- Hronika
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
Zdravlje
28. 01. 2025.
18:19 >> 18:19
KLJUČ ZA MRŠANJE
Zašto neki ljudi smršaju tek kada počnu da jedu češće?
Zvuči kontradiktorno, zar ne? Većina nas je oduvijek čula da je ključ za gubitak težine da jedemo manje.
Ali stvarnost je često složenija od brojanja kalorija i gladovanja. Zapravo, neki ljudi gube na težini tek kada počnu češće da jedu, a iza ovog naizgled paradoksa krije se osnovana logika.
Naše tijelo nije jednostavna mašina koja samo gubi ili dobija kilograme u zavisnosti od unosa hrane. Kada jedete premalo ili neredovno, vaš metabolizam prelazi u stanje „panike“ – smanjuje potrošnju energije jer misli da dolaze vremena gladi.
Spor metabolizam znači manje sagorijevanje kalorija i skladištenje masti.
Takođe, preskakanje obroka često dovodi do prejedanja. Ako ste cijeli dan na kafi i vodi, velika je šansa da ćete uveče pojesti sve što vam dođe pod ruku – a da pritom unesete više kalorija nego da ste redovno jeli tokom dana.
Kada počnete da jedete češće, tijelo dobija signal da je sve u redu, da nema potrebe za „skladištenjem“ masti i energije. Rezultat? Metabolizam je ubrzan, a masne naslage se polako tope.
Pored toga, redovni obroci stabilizuju nivo šećera u krvi. Kada nivo šećera u krvi opadne, često osećamo glad za brzom, nezdravom hranom – čokoladama, pecivima i slatkim pićima.
S druge strane, kada jedemo nekoliko malih obroka tokom dana, šećer ostaje stabilan, a impulsivno konzumiranje nezdrave hrane se smanjuje.
Unošenje više hranljivih materija
Takođe je zanimljivo da jedenje više hrane ne znači nužno i unos više kalorija. Ljudi koji počnu da jedu više imaju tendenciju da biraju više nutritivno guste namirnice – povrće, proteine, zdrave masti – što znači da dobijaju više hranljivih materija, ali često manje „praznih“ kalorija.
Povećanje unosa vlakana i proteina takođe doprinosi dužem osjećaju sitosti i većoj potrošnji energije.
Psihološki aspekt je takođe presudan. Kada se ne izgladnjujete, osjećate se bolje, imate više energije i volje za vježbanjem. Tako se stvara pozitivan ciklus – hranite svoje tijelo, ono vam uzvraća viškom energije i boljim raspoloženjem.
Na kraju, ključ leži u ravnoteži. Više obroka ne znači veće porcije, već pametniji izbor i redovnost. Sljedeći put kada pomislite da je dijeta od 1.000 kalorija dnevno rješenje, razmislite ponovo. Vaše tijelo možda samo traži da ga hranite – ali pravilno i redovno, prenosi Zadovoljna.hr.
Коментари0
Остави коментар