Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Kulturna galaksija

[ B92, Objavila: R.P. ]

28. 04. 2019. 17:38 >> 17:39

126 IZDANJA

Istranin čuva najveću zbirku "Gorskog vijenca"

Najveća privatna kolekcija izdanja "Gorskog vijenca" Petra II Petrovića Njegoša, nalazi se u Peroju, istarskom mjestašcetu čiji žitelji čuvajući vjekovnu tradiciju, pravoslavnu vjeru i običaje, danas slave Uskrs.

U kolekciji, čiji je vlasnik Nikola Škoko, nalazi se 126 izdanja "Gorskog vijenca", najstarije je iz 1868. godine, štampano u Zadru, izdato 21 godinu nakon objavljivanja u Beču prvog izdanja tog čuvenog Njegoševog djela.

"To je ujedno i prvo izdanje na latinici. Zanimljivo je to što na njemu piše da ga je sa ćirilice na latincu preveo Stjepan Mitrov Ljubiša, političar i pisac čije je napojznatije delo 'Kanjoš Macedonović', kaže Škoko za Tanjug.

Škoko navodi da su u njegovoj kolekciji i prevodi na ruski, engleski, njemački, italijanski, švedski i španski.

"Gorski vijenac preveden je na sve evropske jezike, kao i na kineski, japanski i esperanto. Italijanski je prvi strani jezik na koji je prevođen, i to u odlomcima iste 1847. kada je objavljen u Beču, dok je prvi prevod u cjelosti bio na njemačkom 1886. godine", podsjetio je Škoko.

Dodao je da se nadao da će doći i do kineskog prevoda "Gorskog vijenca", i da ga je našao u jednoj antikvarnici u Beogradu.

"Uvjeren sam da je to najveća lična zbirka 'Gorskog vijenca'", kaže Škoko.

Škoko, čiju zbirku su novinari vidjeli tokom Festivala reportaže i reportera "Fra Ma Fu", održanog na Brionima i u Fažani, posjeduje i primjerak posebnog jubilarnog izdanja priređenog u "koferčicu", objavljenog u tiražu od 499 primeraka, povodom devet decenija od izdanja tog čuvenog dela u Crnoj Gori, ali i ono najmanje malo veće od kutije šibica.

Škoko je u Peroju zadužen za lokalnu biblioteku "Njegoš" koja ima više od 7.500 naslova, od kojih je veliki dio na ćirilici. Sekretar je udruženja perojskih Crnogoraca "Peroj 1657" koje njeguje tradiciju, jezik, pismo i vjeru kraja iz koga su došli prije više od 360 godina.

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније