Adam Skovel - BBC  [ BBC ]

27. 12. 2024. 19:05   >>  28. 12. 2024. 11:00

„Kineska četvrt”: Kalifornijski skandal koji je inspirisao legendarni losanđeleski triler

Film je inspirisan životom građevinskog inženjera Vilijema Malholanda, kontroverznog upravnika vodovodnog sistema u Los Anđelesu.

Sada 50 godina stara, Kineska četvrt je jedan od najvećih kriminalističkih filmova svih vremena – a to je delom tako zbog moćne priče zasnovane na stvarnoj istoriji kalifornijskih takozvanih „ratova za vodu“.

„Zaboravi, Džejk, to je Kineska četvrt…“, jedna je od najslavnijih replika iz istorije filma.

Ovaj dijalog zatvara ključni film posleratne američke kinematografije: Kinesku četvrt Romana Polanskog (1974).

Neo-noar smešten u tridesete, koji je ovog leta napunio 50 godina, još uvek je redovna tema rasprava u popularnoj kulturi, povodom svega, od proslavljenog scenarija Roberta Tauna (za koji je osvojio jedinog Oskara za film) preko fenomenalne filmske muzike Džerija Goldsmita, zapanjujućih rola Džeka Nikolsona, Fej Danavej i Džona Hjustona, do naknadne nemilosti u koju je pao krivično osuđeni odbegli reditelj.

• Bizaran film o Drakuli prvi put među hipicima
• „Kum" progovara: Marlon Brando o sebi
• Film „Šegrt" izazvao kontroverze i bes Trampa: Šta kažu glumci i reditelj

Priča Polanskog i Tauna bila je deo jednog posebnog trenda u kriminalističkoj kinematografiji tog perioda.

Dok su Votergejtom inspirisani trileri poput Prisluškivanja (1974) Frensisa Forda Kopole i Ubice i svedoci (The Parallax View, 1972) Alana Dž. Pakule, i hiper-agresivni policijski filmovi kao što su Prljavi Hari (1971) Dona Zigela i Francuska veza (1971) Vilijema Fridkina, bili zaokupljeni aktuelnim problemima onog vremena, popularna je postala nova alternativa surovim proceduralima i paranoičnim političkim trilerima – konkretno, raskošni istorijski kriminalistički filmovi.

Verovatno doživevši vrhunac sa Kopolinim Kumom (1972) i Kumom II (1974), pokret je zapravo pokrenuo uspeh Boni i Klajda (1967) Artura Pena, i za posledicu imao filmove kao što su Zbogom, lepojko (1975) Dika Ričardsa, Konformista (1970) Bernarda Bertolučija i Borsalino (1970) Žaka Dereja, da navedemo samo neke.

Suštinski gledano, ovi filmovi su negirali nostalgičnu privlačnost prošlosti da bi umesto toga istražili njenu mračnu potku – i, kao i veliki broj njih, Kineska četvrt je ovaj otpor iskazala zapravo se zasnovavši na pravoj istoriji.

Film se bavio prljavim rabotama iza losanđeleske transformacije u veliki urbani centar, pronašavši nadahnuće u originalnim kalifornijskim „ratovima za vodu“ koji su se vodili na prelasku u 20. vek.

Do njih je došlo kad je losanđeleski vodovod otkupio ogromno parče zemlje u istočnoj Kaliforniji da bi preusmerio vodu i tako zadovoljio potrebe njegove sve veće populacije, na štetu ruralne zajednice kojoj je preoteo vodosnabdevanje.

Štaviše, Kineska četvrt pozajmljuje neke aspekte života građevinskog inženjera Vilijema Malholanda, kontroverzne ličnosti koja je bila prvi upravnik losanđeleskog vodovodnog sistema zadužen da napravi akvadukt koji bi osigurao da grad ima dovoljno snabdevanja vodom; sve je to potpomoglo atmosferu autentičnosti filma do te mere da je njegova mračna fikcija uticala na percepciju prave istorije grada.

Kineska četvrt počinje arhetipskom postavkom noar filma.

Tridesetih u Los Anđelesu, privatni detektiv Dž. Dž. Gitis (Nikolson) angažovan je od žene koja se predstavlja kao Evelin Malrej i želi da dokaže neverstvo njenog muža.

Verujući da se radi o jednostavnom slučaju, on istražuje ženinog muža Holisa (Darel Cverling), nabavivši fotografski dokaz da se ovaj sastaje sa nekom ženom.

Međutim, stvari se zakomplikuju kad ove slike Holisa i njegove navodne ljubavnice budu objavljene u novinama i ispostavi se da se žena koja ga je angažovala samo pretvarala da je Evelin.

Prava Evelin (Fej Danavej) se pojavljuje u Gitisovoj kancelariji i preti da će ga tužiti zbog skandala.

Gitis saznaje da je Holis viši inženjer losanđeleskog vodovoda, a Evelinin otac Noa Kros (Hjuston) – bivši suvlasnik vodovoda zajedno sa Holisom, čvrsto rešen da sprovede u delo najnoviji plan za izgradnju gradske brane.

Odatle, on biva uvučen u svet korupcije, nasilja i ubistva.

Holis uskoro završava mrtav u rezervoaru za vodu, a Evelin krije još mračniju tajnu koja bi mogla da objasni nasilje koja se obrušilo Gitisu na glavu dok traži ženu koju je prvo video sa Holisom (na odvojene i sučeljene zahteve Evelin i Noe).

Novinarska priča

Upitan o vlastitom delu 2001. godine, Taun je rekao da ga je isprva privlačilo novinarstvo više nego pisanje scenarija.

„Mislio sam“, prisetio se on, „da ću biti novinar. Oduvek sam mislio da pisanju scenarija pomaže dobro poznavanje sveta. A novinari ne rade ništa drugo do izveštavaju o pričama… Njihovo oko za evokativne detalje savršeno je za scenariste.“

Taun je donekle primenio novinarski pristup Kineskoj četvrti, uzimajući detalje iz stvarnog života, ali ih iskoristivši za fiktivne svetove.

Istorija na koju se film pozivao konkretno se ticala pitanja snabdevanja Los Anđelesa čistom vodom kako je grad počeo da raste početkom 20. veka, mada priča filma to prebacuje u tridesete.

I dok su se „ratovi za vodu“ iz stvarnog života vodili oko vode preusmerene iz doline Ovens, istočno od planina Sijera Nevade, sa akvaduktom koji su Malholand i njegov tim izgradili 1913. godine, radnja Kineske četvrti tiče se vode u dolini San Fernando, oblasti mnogo bližoj Los Anđelesu, koja je naknadno uvrštena u okvire granica grada

I iako ne rekonstruiše precizno „ratove za vodu“, pakleni plan u središtu Kineske četvrti i dalje deluje uverljivo – i svakako nadograđuje tu eksploataciju.

„Prava istorija bila je savršena podloga za čendlerovski noar zaplet“, kaže profesor Džon Volton sa katedre za sociologiju Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, koji je istraživao istoriju iz stvarnog sveta „ratova za vodu“ za njegovu knjigu Vestern vremena i ratovi za vodu: Država, kultura i pobuna u Kaliforniji.

„Akvadukt je bio plan koji je osmislila mala grupa bogatih promotera; projekat je bio misterija za javnost u ranim stadijumima; pokretali su ga novac i moć; 'mali čovek' je bio u neznanju u vezi sa tim ili njegovim iskorišćavanjem; poslove u gradu i dolini pratile su intrige.“

U Kineskoj četvrti, vodovodna uprava, pod uticajem Krosa, stoji iza plana da u tajnosti ispusti vodu iz ključnog vodenog rezervoara u dolini San Fernando po noći tokom suše, kako bi lokalna obradiva zemlja postala neupotrebljiva i opala joj vrednost – omogućivši vodovodu i Krosu da je otkupe jeftino od proteranih ljudi.

Gitis otkriva da se vlasništvo zemlje prepisuje na nasumična imena preuzeta od štićenika (od kojih su neki odnedavno pokojni) lokalnog staračkog doma kako bi se sakrio identitet pravih investitora.

Zgodno, takođe, Krosova željena nova brana rešila bi i problem nedostatka vodosnabdevanja, donevši ogromnu dobit od naknadnog povećanja vrednosti jeftino kupljene zemlje jednom kad bude ponovo pravilno snabdevena vodom.

Kad je u pitanju projekat vodosnabdevanja iz stvarnog života, on je brzo doveo do velikog razočaranja.

„Ranih dvadesetih, bilo kakva nada u zajedničku dobit od toga što bi losanđeleski vodovod otkupio dolinu Ovens iščezla je sa sušom i povećanim pumpanjem podzemnih voda kako bi se održalo snabdevanje koje je stizalo akvaduktom u grad“, kaže Volton za BBC.

„Rančeri i porodični korisnici iz malih gradova videli su da nivo lokalnih podzemnih voda opada i da njihovi bunari presušuju.“

Bio je to razvoj događaja koji su predvideli protivnici projekta, što je dovelo do pokušaja da se on uništi.

„Posle mnogih neuspelih pokušaja da se stekne udeo u smanjenom snabdevanju, lokalni građani su organizovali pobunu, isprva digavši u vazduh akvadukt dinamitom, i 1924. zauzevši otvore za vodu Alabama Hilsa, koje su otvorili, omogućivši da snabdevanje grada vodom poteče dnom doline.“

Tauna je očigledno zanimalo da iskoristi ovaj istorijat samo kao odskočnu dasku umesto da ponudi dramatični ekspoze.

„Taunova priča je izuzetno fikcionalizovana“, nastavlja Volton, „rekonstruisana kao kriminalistička priča Rejmonda Čendlera za istoriju koja nije bila misterija. Centralni događaji izgradnje akvadukta i eksproprijacije vode odigrali su se od 1905. do 1924, a ne 1937. godine. Oni su se odvijali u dalekoj dolini Ovens, a ne u dolini San Fernando. I tokom pobune, kasnije nazvanoj 'ratovi za vodu', niko nije bio ubijen niti čak ozbiljno povređen.“

Uprkos svim tim razlikama, Kineska četvrt zaista odražava način na koji je borba moćnika Los Anđelesa za kontrolu nad prirodnim resursima dovela do uništenja života i sredstava za život običnih ljudi, među njima i zemljoradnika.

Kad Gitis poseti voćnjak narandži pogođen Krosovim ispuštanjem vode, on ne dobija baš topao doček kod uzgajivača narandži, koji misle da je agent vodovoda, i pretuku ga dok pokušava da pobegne.

Nije nezamislivo da bi pravi Malholand dobio jednako agresivan doček u dolini Ovens.

Čovek koji je bio najveća inspiracija

Što se tiče Malholanda, iako nije bio usamljen u svojim poduhvatima, on je nesumnjivo ličnost koja je najviše inspirisala određene delove Kineske četvrti.

Zanimljivo je, međutim, da on u filmu nije prisutan kao jedna osoba.

Kao što je to autor Vinsent Bruk napisao u knjizi Zemlja privida i obmana (2013), Malholand je rascepkan na različite likove da bi se osvetlile različite strane nasleđa pravog čoveka.

„Vilijam Malholand je podeljen na plemenitog šefa vodovoda Holisa Malreja… i na mafijaškog siledžiju Kloda Malvihila (Roj Džensen)."

To odražava činjenicu da je Malholand obavio najvažniji posao u omogućavanju da Los Anđeles preživi i raste, ali i omogućio da se to iskoristi za ličnu i kriminalnu korist.

Ime Holisa Malreja još je jedan omaž Malholandu, iako je lik ironično inženjer koji se najviše protivi planu za snabdevanje vodom u filmu, zamerajući planu za izgradnju brane zbog nestabilnosti zemljišta u toj oblasti.

Na kraju zbog toga bude i ubijen.

Njegovo protivljenje podseća na Malholanda samo po tome što je, neko vreme posle originalnih „ratova za vodu“, inženjer učestvovao u pravoj nesreći sa branom.

Malholand je 1928. godine izvršio inspekciju na brani Sent Frensis u kanjonu San Franciska svega nekoliko sati pre njenog naknadnog probijanja, što je za posledicu imalo poplavu u kojoj je poginulo više od 400 ljudi.

To je više nego okončalo Malholandovu karijeru.

Lik Holisa deluje kao da je iz paralelnog sveta u kom je Malholand dobio drugu šansu i poseduje novopronađeni oprez prema potencijalno rizičnim projektima.

Na neki način, portret Holisa, principijelne žrtve kakva jeste, možda je ušminkao Malholandovu naknadnu reputaciju.

On, međutim, u svakom slučaju nije bio nikakav anđeo, veselo predvodeći šemu sa vodosnabdevanjem koja ne samo da je uništila farmere u dolini Ovens, već je obogatila razne biznismene preko insajderskih zemljišnih pogodbi ekvivalentnih onima u Kineskoj četvrti.

I zaista, Malholand je očigledno delio neke karakteristike i sa Krosom – da ne govorimo o tome da je Krosov stil i izgled u filmu bio blisko inspirisan pravim Malholandom, dodatno zamutivši vodu.

Štaviše, mahinacije oko gradskog vodosnabdevanja su, prema zaključcima filma, manje sporne.

Ispada da je Krosova otimačina resursa zapravo mračni simbol za njegovu najgrđu zloupotrebu moći – silovanje Evelin, rođene ćerke, i incestuozno dete rođeno iz njega.

U istorijskoj knjizi Moroua Mejoa iz 1933. godine o Los Anđelesu, poglavlje koje se bavi pravim projektom doline Ovens zloglasno je nazvan Silovanje doline Ovens.

Iako je to kontroverzna i u međuvremenu osporena karakterizacija, ona izražava sentiment u vezi sa nesputanim napadom moćnika na ljudske živote koji je doveden do najjezivije bukvalnog kraja sa narativnim razrešenjima u klimaksu Kineske četvrti.

Scenario Polanskog i Tauna možda nije želeo da postigne dokumentarnu rekonstrukciju ove priče, ali njihovo kopanje po prošlosti i njeno preoblikovanje omogućilo je ovom delu da se istakne u odnosu na njegove fiktivnije savremenike.

Film je toliko ubedljiv u detaljima da, zaključuje Volton, Kinesku četvrt mnogi pogrešno tumače kao „pravu istoriju ratova za vodu Los Anđelesa, shvatanje onoga što se stvarno desilo kroz popularnu kulturu“.

Iako možda jeste fikcija, Kineska četvrt je jedan od najboljih noar filmova upravo zato što autentično dočarava kako politika i poslovanje mogu lako da se pomešaju sa kriminalom i korupcijom, i kako težnja moći onih na vrhu može da ostavi mnoge žrtve duboko ispod njih u prašini.

• Zašto je Kum 3 bio toliko omražen
• Zbog čega je Federiko Felini maestro italijanske kinematografije
• Sud u Francuskoj oslobodio Romana Polanskog optužbi za klevetu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk