Milica Radenković Jeremić - BBC na srpskom  [ BBC ]

25. 02. 2025. 07:33   >>  11:24

Studentski bunt u regionu: 'Nikad nismo bili apolitični'

Studenti u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini protestuju tražeći odgovornost za stradanje 55 ljudi u tri nesreće u ovim zemljama. Koje su sličnosti a koje razlike među pobunama u regionu?

Tri tragedije u kojima je stradalo 55 ljudi tokom poslednjih meseci 2024. godine ostavili su bez reči stanovnike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine (BiH).

Muk se brzo pretvorio u pobunu koju su poveli studenti, ranije često optuživani da su nezainteresovani i neinformisani o društvenim problemima.

Nismo dobro razumeli mladu generaciju, kaže Ivana Ranđelović, direktorka za Evropu međunarodne organizacije za ljudska prava Civil Right Defenders.

„Kroz kulturu, umetnost, televiziju ova generacija je predstavljena sa slušalicama u ušima, zadubljena u telefone.

„Oni pokazuju da nisu isključili čula, već da vrlo obraćaju pažnju na ono što se dešava", govori za BBC na srpskom.

Protesti u regionu počeli su blokadama beogradskih fakulteta, ubrzo posle pada nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je 1. novembra 2024. poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.

Nastavili su se okupljanjima u Crnoj Gori, nekoliko dana posle masovnog ubistva 13 ljudi na Cetinju 1. januara 2025.

Na ulicu su izašli i studenti u Bosni i Hercegovini tražeći odgovornost za 27 žrtava razornih poplava i klizišta u Jablanici u oktobru 2024.

Često se protesti kopiraju u drugim zemljama kada se vidi da je to način da se ljudi mobilišu, kaže Florijan Biber, direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, za BBC na srpskom.

Iako specifični, zahtevi neformalnih studentskih organizacija „Studenti u blokadi" (Srbija), „Hoćel ta promjena" (BiH), i „Kamo sjutra" (Crna Gora), u osnovi traže odgovornost za stradanje ljudi.

Dok su u Srbiji i Crnoj Gori oni jasno upućeni institucijama, u Bosni i Hercegovini, koju čine dva entiteta sa sopstvenim nadležnostima, ne postoji jedna kojoj se mogu obratiti.

„Naša država savršeno se pobrinula da ima monopol nad građanima na osnovu naše vere i nacionalne pripadnosti.

„Državu su skrojili po sebi i sopstvenim interesima, toliko da pitanja i probleme koje imamo svi kao tri konstitutivna naroda ne možemo uputiti na jednu istu adresu", kažu iz organizacije „Hoćel ta promjena", za BBC na srpskom.

Iako predstavnici vlasti u Srbiji i Crnoj Gori mahom govore da su zahtevi ispunjeni, studentske organizacije to negiraju.

Ako protesti u Srbiji budu imali uspeha, to će imati posledice jer će ljudi u drugim zemljama videti da je to možda način za promene, ukazuje Biber.

• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Zločin na Cetinju: Ubio 13 ljudi, među njima i dvoje dece
• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako

Po čemu su protesti u tri zemlje slični?

Studentske organizacije u Srbiji, BiH i Crnoj Gori nemaju vođe i svi članovi zajedno donose odluke, što je „fantastičan način vraćanja demokratije građanima i poruka da treba da učestvuju u društvenom životu", jer može da ih zaštiti od napada, kaže Ivana Ranđelović.

Studenti međutim tvrde kako su se na njih obrušili pojedini funkcioneri, mediji i korisnici društvenih mreža od kada su se priključili protestima.

U Srbiji je više njih fizički povređeno.

„Jednu koleginicu je stanodavac izbacio iz stana uz komentar da 'treba da uči a ne da njoj pravi problem zbog koga će joj neko obiti stan'", govori student prava Marko Vukčević, iz crnogorske organizacije „Kamo sjutra", za BBC na srpskom.

Pored protesta, studenti organizuju ili se pridružuju blokadama saobraćajnica dok poštu žrtvama odaju ćutanjem, u vreme kada su se tragedije dogodile.

