnogo tehnologije", dodaje.

Još jedan problem je nadzor nezakonitog izlova i prodaje pirarukua.

Podaci Ibame pokazuju da je od 2000. godine izrečeno više od 1.000 kazni povezanih sa ribolovom i neovlašćenim prevozom ove ribe, ali organizacija je za BBC izjavila da nema kapaciteta da u potpunosti reši problem.

Kompanije koje zakonito kupuju i prodaju kožu pirarukua su za BBC brazilski servis izjavile da žele da podrže ribarske zajednice, naglašavajući da se vrednost stvara na različitim nivoima složenog lanca snabdevanja.

Brazilska kompanija Nova Kaeru obavlja otprilike 70 odsto izvoza pirarukua i derivata over ribe.

Snabdeva brojne proizvođače modnih dodataka, među kojima su luksuzni brendovi kao što su Đorđo Armani, Dolče & Gabana i Živanši.

Većina proizvedene robe se izvozi, prvenstveno u Sjedinjene Države (SAD) i Meksiko za izradu kaubojskih čizama.

Kompanija ukazuje da luksuzna roba čini svega pet odsto prodaje.

U saopštenju za BBC, Nova Kaeru je istakla da ne određuje cene ribe i kože, već ih „dogovaraju lokalna ribarska udruženja i postrojenja za preradu".

Kompanija dodaje da je cena kože po kilogramu viša od cene mesa, „što predstavlja stvarni dobitak za zajednice koje učestvuju u procesu".

Firma u budućnosti želi da pomogne zajednicama da razviju tehničke kapacitete za odvajanje riblje kože od mesa, kaže Žoze Leal Markes, komercijalni direktor.

„Naša uloga nije samo da kupujemo kožu, već i da ulažemo u Amazon, obučavamo radnike i podržavamo održivi ribolov", dodaje.

U lancu proizvodnje i dalje postoje „značajni izazovi", ukazuje za BBC brazislki brend Osklen i njegova partnerska nevladina organizacija Instituto-E.

Dodali su i da nastoje da „ojačaju projekte koji promovišu transparentnost u tom lancu".

Naveli su da na cenu krajnjih proizvoda utiču dizajn, specijalizovana proizvodnja, logistika, i drugi troškovi.

„I dalje postoji značajan prostor koji može da se reguliše jedino javnim politikama da bi se početnim karikama u lancu omogućio pristup tehnologiji za preradu.

„Na taj način se doda vrednost njihovim proizvodima", dodali su.

Kompanija Piper & Skye izjavila je da ne učestvuje u formiranju cena niti u pregovorima unutar lanca snabdevanja.

Sarađuje samo sa pouzdanim dobavljačima „čije prakse nadzire brazilska Agencija za zaštitu životne sredine i koji dugo podržavaju održivi ribolov i lokalne zajednice".

Navela je da posvećenost njenih partnera odgovornom snabdevanju „odražava vrstu saradnje u koju verujemo – onu koja poštuje i ljude i planetu".

Prilikom kupovine kompanija preuzima odgovornost da sazna „koliko je ribe ulovljeno i kada je prerađena" i razgovara sa firmama, zajednicama i zadrugama, tvrdi Bruna Freitas iz organizacije Yara Couro.

„Dobro upoznajemo naše dobavljače i trudimo se da održavamo vrlo aktivno prisustvo", kaže ona.

„Možda ćemo u budućnosti, pored prodaje ribljeg mesa, početi i sami da prerađujemo kožu", kaže Ana Alis Oliveira de Brito iz Udruženja ruralnih proizvođača Karauarija (Asproc).

Udruženje predstavlja 800 porodica u 55 priobalnih zajednica.

„Ako ova delatnost ne obezbedi pravednu zaradu, društvo bi moglo da izgubi važnog saveznika u očuvanju Amazona", upozorava ona.

Ukazuje i da bi lokalno stanovništvo „moglo da pređe na delatnosti koje su štetnije po životnu sredinu da bi izdržavali njihove porodice".

„Ribari uglavnom nemaju korist" od dobiti od prodaje kože pirarukua, zaključak je Fernande Alvarenga, konsultantkinje i jedne od autorki studije iz 2020. godine.

Kaže da je važno istaći ovaj problem „ne da bi se uništili komercijalni odnosi, već da bi se pažljivije i savesnije sagledao značaj ove privredne delatnosti kao strategije očuvanja.

„U šali kažemo da ako upravljanje pirarukuom kao strategija očuvanja Amazona ne uspe, onda ništa neće", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Pecanje je način života': Lov na ribarska mesta u Letoniji
• Nelegalni ribolov u Crnoj Gori: Od dinamita do struje
• Ribar iz Brazila preživeo dva dana na otvorenom moru držeći se za bovu
• Ribolovci moraju u zatvor zbog varanja na takmičenju
• Zašto bi Bangladeš mogao da ostane bez ribe
• Poslednji ribar Monaka