Merve Kara-Kaska - BBC Njuz na turskom  [ BBC ]

28. 10. 2025. 12:02   >>  12:50

Kako se promenila politika Turske na Balkanu

Turska je poslednjih godina povećala izvoz na Balkan, ali su ugovori iz oblasti vojske i odbrane sa različitim zemljama dospeli u centar medijske pažnje.

Isporuka turskih dronova-kamikaza Kosovu dovela je do nove, kratkotrajne, krize u već napetim odnosima Beograda i Prištine, ali i do oštre izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije na račun politike Ankare.

Iako je samo dan kasnije, predsednik Vučić je ublažio retoriku, ova kriza je pokazala kakva je pozicija Turske i njene politike u regionu.

Turska je poslednjih godina povećala izvoz na Balkan, ali su ugovori iz oblasti vojske i odbrane sa različitim zemljama dospeli u centar medijske pažnje.

Stručnjaci tvrde da ovakvi potezi predstavljaju značajno odstupanje od politike „meke moći“ usmerene na kulturnu diplomatiju koja je primenjivana do pre jedne decenije.

BBC na turskom je istraživao je kako se politika ove zemlje prema Balkanu promenila poslednjih godina.

Sporazumi o odbrani umesto stipendija za obrazovanje

Albanija, Kosovo, Rumunija i Srbija su među desetinama zemalja sa kojima je Turska nedavno proširila mrežu izvoza naoružanih bespilotnih letelica.

Slično tome, Turska proširuje saradnju u ovoj oblasti potpisivanjem okvirnih vojnih sporazuma sa mnogim balkanskim zemljama.

Jedan od najznačajnijih takvih sporazuma bio je sporazum potpisan 2024. između Otokara, koja posłuje u okviru kompanije Koč Holding, i rumunskog Ministarstva odbrane za tender za oklopna vozila vredan približno 857 miliona evra.

Neki stručnjaci smatraju da je ovaj razvoj događaja „značajna prekretnica u turskoj politici na Balkanu u poslednjoj deceniji“.

Tokom premijerskog mandata Ahmeta Davutoglua između 2014. i 2016, na Balkanu je sprovođena politika „meke moći" koja je davala prioritet kulturnim i verskim vezama.

Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, rekao je za BBC na turskom da je posle pokušaja puča 2016, koji je usledio nakon Davutogluovog odlaska, predsednik Redžep Tajip Erdogan „postao lice lične diplomatije“ i naglašavao ekonomska ulaganja.

„Postoji više naznaka da Turska kroz bezbednosnu saradnju i vojnu industriju pokušava da stekne isti uticaj koji je ranije imala kroz škole kroz bezbednosnu saradnju“.

„To je trenutna filozofija turskih političara: davanje stipendija studentima za učenje turskog jezika je u redu, ali ako imate lokalnu odbrambenu saradnju, to stvara mnogo veći i jači politički uticaj“, rekao je Vuksanović.

'Turska želi da bude efikasan i vidljiv akter u svakoj oblasti'

Turska saradnja na Balkanu nije ograničena samo na odbranu.

Mehmet Ugur Ekindži, istraživač u Fondaciji SETA, kaže da „tržište oblikuje investicije“.

„Turske kompanije ulaze na Balkan u oblastima gde su jake i imaju mogućnosti“, kaže on.

Ekindži ističe da su turske kompanije uključene u projekat autoputa Beograd-Sarajevo, gasovoda u Rumuniji i brojne putne, železničke i građevinske poduhvate u regionu.

„Ankara želi da bude uticajan i vidljivi akter u svakoj oblasti u regionu.

„Što više turskih kompanija posluje u regionu, to će veće biti ekonomsko prisustvo i vidljivost Turske“, komentariše on.

Ekindži naglašava da turske kompanije posluju i na Balkanu u transportu, rudarstvu, bankarstvu, turizmu, energetici, zdravstvu i telekomunikacijama.

Bilateralni odnosi su toliko važni da se razlike brzo rešavaju

Napetosti između Srbije i Kosova su u srži turske politike na Balkanu.

Turska i Srbija vode dijametralno suprotne politike u vezi sa Kosovom.

To može dovesti do nestabilnosti u odnosima između Ankare i Beograda.

Napetosti na Kosovu između većinskog albanskog stanovništva i manjinskih Srba su dugo prisutne.

U februaru 2008. godine jednostrano je proglasilo nezavisnost od Srbije.

Turska je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale Kosovo.

Danas Kosovo priznaje više od 100 zemalja, među kojima su Sjedinjene Američke Države i neke članice Evropske unije.

Međutim, Srbija, uz podršku moćnog saveznika Rusije, ne priznaje Kosovo.

Isto važi i za većinu etničkih Srba na Kosovu.

Turska nastavlja da neguje bliske odnose sa Kosovom u različitim oblastima, od odbrane do kulture.

Takođe podržava pravo Kosova da osnuje sopstvenu vojsku kroz razne sporazume.

Kao deo sporazuma Ankare i Prištine, nedavno je objavljeno da će Mašinska i hemijska industrija (MKE) osnovati pogon za proizvodnju kertridža na Kosovu sa godišnjim proizvodnim kapacitetom od 20 miliona jedinica.

Završetak projekta je zakazan za 2026. godinu.

Ekindži smatra da su bespilotne letelice Skajdeger (Skydagger) koje je Kosovo kupilo od Turske deo ovog opšteg trenda.

„Kosovo, čija bezbednost u velikoj meri zavisi od NATO-a (KFOR), vidi Srbiju kao značajnu pretnju.

„Stoga želi brzo da osnuje sopstvenu vojsku i da to učini u skladu sa NATO-om.“

Srbija, koja ne priznaje Kosovo, reaguje na ova dešavanja.

