Silvija Čang - BBC kineski servis, Hongkong  [ BBC ]

11. 08. 2025. 08:49   >>  09:45

Zašto sve više mladih obrazovanih Kineza plaća da ide na lažni posao

Sa visokom stopom nezaposlenosti mladih u Kini, pojedinci plaćaju da bi išli u kancelarije i pretvarali se da rade.

Niko ne želi da radi bez plate, a još manje da plaća šefu da bude na poslu.

Ipak, sve više mladih u Kini, gde je visoka stopa nezaposlenosti mladih, plaćaju da odlaze na posao i pretvaraju se da rade.

To je dovelo do naglog rasta broja firmi koje postoje isključivo da održe iluziju zaposlenosti i produktivnosti.

Ovaj fenomen se pojavio u trenutku usporenog rasta kineska ekonomije i stagnacije tržišta rada.

Kako je sve teže pronaći stvarno zaposlenja, neki radije plaćaju da bi išli u kancelariju nego da sede kod kuće.

Tridesetogodišnji Šui Džou je imao firmu u industriji hrane, ali je propala prošle godine.

U aprilu ove godine počeo je da plaća 30 juana dnevno (oko 3,6 evra) da bi išao u lažnu kancelariju koju vodi kompanija Pretend To Work Company u gradu Dungguan, 114 kilometara severno od Hongkonga.

Tamo ima pet „kolega" koji rade isto što i on.

„Vrlo sam srećan", kaže Džou.

„Kao da radimo zajedno kao tim".

• DeepSeek: Ko je Liang Venfeng, mozak iza aplikacije koja je prodrmala svet
• Mladi Kinezi sa fakultetskim diplomama rade kao vozači, fizički radnici i statisti
• Kina nudi roditeljima 1.300 evra kako bi se rađalo više dece

Ovako koncipiranih kancelarija je sve više u velikim kineskim gradovima, među kojima su Šendžen, Šangaj, Nanđing, Vuhan, Čengdu, i Kunming.

Obično izgledaju kao prave, funkcionalne kancelarije i imaju računare, pristup internetu, sale za sastanke, i prostorije za čaj.

A dok su u „kancelariji", mogu da koriste računare da traže posao ili pokušaju da pokrenu sopstveno startap preduzeće.

Cena dana „na poslu", koja se najčešće kreće između 30 i 50 juana (između oko 3,6 i 6 evra), ponekad podrazumeva ručak, grickalice i pića.

Broj ovakvih prostora raste u vreme kada je stopa nezaposlenosti mladih u Kini visoka, iznad 14 odsto.

To znači da čak i visokoobrazovani diplomci fakulteta imaju poteškoća da se zaposle.

Prema zvaničnim podacima, broj diplomaca koji ove godine ulaze na tržište rada dostići će rekordnih 12,22 miliona.

Dr Kristijan Jao, viši predavač na Fakultetu za menadžment Univerziteta Viktorije u Velingtonu, na Novom Zelandu, je stručnjak za kinesku ekonomiju.

„Fenomen ljudi koji glume da rade je vrlo rasprostranjen", kaže on.

„Zbog ekonomske tranzicije i neusklađenosti obrazovanja i tržišta rada, mladima su potrebna ovakva mesta da bi mogli da promisle o sledećim koracima ili da rade povremene poslove u prelaznom periodu.

„Lažne kancelarije su jedno od prelaznih rešenja".

Džou je našao kompaniju Pretend To Work Company dok je pretraživao društvenu mrežu Sjaohungšu (Xiaohongshu).

Kaže da je smatrao da će mu kancelarijsko okruženje pomoći da poboljša samodisciplinu.

Na njegov lažan posao ide više od tri meseca.

Poslao je roditeljima fotografije kancelarije, i kaže da su sada mnogo mirniji u pogledu njegovog zaposlenja.

Iako „zaposleni" mogu da dolaze i odlaze kada žele, Džou obično stiže između osam i devet sati ujutru.

Ponekad ostaje i do 23 časa jer čeka da prvo ode rukovodilac.

Dodaje da su mu ljudi koji takođe dolaze u njegovu kancelariju sada kao prijatelji.

Džou kaže da kada je neko od njih zauzet, na primer traženjem posla, svi naporno rade, ali da kada imaju vremena, pričaju, šale se i igraju igrice.