Iako su uzroci svake od tri nesreća bili specifični, protesti su motivisani zloupotrebama vlade, autoritarnim tendencijama i željom da se uspostavi vladavina prava, kaže Biber, jedan od urednika knjige o društvenim pokretima na Balkanu Social Movements in the Balkans: Rebellion and Protest from Maribor to Taksir.

Predstavnici vlasti iz Srbije i Crne Gore pozvali su studente na razgovore, ali su oni to odbili.

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori da su zahtevi ispunjeni, studenti poručuju „nisi nadležan" i traže odgovore od institucija, pre svega pravosudnih.

Iako su pojedini zahtevi crnogorskih studenata, poput smene funkcionera, upućeni premijeru Milojku Spajiću, oni njegov poziv na razgovor takođe ne prihvataju.

„Ne želimo da pregovaramo o zahtevima jer mislimo da svaki treba da se ispuni", kaže Marko Vukčević.

Jedna od najvažnijih poruka ovih protesta jeste da svako treba da radi posao za koji je nadležan i za koji se obrazovao, ukazuje Ivana Ranđelović.

Sve tri organizacije ističu da osim studenata niko drugi ne stoji iza njih.

Po čemu su protesti u tri zemlje različiti?

Dok su studenti u Srbiji okupili desetine hiljada ljudi koji ih podržavaju, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini nema takve masovnosti.

Za Srbiju je karakteristično da društveno nezadovoljstvo traje duže vreme, kaže Ranđelović.

Bilo je potrebno da grupa koja nije deo postojećeg političkog sistema i nije stigmatizovana u javnosti povede proteste, govori.

Za razliku od Srbije, Crna Gora je „u političkom previranju, karte su pomešane i široka je koalicija na vlasti", govori Aleksandar Popov, direktor nevladine organizacije Centar za regionalizam.

To može biti razlog zbog koga protesti nisu dostigli širinu koju imaju u Srbiji, gde je vlast u rukama jedne stranke, objašnjava.

„Nadstrešnica je postala simbol korumpiranosti režima", kaže za BBC na srpskom.

Ni u Bosni i Hercegovini još ne postoji društvena klima iz koje bi nastali masovni skupovi, ukazuje.

Proteste u verski i nacionalno podeljenoj zemlji nije jednostavno organizovati.

U oba entiteta, u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, postoji „nacionalistička mantra", po kojoj oni koji se pobune nisu „patriote" i optužuju se za rušenje, kaže Aleksandar Popov.

Studenti iz BiH poručuju da dok političari pokušavaju da ih razdvoje, imaju „puno toga negativnog zajedničkog".

„Želimo da pošaljemo jasnu poruku ljubavi. Različite vere i nacije su naše bogatstvo, a ne sredstvo manipulacije", kažu.

Kako su nastajale studentske organizacije: Od gerile do protesta

• Srbija

Aktuelni studentski protesti u Srbiji počeli su blokadama visokoškolskih ustanova, ali su se brzo iz amfiteatara preselili na ulice, uz četiri zahteva među kojima je objavljivanje dokumentacije koja je pratila rekonstrukciju Železničke stanice.

„Ne mislim da smo ikada bili apolitični, pre nismo verovali da nešto možemo da promenimo da bismo organizovali proteste kao što su sada u Srbiji", kaže studentkinja Sofija Bajić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu za BBC na srpskom.

Ona se protestima pridružila iz „želje za pravdom", a studentske zahteve opisuje kao „osnovne stvari", poput poštovanja zakona i rada institucija.

„Desile su strašne stvari koje su dodirnule svakog čoveka u ovoj državi", govori.

„Delovalo je kao da su i studenti u Srbiji deo jedne učmale mase koja je izgubila svaku veru, čemu je doprinela i anemična opozicija koja je bez efekta šetala narod od protesta do protesta.

