Н1 [ R.B. ]

BROJNI FAKTORI

Uticaj buke na zdravlje je mnogo veći nego što se misli

Procjenjuje se da je u Evropi 40 odsto stanovništva izloženo buci koju stvara saobraćaj, koja prelazi 55 decibela tokom dana, a 20 odsto je izloženo onoj koja prelazi 65 decibela.

Buka je, pogotovo posljednjih decenija, jedan od vodećih faktora koji ostvaruje mnogostruke uticaje na zdravlje, pogotovo u urbanim sredinama gdje je saobraćaj glavni izvor buke.

Zlatni standard

Najbolja akustička sredina za čovjeka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Procjenjuje se da je u Evropi 40 odsto stanovništva izloženo buci koju stvara saobraćaj, koja prelazi 55 decibela tokom dana, a 20 odsto je izloženo onoj koja prelazi 65 decibela (tzv. crne akustičke zone).

Posebno su osjetljiva djeca mlađa od šest godina i osobe starije od 65 godina. Buka spada u stresogene faktore, tako da pored auditivnih ima i niz neauditivnih efekata.

Auditivni (slušni) efekti

Dejstvo buke na čulo sluha se manifestuje kroz dva vida: akutne i hronične akustičke traume. Akutna trauma se odnosi na kratkotrajnu buku velikog inteziteta, koja izaziva mehanička oštećenja bubne opne i slušnih koščica.

Hronična trauma se odnosi na buku manjeg intenziteta, ali dužeg trajanja, koja prouzrokuje oštećenje čulnih ćelija – senzora. U obja slučaja nastaje nagluvost, progresivna nagluvost i potpuni gubitak sluha.

Oštećenje i gubitak sluha nastaje zbog oštećenja ćelija, nerava i kompletne strukture unutar uha. Primarna oštećenja mogu da budu reverzibilna (povratna), ali ako se izlaganje ponavlja, ona postaju trajna. Radnici u fabrikama, vojnici, vatrogasci, policajci, građevinari, muzičari su ugroženi dio populacije.

Izuzetno jak zvuk u kratkom vremenskom intervalu, na primjer pucanj, može odmah da prouzrokuje potpuni gubitak sluha. Čak i kada nivo buke ne dovodi do fizičkog oštećenja, on sprečava normalnu komunikaciju i razumevanje.

Gubitak sluha se prvo javlja u području visokih frekvencija (4000Hz), tako da ljudi prvo počinju slabije da čuju visokofrekventne zvukove, poput ženskih i dečijih glasovi. Ovaj redukcija čulnosti u području visokih frekvencija počinje neprimetno, tako da kada promjene postanu izražene, bilo kakve intervencije ne mogu da povrate sluh.

Neauditivni efekti

Neauditivni zdravstveni poremećaji su izraz fiziološke reakcije na stres. Buka prouzrokuje kardiovaskularne probleme, podstiče faktore rizika koronarnih bolesti, poput hipertenzije, hiperlipidemije, hiperglikemije, takođe može da remeti rad srca. Niskofrekventna buka velikog intenziteta može da prouzrokuje ishemiju srčanog mišića.

Neželjeni zvuk remeti bioelektrične potencijale ćelija mozga i dovodi do razdražljivosti, nesigurnosti, remeti psihomotornu ravnotežu, stvara stres, umanjuje radnu sposobnost, ometa ili onemogućava spavanje i odmor. Isprekidana buka skraćuje period dubokog spavanja, čineći san površnim ili dovodeći do čestih buđenja.

Šta možemo da uradimo?

Izvori buke su svaka mašina, uređaj, instalacija, postrojenje, sredstvo za rad i transport, tehnološki postupak, elektroakustički uređaj za emitovanje muzike i govora, bučna aktivnost ljudi i životinja i druge radnje od kojih se širi zvuk.

Izvorima buke smatraju se i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, rekreaciju, igru, ples, predstave, koncerte, slušanje muzike.

Okruženi smo zvukovima, a kad zvukovi postanu nepoželjni, onda to postaje buka koja može imati ozbiljne posljedice za naše zdravlje. Normalan razgovor proizvodi buku od 60 decibela, a buka iznad 120 decibela akutno oštećuje sluh.

Trudite se da što kraće boravite u prostorima u kojima je povećan nivo buke kako biste sačuvali sluh i zdravlje. Ako zbog posla morate da boravite u takvom prostoru, nosite čepiće za uši ili zaštitne slušalice.