I često posle posla zajedno večeraju.

Kaže da mu se dopada ovakav način održavanja timskog duha i da je mnogo srećniji otkako je počeo da dolazi.

• Kako kineske varalice zarađuju na sunarodnicama u svetu
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati

Sjaoven Tang je ranije ove godine iznajmila radni sto na mesec dana u lažnoj firmi u Šangaju.

Ova 23-godišnjakinja je diplomirala prošle godine, ali još nije našla stalno zaposlenje.

Njen univerzitet ima nepisano pravilo da studenti moraju da potpišu ugovor o radu ili dostave dokaz o obavljanju prakse u roku od godinu dana od diplomiranja, i da u suprotnom neće dobiti diplomu.

Ona je univerzitetu poslala fotografije kancelarije kao dokaz da je na „praksi".

U stvarnosti je plaćala dnevnu cenu boravka u kancelariji, u kojoj je pisala sadržaj za internet da zaradi nešto novca.

„Ako već foliraš, onda foliraj do kraja", kaže Tang.

Dr Bjao Sjang, direktor Maks Plank instituta za socijalnu antropologiju u Nemačkoj, kaže da ovaj trend u Kini potiče od „osećaja frustracije i nemoći" zbog nedostatka mogućnosti za zaposlenje.

„Pretvaranjem da rade mladi ljudi sebi stvaraju čauru u kojoj se malo udaljavaju od dominantnih društvenih normi i daju sebi malo prostora".

Vlasnik kompanije Pretend To Work Company u gradu Dongguan je 30-godišnji Feiju (pseudonim).

„Ne prodajem radne stolove, već dostojanstvo – osećaj da neko nije beskoristan", kaže on.

I sam je ranije bio nezaposlen, jer je tokom pandemije korona virusa morao da zatvori njegovu prodavnicu.

„Bio sam jako depresivan, čak i pomalo samodestruktivan", kaže on.

„Želeo sam nešto da učinim da promenim stvari, ali sam bio nemoćan".

U aprilu ove godine počeo je da reklamira kompaniju Pretend To Work i u roku od mesec dana svi radni stolovi su bili zauzeti.

Oni koji ubuduće žele da se pridruže, moraće da šalju prijave.

Feiju kaže da su 40 odsto korisnika kancelarije mladi koji su nedavno diplomarili i dolaze da se fotografišu i tako dokažu bivšim profesorima da su na „praksi".

Manji broj njih dolazi zbog pritiska roditelja.

Preostalih 60 odsto su frilenseri, među kojima su mnogi digitalni nomadi od kojih neki rade za velike kompanije za elektronsku trgovinu, a neki su autori sadržaja za internet.

Prosečna starost je oko 30 godina, a najmlađi ima oko 25 godina.

Zvanično se vode u kategoriji „fleksibilan radni angažman", u koju spadaju i vozači uslužnog prevoza koji se naručuje putem interneta ili aplikacija, kao i vozači kamiona.

Feiju kaže da nije siguran da li će ovaj posao ostasti profitabilan na duže staze.

Zato na njega više gleda kao društveni eksperiment.

„Ovaj posao koristi laži da bi se spolja sačuvao ugled, ali nekima zapravo pomaže da pronađu istinu", kaže on.

„Ako ljudima pomažemo samo da produže njihove veštne pretvaranja, saučesnici smo u bezazlenoj obmani.

„Ali ako im pomognemo da njihovu lažnu kancelariju pretvore u stvarnu početnu tačku, onda ovaj društveni eksperiment može da ispuni njegovu svrhu".

Džou sada većinu vremena provodi usavršavajući znanje u oblasti veštačke inteligencije.

Kaže da je primetio da neke kompanije prilikom zapošljavanja traže poznavanje alata veštačke inteligencije.

Zato veruje da će mu veštine u oblasti veštačke inteligencije „olakšati" da pronađe stalan posao.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Generacija Z: Koliko se promenila radna etika
• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Kako su jednominutne kineske mikrodrame zaludele svet
• Koliko su mladi danas diskriminisani kad traže posao
• Nije samo Dipsik - desetogodišnji kineski visokotehnološki plan počeo je da se isplaćuje
• 'Imala sam 100 operacija i nikad neću stati' – šta se krije iza uspona estetske hirurgije u Kini