[ ртцг.ме ]

29. 03. 2023. 08:35   >>  08:35

АСТРОФИЗИКА

Изгледа, живот је из леда

Садржи ли лед у свемиру молекуле које чине грађевинске блокове живота у планетарним системима?

Ако желите изградити насељиву планету, лед је кључни састојак. Лед се може наћи у огромним облацима у свемиру и главни је носилац потребних елемената као што су угљеник, водоник, кисеоик, азот и сумпор. Ти су елементи дио атмосфере око планета и дио молекула попут шећера, алкохола и једноставних аминокиселина.

Нови свемирски телескоп Џемс Веб (ЈВСТ) допринио је открићу различитих врста леда у молекуларном облаку, 'Камелеон 1' - једној од најхладнијих и најмрачнијих регија која је икада истражена. Астрономи претпостављају да су те врсте молекула такође биле присутне у хладном облаку гаса и прашине који чине наш Сунчев систем.

Свемирски телескоп Џемс Веб - најпрецизнији телескоп икад изграђен - био је пресудан у откривању смрзнутих облика дугог низа молекула, као што су угљендиоксид, амонијак, метан, метанол, али и још сложенијих молекула, замрзнутих на површини зрна прашине.

Зрна прашине се увећавају када су дио дискова гасова и прашине који се формирају око младих звијезда. То значи да би истраживачи могли проучити многе молекуле који улазе у формирање нових егзопланета.

Истраживачи с Института Нилс Бор, Универзитета у Копенхагену, комбиновали су открића ЈВСТ-а с подацима из телескопа Атакама Ларџ Милиметер Ареј (АЛМА), посматрајући друге таласне дужине, док су истраживачи с Универзитета Архус допринијели неопходним истраживањима у лабораторији, преноси Сајенс Дејли.

"Из АЛМА-е, на примјер, могуће је да директно посматрамо сама зрна прашине, а могуће је видјети и исте молекуле у гасу уоченом у леду", објашњава Ларс Кристенсен, ванредни професор на Институту Нилс Бор (НБИ).

"Коришћење комбинованог скупа података даје нам јединствен увид у сложене интеракције између гаса, леда и прашине у подручјима гдје се формирају звијезде и планете", сматра Јес Јоргенсен, професор на НБИ-ју.

"На тај начин можемо мапирати локацију молекула на том подручју и прије и након што су замрзнути на зрнима прашине и можемо слиједити њихов пут од хладног молекуларног облака до планетарних система у настајању око младих звијезда."

Садржај леда у молекуларном облаку био је одлучујуће откриће

Лед је откривен и измјерен проучавањем на који су начин ледени молекули апсорбовали звјездано свјетло ледених молекула на специфичним инфрацрвеним таласним дужинама видљивим Вебу.

Тај процес оставља за собом хемијске “отиске прстију” познате као апсорпцијски спектри који се могу упоредити с лабораторијским подацима како би се утврдило које су врсте леда присутне у молекуларном облаку.

У тој студији тим је фокусирао лед сакривен у посебно хладном, густом и тешком за истраживање подручју молекуларног облака Камелеон 1. То је регија у којој се тренутно формирају десетина младих звијезда, на, отприлике, 600 свјетлосних година од Земље.

Уз формирање звијезда долази и формирање планета, а перспектива за истраживаче АјсЕјџа је да идентификује улогу коју лед игра у прикупљању молекула потребних за формирање живота.

"Ова студија потврђује да су међузвјездана зрна прашине катализатори за формирање сложених молекула у врло дифузном гасу у тим облацима, нешто што видимо и у лабораторији", објашњава Серђо Лополо, ванредни професор на Универзитету Архус.

Осјетљивост ЈВСТ-а била је апсолутно нужан предувјет за откриће

"Једноставно не бисмо могли посматрати свемирски лед без Веба", казао је Клаус Понтопидан, научник из пројекта ЈВСТ, који је био укључен у истраживање.

"У регијама које су хладне и густе, велик дио свјетла позадинске звијезде је блокиран и управо је Вебова изузетна осјетљивост била је потребна за откривање звјезданог свјетла и идентификацију леда у молекуларном облаку."
АјсЕјџ тим је већ планирао више осматрања Вебом и другим телескопима.

"Та запажања заједно с даљим лабораторијским студијама откриће нам која мјешавина леда - а тиме и који елементи - на крају могу доспјети на површину копнених егзопланета или уграђени у атмосферу дивовских гасних или ледених планета", закључује Мелиса Меклуре, астрономкиња у опсерваторији Лајден и водитељица програма осматрања.

Превео и приредио: С. Ђурђић