ртцг.ме

24. 05. 2023. 14:32   >>  14:45

ЗАМЈЕНИК МИНИСТАРА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА

"Пољска тражи хиљаду и триста милијарди еура одштете од Њемачке"

Хиљаду и триста милијарди еура за ратну репарацију из Њемачке? Од стране Пољске је то још и јефтино. Варшава не одустаје од захтјева за ратном репарацијом од Берлина. Замјеник министра иностраних послова Arkadiusz Mularczyk борави у Берлину како би предао свој извјештај о томе. И објашњава зашто би захтјев за обештету за злочине у Другом свјетском рату могао бити итекако већи.

WЕЛТ: Господине Mularczyk, пољска влада је 3. октобра 2022. послала ноту савезној влади Њемачке у којој је први пут званично поставила захтјеве за ратне репарације. Речено је да је ријеч о око хиљаду и триста милијарди еура. У Берлину ћете се састати са посланицима Бундестага да бисте им предали извјештај о репарацијама – по први пут на њемачком, што је формални услов. Да ли Ваша влада тиме потврђује захтјев за ратне репарације?

Arkadiusz Mularczyk: Амбасадор Пољске у Њемачкој, Дариусз Паwлос, организовао је низ састанака за мене у Берлину. Цијела ствар је резултат разговора њемачког повјерника за Пољску Dietmara Nietana (СПД) и мене. Укључен је и бивши генерални секретар ЦДУ Paul Ziemiak. Нагласио сам амбасадору да ми је важно да могу да разговарам са представницима свих посланичких група у Бундестагу о тешким њемачко-пољским питањима. Мора се успоставити дијалог између нас и свих политичких формација у Њемачкој како би постало јасно да питање ратних репарација није питање само између двије владе, већ између двије земље.

WЕЛТ: У Њемачкој се захтјеви за репарације које постављате Ви и Ваша влада у међувремену доживљавају као дио антињемачке кампање или изборне кампање пољских националних конзервативаца. Како гласи Ваш одговор на те критике ?

Mularczyk: У интензивном сам дијалогу са различитим организацијама и људима у Њемачкој. Желим да се новинари и дипломате, али и њемачко становништво уопште, упознају са темом репарација. Ако неко на њемачкој страни жели да о томе прича, увијек сам спреман, и лично ја а и пољски Институт за Ратну Штету. Недавно је група адвоката из Дüсселдорфа контактирала Институт како би добила одређене информације. Са задовољством пружамо информације. Видим да у Њемачкој расте интересовање за ту тему и да се свијест о томе полако формира. Интервју који је Dietmar Nietan недавно дао пољским медијима јасно ми је ставио до знања да дио политичке класе у Њемачкој не сматра да је питање репарација окончано и да је заинтересован за истински дијалог. То је позитивно.

WЕЛТ: То је свакако тачно. Такође, ниједан разуман Њемац не пориче злочине које су Њемци починили у Пољској. Али ипак постоје резерве у вези са Вашим захтјевом. Критичари тврде да то питање заоштрава њемачко-пољске односе – посебно у вријеме док Русија води рат у Украјини, а Њемачка и Пољска су савезници у подршци Украјини. Не би ли Европа сада требало да уједињеније наступи него икада раније?

Mularczyk: Тајминг за захтјев за ратну репарацију никада није добар. Пољска је до 1989. године била држава под окупацијом Совјетског Савеза. Нисмо били сувјерени и нисмо могли да постављамо било какве захтјеве. Касније је пољска дипломатија имала друге приоритете. Хтјели смо да уђемо у НАТО и ЕУ. Сада се морамо вратити темељима наше заједничке цивилизације. То значи да ако неко води брутални агресорски рат, чини страшне ратне злочине, онда за то мора бити кажњен и мора платити ратне реституције и обештећење. Поред наведених позитивних примјера, у Њемачкој постоји широко распрострањен отпор по питању плаћања репарација, што за мене има нешто шизофрено: Њемци воле да себе виде као посебно моралне, као узоре за демократију и владавину права у Европи. А онда бјеже од одговорности за злочине својих предака. Погледајте само појединачне, приватне захтјеве за одштету, за преживјеле. Њемачка се од њих брани на суду. То се не односи само на Пољску, већ и на Грчку и Италију. Њемцима је важнији правни имунитет од људских права. Допустите ми: ако је неко водећи морално тај се не крије, а ако се крије - онда не може да за себе захтјева лидерску улогу. У мојим је очима њемачки ауторитет у Европи тешко нарушен и оштећен.

WЕЛТ: Поменусте Грчку. Грчка влада послала је такозвану вербалну ноту Берлину 2019. године. Њемачка је, као и Вама, одговорила одречно позивајући се на споразум “Два плус Четири” о уједињењу Њемачке – дакле, да је цијела ствар правно већ окончана. Грчки захтјеви су, међутим, знатно нижи од Ваших. У Њемачкој је прије свега са чуђењем примијећен астрономски висок износ од 1,3 билиона еура који Пољска тражи од Берлина. Како Берлин може да прикупи толико новца?

