Kelef Mohamed  [ DW ]

29. 10. 2025. 07:43

Tanzanija: Izbori bez opozicije

Najveća tanzanijska opoziciona snaga, Partija demokratije i progresa, Čadema, bojkotuje predsedničke izbore i ponavlja zahtev za temeljnim izbornim reformama.

U međuvremenu, Luhaga Mpina, predsednički kandidat druge najveće opozicione stranke, Saveza za promene i transparentnost, diskvalifikovala je Nezavisne nacionalno izborno povereništvo.

U trci doduše učestvuju neke manje stranke, ali one retko kad osvajaju više od pet odsto glasova.

Posledica svega toga jeste da je stvarna politička konkurencija na najnižem nivou ikad, što postavlja pitanja o budućnosti opozicije, kao i o budućnosti demokratije u toj zemlji Afrike.

„Na ovim izborima, vladajuća Partija revolucije (Čama Ča Mapinduzi – CCM) takmiči se s manje moćnim strankama“, kaže za DW Lukman Maloto, politički analitičar iz Dar es Salama. „Ako se pogleda kampanja, vidi se da neke od tih stranaka nisu sposobne ni da održe skupove. Kao da CCM praktično ni nema protivnika.“

Erozija političke konkurencije

Odsustvo glavnih opozicionih snaga pokrenula je raspravu o njihovoj ulozi. Prethodnih godina te stranke bile su ključne u jačanju parlamentarnih debata, po pitanju propitkivanja rada vlade i iznošenju alternativnih političkih argumenata.

„Tanzanija nikada u svojih 30 godina višestranačke demokratije nije bila u takvoj situaciji“, kaže Kalifa Said, osnivač nezavisne onlajn medijske platforme The Chanzo. „To je neočekivana i neobična situacija u višestranačkom sistemu, koja građanima oduzima pravo da biraju ljude koje žele da postave na javne dužnosti“, kaže on za DW.

Said predviđa da će opozicioni političari iskoristiti ovaj trenutak kako bi podsetili javnost da osnivači nacije, prilikom ponovnog uvođenja višestranačkog sistema u toj zemlji, nikada nisu nameravali da do toga dođe u Tanzaniji.

Snaga opozicije bila je očigledna na izborima 2015. godine kada su se te stranke ujedinile u Koaliciju za narodni ustav. Međutim, pokazalo se da je to jedinstvo neodrživo. Kombinacija rastućih političkih napetosti, restriktivnog izbornog okruženja i slabljenja političke konkurencije od tada je narušila ugled opozicije u afričkoj zemlji.

Said priznaje da je vladajuća stranka CCM iskoristila svoja „neograničena ovlašćenja u političkoj strukturi“ kako bi manevrisala političkim pejzažem u svoju korist, ali i dodaje da to nije u potpunosti „eliminisalo pretnju“ koju predstavlja opozicija.

„Ovo nije prvi put. Kada je [peti predsednik Tanzanije] Džon Magufuli došao na vlast 2015, on je preduzeo drastične mere protiv opozicije. Ali na izborima 2020. godine bio je iznenađen kako je kandidat Čademe Tundu Lisu uspeo da dobije masovnu podršku širom zemlje“, kaže Said.

„Nema reformi, nema izbora“

Lisu, aktuelni lider opozicione Čademe, sada se suočava s optužbama za veleizdaju, koje su vezane za njegovu kampanju „Nema reformi, nema izbora“, za koju vlada tvrdi da je imala za cilj da izazove haos. Lisu i njegova stranka tvrde da uprkos novom imenu izborne komisije – Nezavisna nacionalna izborno povereništvo – na imenovanje zvaničnika, prihvatanje kandidata i sprovođenje izbora i dalje u velikoj meri utiče sama vlada.

Kampanja masovne mobilizacije kruži društvenim mrežama, pozivajući na proteste na dan izbora, 29. oktobra, kako bi se poslušao Lisuov poziv da se „ovi izbori zaustave“. Međutim, neki politički analitičari ipak sumnjaju da će Tanzanijci rizikovati da se priključe masovnim akcijama, pogotovo zbog toga na koji način je vlada ranije odgovarala na slične akcije.

„Izborni proces sada je nepovratan. Umesto zaustavljanja izbora, Tanzanijci će verovatno ove srede 29. oktobra glasati“, kaže Lukman Maloto. „Međutim, verovatni pobednik, a to je dosadašnja predsednica Samija Suluhu Hasan, moraće da ima na umu da je Tanzanija jedna zemlja i da se ne sme dozvoliti da političke razlike podele naciju.“

Opozicija se dugo žalila da država koristi svoje instrumente za kontrolu njihovih aktivnosti. Hapšenja, zabrane okupljanja i pažljivo praćenje njihovih aktivnosti sistematski su potkopavali političku slobodu i narušili poverenje javnosti u političku jednakost.

„Kad ljudi porede žrtvu – u ovom slučaju opozicionu Čademu – i krivca – vladu koju predvodi CCM – izraziće simpatije prema opoziciji zbog svega što je učinjeno protiv nje. Sada je na Čademi da te simpatije iskoristi u svoju korist“, ukazuje Kalifa Said. On dodaje da bi upravo te mere mogle nenamerno da pojačaju podršku opoziciju.

Drugačiji scenario na Zanzibaru

Dok se izbori na kopnu odvijaju bez učešća relevantnijeg dela opozicije, poluautonomni arhipelag Zanzibar nudi sasvim drugačiji scenario za održavanje tamošnjih predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Tamo je naime glavna opoziciona snaga Alijansa za promene i transparentnost i na osnovu njihovih predizbornih skupova može se nazreti da će izlaznost biti masovna. Njihov predsednički kandidat, Otman Masud, zalaže se za veću autonomiju ostrva i žestoko se bori protiv korupcije i otimanja zemlje.

Vladajuća stranka CCM, s tamošnjim aktuelnim predsednikom Huseinom Mvinijem, koji se bori za svoj drugi i poslednji mandat, vodi kampanju u okviru koje pre svega primarno naglašava kontinuitet razvojnih projekata i jačanje unije sa kopnom.

„Predizborna kampanja bila je mirna“, kaže Salim Said, iskusni novinar sa Zanzibara. A i taj mir je itekako vredan pažnje, s obzirom na to da ostrva imaju dugu istoriju priličnog nasilja tokom i neposredno nakon izbora. Nasilja koje je često bilo povezano i sa osporavanjem izbornih rezultata.