A.M./N1

02. 10. 2023. 11:56   >>  11:56

КАРИКО И ВАЈСМАН

Објављени добитници Нобелове награде за медицину и физиологију

Добитници овогодишње Нобелове награде за физиологију и медицину су Каталин Карико и Дру Вајсман.

Они су добили награду за за свој допринос развоју мРНА вакцине против ковида.

Иначе, досада је додијељено 113 Нобелових награда за физиологију и медицину од 1901. године откако се награда додјељује.

Најмлађи лауреат био је Фредерик Г. Бантинг, који је са само 32 године добио ову награду за откриће инсулина (1923), док је најстарији био тада 87-годишњи Пејтон Ројс. Он је 1966. године награђен за откриће вируса који индукују тумор.

Нобелове награде постоје захваљујући шведском научнику и индустријалцу Алфреду Нобелу (1833-1896), проналазачу динамита, који је желио да се из његовог фонда сваке године издваја новац за допринос човјечанству.Нобел је у Паризу 1895, годину дана пред смрт, у свој тестамент унио жељу да буде основан Нобелов фонд из којег би се додјељивале награде најзаслужнијима.

Нобел је одредио институције које ће додјељивати награде сваке године, међу којима су Шведска академија за књижевност, Институт Каролинска за медицину, Шведска краљевска академија за физику и хемију, као и Одбор за мир који специјално бира норвешки парламент.

Поводом 300. годишнице, Централна банка Шведске 1969. године установила је и Нобелову награду за економију.

Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион еура), а новчани износ награде се дијели ако има више лауреата у једној дисциплини.

Церемонија уручења награда традиционално је 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела. Награде буду уручене у Стокхолму, осим награде за мир, чије је уручење у Ослу.