Anđelko Šubić (po agencijama)  [ DW ]

28. 10. 2025. 12:19

Ptičiji grip pogađa i novčanike potrošača

Ptičiji grip širi se u Nemačkoj ove jeseni neobično rano i brzo. Od početka septembra, Institut Fridrih Lefler (FLI) – centralna nemačka ustanova za zarazne bolesti životinja – zabeležio je 30 slučajeva bolesti na farmama živine i 73 kod divljih ptica. Do sada je usmrćeno više od 500.000 kokošaka, pataka, gusaka i ćurki. Uobičajeno se porast infekcija beleži tek početkom novembra, tokom seobe ptica.

Najviše žarišta zabeleženo je na severu i severoistoku zemlje: u Donjoj Saksoniji (8), Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji (6), Brandenburgu (5) i Tiringiji (4). Manje slučajeva ima na zapadu i jugu, ali su već potvrđeni: u Šlezvig-Holštajnu (3), Severnoj Rajni-Vestfaliji (2) te Baden-Virtembergu i Bavarskoj (po jedan). U dva domaćinstva u Zapadnoj Pomeraniji usmrćeno je oko 150.000 nosilja, a u brandenburškom okrugu Merkiš-Oderland još 130.000 ptica.

„Mrtve padaju s neba“

Nemački tabloidi pišu da „divlje ptice mrtve s neba padaju na zemlju“. Iako se u tome preteruje, broj uginulih životinja zaista raste. Najviše slučajeva ima na severu i severoistoku – u Tiringiji (15), Brandenburgu (14) i Donjoj Saksoniji (12) – ali i u Bavarskoj ih je već sedam.

Ove jeseni ptičji grip posebno pogađa ždralove: u severnom Brandenburgu ekipe su morale da uklone hiljade uginulih ptica s polja. Pokrajinski zavod Porajnja Palatinata upozorava na „neobičnu dinamiku“ – svakodnevno pristižu nove prijave o sumnjivim slučajevima.

Prema FLI, vrhunac seobe ptica tek se očekuje, pa opasnost za uzgajivače ostaje velika. Nadležni organi i političari apeluju na farme da striktno poštuju higijenske i biosigurnosne mere. U mnogim regionima proglašene su zaštitne zone s dodatnim obavezama.

Ima dovoljno jaja i mesa, ali skupljih

Sve češće se čuju zahtevi da se živina u čitavoj zemlji obavezno drži u zatvorenom prostoru, iako zaštitnici životinja tvrde da je brzo širenje bolesti posledica masovnog uzgoja.

Predsednik Centralnog saveza nemačke živinarske industrije, Hans-Peter Goldnik, izjavio je za javni servis ZDF da bi uklanjanje živine s otvorenog prostora bilo „jedna od najvažnijih mera za sprečavanje širenja virusa“. Tu meru podržavaju i uzgajivači iz Bavarske.

Predsednik bavarskog saveza živinara Robert Šmak rekao je da su cene jaja i pilećeg mesa „već veoma visoke“, a on ne isključuje ni mogućnost daljeg rasta – i do 50 odsto. Ipak, uveren je da ne treba strahovati od nestašica: „Moglo bi biti manje jaja iz slobodnog ili organskog uzgoja, ali se protivimo uvozu. Trebalo bi da se oslanjamo na sopstvenu proizvodnju.“

Goldnik smatra da neće doći do naglog poskupljenja, ali upozorava da se moraju strogo poštovati mere zaštite na farmama. „Ako to učinimo, postoji šansa da virus zadržimo izvan naših uzgajališta“, rekao je. U tom slučaju, biće dovoljno i mesa i jaja i za Božić.

Hoće li biti guske za Svetog Martina?

Nemci ne slave Božić uz ćurku, ali imaju dugu tradiciju pečenja guske za Svetog Martina 11. novembra. Prema legendi, Sveti Martin sakrio se među guske da izbegne izbor za biskupa, ali su ga one odale gakanjem – pa su one otada simbol tog praznika.

Goldnik napominje da se većina gusaka uvozi iz inostranstva: samo 20 odsto potiče iz domaće proizvodnje, dok je 80 odsto iz Mađarske i Poljske. „U narednim danima i nedeljama moraćemo da pratimo kako se epidemija razvija u Nemačkoj, ali i u ostatku Evrope“, kaže Goldnik.

Evropa mora zajednički da reaguje

Savezni ministar poljoprivrede Alojz Rajner (CSU) izjavio je da je Nemačka stavila epidemiju na dnevni red sastanka ministara EU u Luksemburgu. „Ove godine imamo izuzetno mnogo slučajeva bolesti kod divljih ptica, pa je neophodno koordinisano delovanje“, rekao je.

Ministar je naglasio da treba zaštititi životinje i sprečiti štetu po poljoprivredu i prehrambenu industriju, a uticaj na trgovinu svesti na minimum „primenom najboljih mogućih mera suzbijanja“.

Podsetimo, pre oko godinu dana epidemija ptičijeg gripa pogodila je i Sjedinjene Američke Države. Tokom proleća koje je usledilo, cene jaja naglo su porasle, a potrošači su povremeno nailazili na prazne police. Prema podacima „Vašington posta“, samo u jesen i zimu 2024. godine ubijeno je 50 miliona nosilja.