Beograd je 2023. godine objavio da je odustao od odluke o kupovini bespilotnih letelica od Turske tokom slične krize.

„To je zato što se svaki potez Kosova da ojača vlastitu odbranu i bezbednost - bez obzira koliko normalan i razuman bio za nezavisnu zemlju - prikazuje kao pretnja Srbiji“, kaže za BBC na turskom Armend Bekaj, viši istraživač za studije mira i sukoba na Univerzitetu u Upsali.

'Srbija će uvek ostati u centru'

Međutim, za razliku od nedavnih događaja, napetosti do danas nisu prouzrokovale trajnu štetu odnosima.

Tokom posete Beogradu 2024, Erdogan je rekao da dve zemlje doživljavaju „zlatno doba“ u odnosima.

„S obzirom na teškoće sa kojima se Vučić trenutno suočava u domaćoj i spoljnoj politici, ne očekuje se da će napustiti dijalog i saradnju sa Turskom", kazao je Ekindži.

Vuk Vuksanović ističe da su „Bilateralni odnosi i dalje toliko važni da se razlike brzo rešavaju.“

„U Bosni i Hercegovini često postoji osećaj razočaranja što Beograd dobija investicije, uprkos porukama o bliskosti iz Turske.

„Međutim, za Tursku, Srbija ostaje ključna zemlja na Balkanu i, uprkos svim njenim problemima, verovatno je ekonomski najfunkcionalnija među susedima. Stoga će uvek ostati u centru pažnje.“

Vuksanović podseća da Turska želi da poveća uticaj na Balkanu.

„To znači da [Turci] ne mogu da zanemare Albance, još jednu veoma važnu etničku grupu, kao ni Srbe, a samim tim ni isporuku dronova.

„Zato trgovina i odnosi predstavljaju veoma čudnu mešavinu ljubavi i mržnje.“

Erdoganova prednost je što može da razgovara sa svima

Neki stručnjaci smatraju da je Erdoganov stil vođenja države jedna od najznačajnijih prednosti Turske u ovom regionu, gde je jak i zapadni i ruski uticaj.

„Najveća prednost Turske na Balkanu je to što je Erdogan lider orijentisan ka ciljevima koji može da komunicira sa njima.

„Može da sklapa sporazume sa svakom etničkom i verskom grupom pojedinačno, kako želi.“

Vuksanović smatra da je višestruka politika Turske, koja sarađuje i sa Zapadom i sa Rusijom, takođe „privlačna“ zemljama poput Srbije.

Srpska spoljnopolitička doktrina sa „četiri stuba“ takođe promoviše uravnoteženu saradnju sa svim geopolitičkim akterima.

'Etničke i verske napetosti zahtevaju oprez'

Etničke i verske napetosti u regionu predstavljaju jednu od najznačajnijih linija razdora za zemlje poput Turske, ocenjuju stručnjaci.

„Problemi u regionu zahtevaju od Turske da deluje osetljivo i uravnoteženo u odnosima.

„Kao i u nedavnim dešavanjima, angažovanje jedne strane može da izazove reakciju druge“, kaže Mehmet Ugur Ekindži.

Vuk Vuksanović opisuje rizike sa kojima se Turska suočava u tom pogledu.

„Ako Turska ode predaleko u podsticanju verzije političkog islama ili nacionalizma koju, na primer, većinski hrišćanske zemlje ili Balkan ne odobravaju, mogla bi da se suoči sa rizikom da Grčka, Bugarska, Srbija i druge zemlje sarađuju protiv nje.“

U spoljnoj politici, Turska sebe definiše kao deo Balkana i kaže da preduzima korake za održavanje mira.

Predstavnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Albanije i Kosova prisustvovali su Balkanskoj mirovnoj konferenciji održanoj u Istanbulu 26. jula.

U saopštenju posle sastanka, ministar spoljnih poslova Fidan je rekao:

„Okupili smo se da pronađemo balkanska rešenja za balkanske probleme i da razvijemo konkretne projekte. Razgovarali smo o regionalnim pitanjima.“

Zabrinutost zbog verske radikalizacije

Radikalizacija, posebno među mladim muslimanima, predstavlja veliku brigu za neke balkanske zemlje.

Tokom građanskog rata u Siriji, Kosovo je navedeno kao jedna od zemalja sa najvećim brojem boraca u ISIS-a po glavi stanovnika u Evropi.

Prema istraživanju UN iz 2017, skoro 70 odsto stanovnika Kosova verovalo je da postoji problem radikalizacije u njihovom društvu.

Skoro četvrtina ispitanih je rekla da poznaje nekoga ko je bio radikalizovan.

Armend Bekaj kaže da ova zabrinutost i danas postoji i da nisu ograničene samo na Kosovo.

„Postoji zabrinutost da verske inicijative koje potiču ili imaju podršku u Turskoj, dovode do radikalizacije mladih ljudi u zemljama poput Kosova, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine “, kaže on.

Ekindži tvrdi da turska ulaganja u verske projekte imaju suprotan efekat.

„Danas se Turska smatra važnim regionalnim akterom, posebno u pogledu ekonomije i bezbednosti.

„Aktivnosti restauracije se pozitivno posmatraju za očuvanje istorijskog nasleđa regiona, a podrška verskim institucijama se posmatra kao pozitivan korak u sprečavanju radikalnih pokreta.“

• Napetosti u Crnoj Gori: Suspendovan bezvizni režim sa Turskom, privođenja zbog poziva na nasilje
• Kvare li dronovi na Kosovu 'zlatno doba' odnosa Srbije i Turske
• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
• „Zlatno doba": Erdogan i Vučić najavili jačanje vojne saradnje
• Šta porazi Erdogana u Istanbulu i Ankari znače za politiku Srbije i regiona
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk