[ BBC ]

04. 08. 2024. 17:40   >>  05. 08. 2024. 13:16

Udoh Ebaide Džoj putuje motorom sama po Africi

Kada je imala 23 godine, Udoh Ebaide Džoj je imala saobraćajnu nezgodu u kojoj je povredila kičmenu moždinu. Devet godina kasnije, postala je prva crna Afrikanka koja motorom putuje po kontinentu.

Udoh Ebaide Džoj je prva crna Afrikanka koja je na motoru sama proputovala kontinent.

Ovoj 32-godišnjakinji je trebalo tri meseca da stigne od Mombase u Keniji do Lagosa u Nigeriji.

Na tom putu je prešla 9.000 kilometara.

„Želim nešto posebno, nešto više za sebe", kaže Ebaide.

„Zato što osećam da sam sposobna da radim više, i volim izazove, volim da se osećam živom".

O njenoj epskoj avanturi je govorila za BBC podkast Afrika.

• Kako sam zamalo izbegao kenijski 5. oktobar
• 'Najjači lik': Britanac koji je pretrčao čitavu Afriku stigao na cilj
• Mapa Mundi: Najbolja srednjovekovna karta sveta

Loše iskustvo je bilo nadahnuće

Ebaide, rođena u Nigeriji, bila je delimično motivisana da prihvati izazov zbog traumatičnog iskustva koje je doživela pre skoro deset godina.

Kada je imala 23 godine, doživela je saobraćajnu nezgodu u kojoj je povredila kičmenu moždinu.

Nekoliko meseci je bila u invalidskim kolicima.

„Zbog toga sam odlučila da živim punim plućima", objašnjava Ebaide za BBC.

„Živeti punim plućima za mene znači putovati".

Ebaide je počela da se oporavlja tek nakon operacije.

Kada je izašla iz bolnice, zaklela se da će u potpunosti iskoristiti svaki trenutak života.

„Ne želim da radim svakodnevne obične stvari", kaže ona.

„Želim nešto više, nešto posebno za sebe".

Ranije ove godine, Ebaide je kupila motor od 250 kubika i nazvala ga Rori, a zatim je otputovala u Najrobi, prestonicu Kenije, da nauči da ga vozi.

Putešestvije po Africi

Ebaide je 8. marta krenula na putovanje tokom kog je vozila motor kroz Keniju, Ugandu, Ruandu, Tanzaniju, Zambiju, Angolu, Kongo, Kamerun, i Nigeriju.

Tokom putovanja prolazila je kroz gradove i šumovita područja gde nije bilo drugih ljudi.

„Provodila bih neko vreme u selima, manjim i većim gradovima da bi mogla da ih doživim", kaže ona.

„Nisam vozila motor svakog dana.

„U danima kada sam vozila, prelazila sam najmanje 300 kilometara".

Ebaide je upoznala različite kulture, pejzaže i jezike.

Jedno od najneverovatnijih jela je okusila u Ugandi.

„Bilo je to usred šume, u objektu nalik restoranu.

„Bili su zadivljeni da vide devojku koja vozi motor i radoznali zbog mog lošeg svahilija".

Ali, u drugim delovima zemlje, saobraćaj je bio problematičan.

„Na ulicama Kampale, glavnog grada Ugande, je ludnica. Putevi su prilično uzani".

Keniju pamti po ljubaznosti ljudi, a planinsku Ruandu po krivinama, koje je morala da savladava dok je putovala preko brda.

Ebaide kaže da je ovo mesto gde je mogla da vežba da se naginjanje sa jedne na drugu stranu i da je upravo to „san svakog motocikliste".

---

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

---

Solo bajkerka

Uprkos različitim terenima, Ebaide kaže da je njen motor preživeo putovanje bez ikakvih problema: „Mnogo ga volim".

„S njim je bilo prilično lako na putovanju. Jednom mi je pukla guma".

„Potrošnja goriva je bila odlična sve dok se nije desio problem sa izduvnom cevi u Republici Kongu.

„Ali motor se odlično ponašao tokom putovanja".

Na proputovanju je videla mnoga značajna kulturna mesta i prirodne lepote, a oduševili su je Viktorijini vodopadi na reci Zambezi.

Nekoliko puta se izgubila i kaže da je putovanje kroz šumska područja bilo nezgodno i zastrašujuće.

„Vozila sam sama tim putevima i nisam razumela jezik, što je značilo da sam se borila sa strahom.

„Uvek sam bila uplašen. Uvek sam usporavala na krivinama jer nisam znala šta me čeka.

„Mogla je da bude zmija, mogla sam da vidim bilo koju divlju životinju na putu.

„To je veoma zastrašujuće iskustvo…"

U početku je nosila šator, ali je ubrzo odustala od kampovanja pored puta.

„Nikad nisam kampovala u divljini jer je u Africi to previše opasno.

„Poslednji put sam kampovala u gradu Džindžiju u Ugandi.

„Odsedala sam u hotelima na putu od Kampale dok nisam stigla u Nigeriju".

Na pola proputovanja odlučila je da opremu za kampovanje pošalje kući kako bi smanjila prtljag.

„Uglavnom sam nosila samo odeću, laptop i neke osnovne potrepštine".

Ebaide je tokom putovanja takođe stupala u vezu sa bajkerima u različitim zemljama koji su joj davali savete, što je njeno putovanje učinilo još značajnijim.

Za planiranje puta i smeštaja koristila je aplikacije za putovanja, mape, lokalne vodiče, i internet.

Sledeće putovanje

Ebaide tvrdi da nije imala nijedno negativno iskustvo.

Ljudi su bili radoznali da upoznaju „devojku na motoru", kaže ona.

Ebaide je o njenom putovanju postavljala objave na društvenih mrežama i tako je mnogima koji ne žive u Africi omogućavala da putuju sa njom virtuelno.

Kada je stigla u Lagos, najveći grad Nigerije, dobila je herojsku dobrodošlicu.

„Kada sam stigla, nisam mogla da zadržim suze.

„Ljudi su igrali i pozdravljali me.

„Nisam mogla da obuzdam moje uzbuđenje".

Dugo putovanje je promenilo Ebaidin pogled na život: „Ovo putovanje je bilo najbolji deo mog života".

„Putovanje me je naučilo da sam dovoljno otporna i uporna da savladam svaki izazov koji mi život priredi".

Ebaide ne namerava da se odmara.

„Moje sledeće putovanje biće iz Nigeriju u Maroko i planiram da krenem 29. avgusta".

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk