[ ртцг.ме ]

20. 09. 2023. 07:34   >>  07:34

ЕФЕКАТ СТАКЛЕНЕ БАШТЕ

Суморне климатске прогнозе

Научници предвиђају да ће се заустављање водене струје Атлантског океана догодити средином стољећа.

Важне океанске струје које прерасподјељују топлоту, хладноћу и падавине између тропа и најсјевернијих дијелова атлантске регије, зауставиће се око 2060. године, ако се наставе тренутне емисије стакленичких гасова. То је закључак који се базира на новим прорачунима Универзитета у Копенхагену који су у супротности с најновијим извјештајем Међувладиног панела за климатске промјене (ИПЦЦ-а).

Супротно ономе што можемо замислити о утицају климатских промјена у Европи, можда нас чека хладнија будућност. У новој студији истраживачи с Института Нилс Бор Универзитета у Копенхагену и Одсјека за математичке науке, предвиђају да ће систем океанских струја који тренутно дистрибуира хладноћу и топлоту између сјеверноатлантске регије и тропа потпуно престати ако наставимо емитовати исти ниво стакленичких гасова као и данас.

Користећи напредне статистичке алате и податке о температури океана посљедњих 150 година, истраживачи су израчунали да ће се океанска струја, позната као Термохалинска циркулација или Атлантска меридионална обрнута циркулација (АМОЦ), престати - са сигурношћу од 95 посто - између 2025. и 2095. године. То ће се највјероватније догодити за 34 године, 2057, и могло би резултирати великим изазовима, посебно загријавањем у тропима и повећаном бројем олуја у сјеверноатлантској регији.

"Заустављање АМОЦ-а може имати врло озбиљне посљедице за Земљину климу, на као што је промјена начина дистрибуције топлоте и падавина на глобалном нивоу. Иако се хлађење Европе може чинити мање озбиљним, како свијет у цјелини постаје топлији и како се топлотни таласи јчешће јављају, колапс АМОЦ-а допринијеће повећаном загријавању тропа, гдје су растуће температуре већ довеле до граничних животних услова", каже професор Петер Дитлевсен с Института Нилс Бор.

"Наш резултат наглашава важност смањења глобалне емисије стакленичких гасова што је прије могуће", каже истраживач.

Прорачуни, управо објављени у научном часопису Нејчер Комјуникејшн, у супротности су с резултатом најновијег извјештаја ИПЦЦ-а, који, на основу симулација климатских модела, констатује наглу промјену циркулације термохалина врло мало вјероватном током овог стољећа.

Присутни су рани сигнали упозорења

Предвиђање истраживача темељи се на опажањима раних сигнала упозорења које океанске струје показују како постају нестабилне. Ти сигнали раног упозорења за циркулацију термохалина раније су пријављени, али тек сада је развој напредних статистичких метода омогућио предвиђање када ће доћи до колапса.

Истраживачи су анализирали температуре површине мора на одређеном подручју сјеверног Атлантика од 1870. до данас. Те температуре површине мора су "отисци прстију" који свједоче о снази АМОЦ-а, који се директно мјери само посљедњих 15 година.

"Користећи нове и побољшане статистичке алате, направили смо прорачуне који пружају прецизнију процјену када ће највјеројатније доћи до колапса циркулације термохалина, што прије нијесмо могли учинити", објашњава професорица Сузан Дитлевсен с УЦПХ-овог Одсјека за математичке науке.

Циркулација термохалина функционише у садашњем начину рада од посљедњег леденог доба, када је циркулација доиста престала. Примијећено је да се нагли температурни скокови дешавају, отприлике, с сваких 1.500 година Ово су познати догађаји Дансгард-Ешгер први пут примијећени у леденим језгрима гренландске ледене плоче. У тим догађајима климатске промјене биле су екстремне са скоковима од 10-15 степени током деценија, док се данашња клима загријава за 1,5 степен током стољећа.

Превео и приредио: С. Ђурђић