Mularczyk: Наравно, свјестан сам да та сума на први поглед дјелује гигатски. Али, Ви сте прочитали наш извјештај. Ако погледате бројке, морате признати да су наше калкулације прилично конзервативне. Покушали смо да злочине претворимо у бројке. Дакле, узели смо 20.000 долара за људски живот, плус навели украдена или уништена културна добра. Допустите ми: онда је ово –а то може звучати брутално- још и јефтина понуда за Њемце. Бројке би могле бити пет до десет пута веће. За слике Пикаса, ренесансних умјетника или пољских умјетника, који су били у Кракову или другим градовима прије рата, користимо вриједност слике у вријеме крађе или уништења, а не могућу или процијењену тржишну вриједност данас.

WЕЛТ: То су незамисливи злочини. Тако да разумијем да говорите о конзервативним прорачунима. Само сума и даље остаје незамисливо висока. У Њемачкој се управо у влади свађају око новца. После тешких преговора, савезне њемачке државе су добиле од Берлина ето милијарду еура за помоћ избјеглицама. Како онда њемачка савезна влада може да прикупи 1,3 билиона еура?

Mularczyk: Ми смо прагматични. Свјесни смо да би било која земља у свијету тешко исплатила толики износ за годину или пет година. Међутим, постоје начини за плаћање у дужим временским периодима. Такође очекујемо дијалог и да ће наша ствар бити схваћена озбиљно.

WЕЛТ: 1939. Њемачка је напала Пољску са запада а Совјетски Савез са истока. Зашто и од Москве не тражите ратне репарације?

Mularczyk: Па ми тренутно и радимо на извјештају о рарним репарацијама за Русију. Али нам је посве јасно да је Русија терористичка држава. Од Русије се не може ништа очекивати, дијалог са Русијом није могућ. Њемачку стога не треба да се пореди са Русијом. Њемачка је правна држава и цивилизована земља.

WЕЛТ: Да можда немате двоструке аршине у погледу репарација: тражите новац од Њемачке, али Ваша влада одбија захтјеве јеврејских организација за надокнаду имовине национализоване у Пољској.

Mularczyk: Половина Јевреја убијених у Холокаусту били су држављани Пољске. То компликује ствари. Пољски држављани никада нису добили адекватну одштету од агресора. Јевреји из других земаља добили су дјелимичну накнаду. Да, морамо да разговарамо. Мора постојати пољско-јеврејски дијалог о том питању. Али неправда је дошла из Њемачке. Зато за једним столом не треба да сједе само Пољаци и Јевреји, већ и Њемци.

WЕЛТ: Да ли то значи да тражите и одштету за три милиона пољских Јевреја које су убили Њемци?

Mularczyk: Наш извјештај наводи злочине почињене у Пољској под окупацијом Њемачког Рајха над пољским грађанима: и над Јеврејима и над Пољацима. Послије рата, Пољска је постала сателитска држава Совјетског Савеза. Нисмо могли да се бринемо о тим проблемима у то вријеме. У случају Израела, који није био иза Гвоздене Завјесе, било је другачије.

WЕЛТ: У реду, није исплаћена адекватна надокнада. Али Њемачка је исплаћивала принудне раднике. Бивши њемачки амбасадор у Пољској Ролф Никел се тиме бавио.

Mularczyk: Особе које су биле жртве експеримената у концентрационим логорима и присилни радници добили су једнократне исплате. То, допустите, нису компензације. У Трећем Рајху је било 2,1 милион принудних радника из Пољске. Који су, у просјеку, тамо робовали три године. И сад замислите: радите као роб за њемачку компанију три године а онда годинама касније добијете једнократну исплату од 500 еура. То није правда. То није ништа друго до мајушни гест. У Израелу, барем неки људи примају мјесечне пензије. Не знам да ли је то довољно. Али боље је него 500 еура једном и здраво потом. Њемци уз то данас тврде да су и њих ослободили од нациста, али и даље исплаћују мјесечне пензије бившим официрама СС и Wермацхта: нечувено !

ТОО WЕЛТ: Ви сад алудирате на твит Олафа Сцхолза (СПД) у ком је канцелар је написао да су Њемачка и свијет ослобођени од националног социјализма, што је у Пољској изазвало згражавање. То није ништа ново. Ове ријечи сежу до бившег њемачког савезног предсједника Рицхард вон Wеизсäцкера, који је први причао о ослобођењу Њемачке од национал-социјализма, али ни под којим околностима није желио да ослободи Њемце њихове кривице и одговорности.

Mularczyk: Знате, са пољске тачке гледишта, то је смијешно, скоро па вицкасто. Њемци су поражени, а не ослобођени. Подржавали сте Хитлера и рат. Бизнисмени и фармери имали су користи од принудних радника из Источне Европе, знали су за ратне злочине и логоре смрти. Њемци су пљачкали, убијали и подржавали Хитлера све док су имали користи од његовог система. Вјеровати да су национални социјалисти били мањина и да већина Њемаца није крива, па то је алтернативна стварност.

Интервју водио: Пхилипп Фритз, кореспондент у Варшави