- Hronika
- Montesong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
Svijet
08. 12. 2023.
20:17 >> 20:18
1
ISTRAŽIVANjA
Najnepopularniji premijer u istoriji: Njemci ne vole Šolca
Nijedan njemački kancelar nije uživao manju podršku naroda kao Olaf Šolc.
Radom savezne njemačke vlade zadovoljno je svega 17 odsto građana, a kritički stav prema kancelaru i njegovom kabinetu izražava čak 82 odsto Njemaca, pokazuju podaci iz najnovije ankete „Njemački trend“ koja se redovno sprovodi za nemački javni servis ARD.
Na meti kritike je posebno kancelar Šolc. Njegovim radom zadovoljno je samo 20 odsto ispitanika. To je najniža podrška za saveznog kancelara od kada se radi ova anketa od 1997. godine.
Šolcova stranka SPD trenutno može da računa samo na 14 odsto glasova birača. To je dva odsto manje nego u novembru i najniža je vrijednost od juna 2021. godine.
Ni koalicioni partneri u vladi nemaju bolje rezultate, Zeleni imaju 15 odsto, a liberali (FDP) prema trenutnim anketama ne bi prešli cenzus za ulaz u Bundestag.
Opozicione demohrišćanske stranke CDU i CSU trenutno imaju 32 odsto što je najveća vrijednost od marta 2021, iza njih je Alternativa za Njemačku (AfD) sa 21 odsto. Ljevica ne bi bila zastupljena u Bundestagu jer bi osvojila samo tri odsto glasova.
Sredinom novembra, Savezni ustavni sud je djelimično poništio vladinu odluku. SPD, Zeleni i FDP preraspodijelili su više od 60 milijardi eura neiskorišćenih kreditnih ovlašćenja od pandemije korone za zaštitu klime. Sada postoji ogromna rupa u budžetu za 2024. godinu o kojem je odavno trebalo da se odluči.
Vladajuća koalicija još nema odgovor za ovaj problem, da li da se štedi ili da se podižu novi krediti.
Skoro polovina birača, 47 odsto, računa na uštede u troškovima, projektima i investicijama, dok 35 odsto smatra da je rešenje u ponovnom proglašenju vanrednog stanja kako bi se podigle kočnice dugova. Svega osam odsto građana zalaže se za više poreza i dažbina.
Pristalice SPD-a (59 odsto) i Zelenih (55 odsto) posebno se zalažu za suspenziju kočnice dugova. Glasači CDU/CSU (58 odsto) i AfD (69 odsto) podržavaju jasne mjere štednje.
Anketari su pitali građane i gde tačno uštedjeti ako se ne dižu novi krediti: 64 odsto građana smatra da treba smanjiti davanja za nezaposlene građane, ali Njemci su takođe prilično otvoreni za smanjenje vojne pomoći Ukrajini (54 za a protiv 41 odsto).
Samo deset odsto njemačkih građana trenutno je uvereno da međunarodna zajednica može da se nosi s posljedicama klimatskih promjena, dok 86 odsto u to ne vjeruje.
Većina njemačkih građana (62 odsto) ima utisak da Njemačka već čini mnogo u borbi protiv klimatskih promjena i da bi ostale zemlje sada trebalo da urade više.
Коментари1
Остави коментар