Ivan Mijanović; dopisnik TVCG iz Brisela

EU priprema reforme za prijem novih članica, postoji li politička volja?

Evropska unija za drugu polovinu godine priprema reviziju politika EU koje bi omogućile prijem novih članica, kazao je portparol te institucije Gijom Mersije. S druge strane, Evropski parlament nedavno je predstavio nacrt izvještaja o institucionalnim posljedicama pregovora o proširenju EU, u kojem se ističe da je proširenje potreba - da zemlje kandidate treba ohrabriti da sprovedu reforme, ali i da EU treba da uradi svoj dio posla. No, pitanje je, kako kažu analitičari, da li za to postoji volja u svim zemljama članicama.

Pored kandidata i EU treba da počne da se priprema za zemlje članice koje će se pridružiti ovoj zajednici u budućnosti. Nakon političkih smjernica, koje je Komisija objavila u martu prošle godine, EU nastavlja rad na ključnim elementima, kako bi se prilagodila Evropi sjutrašnjice.

“Zelimo da radimo na specifičnim politikama, poput vladavine prava, sigurnosti hrane, odbrane, bezbjednosti, migracija, enegetike, klime…. U tim oblastima sprovešćemo duboku analizu i radimo na usvajanju pregleda tih politika za drugu polovonu 2025. godine, najvjerovatnije na jesen”, kaže portparol Evropske komisije, Gijom Mersije.

Diskusija o reformama EU, pored komisije, vodiće se i na nivou zemalja članica, kao i u Evropskom parlamentu, koji priprema rezoluciju o fukncionisanju proširene Unije.

“Jasno je da Unija mora biti reformisana danas. Već imamo problem u funkcionisanju i legitimitetu Unije sa 27 zemalja članica. Moramo smanjiti slučajeve u kojima jednoglasno odlučujemo, i da se okrenemo usvajanju odluka većinom, jer nas uvijek blokiraju ucjene“, poručuje Sandro Goci, izvjestilac EP o Institucionalnim posljedicama pregovora o proširenju EU.

Goci naglašava da reforme nijesu izgovor zemačja članica kako do proširenja ne bi došlo, već da je riječ o apsolutnoj potrebi.

„Moramo da nastavimo pregovore o pristupanju, moramo da pratimo i ohrabrujemo zemlje kandidate da urade svoj domaći zadatak, da usvoje reforme koje su ionako neophodne, i paralelno moramo da uradimo i naš domaći zadatak, da pripremimo našu Uniju. Takođe, to je u interesu zemalja kandidata- vi želite da se pridružite Uniji koja je efikasna, koja je moćna i koja je demokratska. Ne želite da se pridružite Uniji koja će biti paralizovana jer se nije pripremila da vas dočeka“, dodaje Goci.

No, i pored pozitivnog momentuma, analitičari ipak upozoravaju da je proširenje, pored reformi, i politički proces.

„Mi na evropskom nivou i dobar broj zemalja članica zapravo još nije donio odluku da li treba da se proširimo. Još postoji razmišljanje kod nekih, možda čak i mnogih, da potencijalno možemo čak i da izbjegnemo proširenje ili veliko proširenje. Možda možemo da se proširimo na jednu ili dvije zemlje, koje su lako svarljive u finansijskom i institucionalnom smislu. Ali kada je reč o većim rundama proširenja, uključujući potencijalno i Ukrajinu, koja je bila katalizator ove debate od 2022. godine još postoji oklijevanje“, ocjenjuje Janis Emanulidis, analitičar Centra za evropske politike u Briselu.

Emanulidis zaključuje i da bi Evropska komisija po pitannju narednog predloga reformi trebalo da bude proaktivnija i direktnija, te da više insistira na suštinskim reformama, a ne na, kako kažu, povlađivanju zemljama članicama.

Tekst i intervju proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds.: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa DW Akademijom.

Sadržaj ovog teksta je iskljuciva odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.