„Mladost je međutim progovorila i nikada do sada studentski protesti u Srbiji niti su imali tu širinu, ni takvu organizovanost", kaže Aleksandar Popov, jedan od vođa studentskih protesta 1968. kao student Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

• Crna Gora

Studentima iz Srbije podršku su pružile kolege iz regiona skupovima na kojima su odavali poštu stradalima u Novom Sadu.

Neformalna grupa „Kamo sjutra" nastala je u decembru 2024, pošto je Marko Vukčević napisao pismo podrške srpskim studentima, koje su potpisali njegove kolege.

„Pošto smo objavili to pismo, većina komentara je bila: 'Što se na bavite vašim dvorištem, nego gledate šta se dešava u Srbiji'", objašnjava.

To ih je navelo da se okupe u neformalnoj grupi „Kamo sjutra", planirajući da kroz „sitne gerila akcije", reaguje na društvene probleme.

Prvi januar 2025. i masovni zločin u pretosnici Cetinju, kada je Aco Martinović ubio 13 sugrađana, među kojima dvoje dece, sve je promenio.

„Svi su bili prestravljeni. Niko se ne oseća bezbedno", kaže Vukčević.

Pored smene Danila Šaranovića, ministra unutrašnjih poslova, i potpredsednika Vlade za bezbednost Alekse Bečića, grupa „Kamo sjutra" traži i šire reforme kako bi se povećala bezbednost građana, i unapredila briga o mentalnom zdravlju.

• Bosna i Hercegovina

Iako između tri studentske organizacije nema formalne saradnje, pojedinačno razmenjuju iskustva sa prijateljima.

„Kao mladi ljudi oduvek smo u kontaktu sa kolegama komšijama, vežu nas zajednički interesi i naša mladost.

„Ovo sada je nažalost samo splet nesrećnih okolnosti u kojima su naši pozitivni odnosi isplivali", kažu iz grupe „Hoćel ta promjena".

Oni su početkom februara stali ispred državnih institucija u Sarajevu, tražeći pravdu za smrt 27 ljudi u razornim poplavama u oktobru 2024.

Tada je stradao gradić Jablanica, na jugu zemlje, i obližnja mesta, za šta meštani i pojedini funkcioneri krive obrušavanje obližnjeg kamenoloma.

Tužilaštvo vodi istragu protiv firme Sani d.o.o. Jablanica, u okviru koje je poslovao navodno nelegalni kamenolom.

„Niko nije odgovarao za ilegalni kamenolom u Južnoj Jablanici", ukazuju studenti iz grupe „Hoćel ta promjena", koji su postavili osam zahteva.

Među njima je sankcionisanje odgovornih za tragediju, ali objavljivanje kako se troši novčana pomoć za ljude u poplavljenim područjima.

„Zašto su baš naši životi najjeftiniji u ovoj državi i zašto baš njima plaćamo dobit onih već bogatih", pitanje je koje postavljaju studenti.

Pogledajte video: „Izgubio sam sve osim familije" - svedočenja preživelih u poplavama u Bosni

Nove akcije

Kako će dalje protesti teći, zavisi i od reakcija vlasti, kaže Biber.

Dok su vlasti u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini „više u stanju da reaguju demokratski, što može da smanji mobilizaciju", u Srbiji to nije slučaj, kaže Biber.

„Autoritarni režim neće suštinski promeniti način kako vlada jer je ceo sistem ukorenjen u netransparentnosti.

„Bez pritiska političkih stranaka koje bi ponudile izlazak iz krize, teško je predvideti kako će se završiti protesti u Srbiji", kaže austrijski politikolog.

Posle ovih protesta u Srbiji stanje se ne može vratiti na staro, kako je bilo pre pada nadstrešnice, govori Ranđelović.

U međuvremenu, studenti u Srbiji se spremaju za još jednu šetnju, najdužu do sada, do Niša, 1. marta.

• Protesti u malim mestima u Srbiji: Podrška studentima i 'oslobađanje od straha'
• Protest u Sarajevu: Pravda za žrtve razornih poplava u Bosni
• Crna Gora: Protesti i odavanje počasti žrtvama masovnog ubistva

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk