[ Глас Америке ]

04. 02. 2023. 11:31   >>  11:43 3

ДАМЈАНОВИЋ

Не искључујем аранжман са ММФ-ом, парламентарних избора неће бити ове године

Црногорски министар финансија у техничком мандату Александар Дамјановић рекао је у интервјуу за Глас Америке да се о задуживању, које је предвиђено буџетом за ову годину, поново разговара са партнерским банкама и најавио нови кредитни аранжман у фебруару. Дамјановић не искључује ни могућност аранжмана са Међународним монетарним фондом, у случају погоршања тржишних услова, али истиче да се о томе тренутно не размишља.

Коментаришући политичку кризу у Црној Гори, Дамјановић каже да не очекује да ће ове године бити одржани ванредни парламентарни избори, на којима инсистира дио политичких партија и јавности, те САД и ЕУ. Очекује, међутим, да се настави разговор парламентарне већине о влади, без обзира на исход предсједничких избора 19. марта. Од понедељка најављује и разговоре дијела парламентарне већине и владе о могућем предсједничком кандидату.

Дамјановић је политичку и економску ситуацију у Црној Гори за Глас Америке коментарисао током посјете Вашингтону гдје је присуствовао Молитвеном доручку, а између осталих, разговарао је са замјеником помоћника америчког државног секретара Габријелом Ескобаром.

Глас Америке: Међународни монетарни фонд изнио је оптимистичнију процјену свјетског раста и пада инфлације за ову годину. Какве су процјене за Црну Гору?

Дамјановић: Када смо донијели буџет крајем прошле године, направили смо једну врсту конзервативних процјена и што се тиче раста и инфлације. Надамо се да ће она бити једноцифрена за 2023. годину. Била је двоцифрена протекле 2022. године. Очекивање је да она ипак успорава и да у односу на могућност раста црногорске привреде, и у реалном и у номиналном смислу, он буде изнад неких наших пројекција. Ту смо били конзервативни, планирали смо конзерватнивно спрам тога и дефицит буџета и пореске приходе за текућу годину. Радује оптимизам код ММФ-а, имајући у виду да су, када сам био овдје на редовном засиједању ММФ-а и Свјетске банке у октобру, те процјене било много песимистичније.

Глас Америке: Овогодишњим буџетом предвиђено је задужење од око 700 милиона еура. Гдје, када и под којим условима ћете да се задужујете?

Дамјановић: До 600 милиона би требало да буде евентуална кредитна подршка. То је неки горњи ниво подршке. Да ли ће бити неопходно, то ће зависити од резултата и раста привреде и привредних активности генерално, и од туристичке сезоне, фактора инфлације. Ишли смо са варијантом да у овом првом дијелу године, када су проблеми са ликвидношћу израженији имајући у виду да се буџет најбоље пуни од априла па до краја јесени, да отворимо могућност евентуалног аранжмана који би нам превазишао те проблеме у ликвидности. У преговорима смо са једном традиционалном партнерском банком и током фебруара ће већ бити склопљен један арнажман који ће нам олакшати да овај дио првог квартала пребродимо са доста обавеза, са условно речено мањим нивоом прихода него што је то током наредних квартала.

Остаће наравно један дио и размишљамо у два правца. Уколико се остваре прогнозе ММФ-а и неке наше, негдје се тржиште стабилизује, а тиме и евентуално цијена обвезница неких наших на секундарном тржишту, могли би се створити услови да - кажем уколико буду стабилна предвиђања и дође до опоравка и уклањања рецесије - да изађемо на тржиште обвезница уколико нормално трендови буду слични. Оставили смо простор да додатних 500 до 600 милиона обезбиједимо кроз кредитне аранжмаме са партнерским банкама, прије свега са овим великим које су ранијих година биле партнери Црној Гори у смислу кредитне подршке. Пратимо тржишне услове, глобална тржишта, глобална оочекивања, услове камата. Нису само у питању каматне стопе, већ и рокови и грејс периоди. Трудимо се и обезбиједићемо, условно речено, онолико новца колико треба да би се заокружио овогодишњи буџет.

Глас Америке: Какве очекујете услове задуживања? Знамо да они до сада нису били најповољнији. Претходни кредит који сте узели био је по каматној стопи од 7,5 одсто...

Дамјановић: Интересантна ствар коју сам видио када сам био у посјети колеги, министру финансија Србије Синиши Малом, јесте да је Србија изашла на тржиште обвезница, да није прошла тако лоше што се тиче каматне стопе, негдје је то било у нивоу око 5 процената. Чини ми се да је то негдје било слично ономе што Румунија, па чак и Мађарска у овом тренутку имају. Чињеница је да је прије тога непосредно Србија дефинисала наставак стенд бај аранжмана са ММФ-ом и неку кредитну подршку од 2,4 милијарде. То значи негдје да је тај аранжман са ММФ-ом довео до чињенице да Србија има много боље услове код емисија обвезница него што би имала без тог аранжмана.

Глас Америке: Ви сте до сада искључивали могућност аранжмана са ММФ-ом. Да ли то сада разматрате?

Дамјановић: Хоћу да кажем да отпадају сви они гласови противника априори аранжмана са ММФ-ом или Свјетском банком о томе да под један ММФ тражи немогуће услове, смањивање пензија и плата. Код Србије је то апсолутно нетачно. Није било таквих услова. И под два, да нека врста аранжмана угрожава неке друге аранжамане. Код Србије се поново показало да је то нетачно. Управо су ти аранжмани, као што ми је то речено овдје у октобру, допринијели и да неки други комерцијални аранжмани буду много повољнији него што би били да није таквог аранжмана. Када смо буџет усвајали у парламенту, јавно сам рекао посланицима, на питање о аранжману са ММФ-ом, да смо ми чланица ММФ-а и Свјетске банке, да имамо право и обавезу да све врсте аранжмана - који нису само стенд бај, него има сијасет могућности - користимо у пуној мјери у складу са нашим потребама уколико дође до погоршања услова на тржишту и уколико би негдје буде негативно одразило не само на глобално тржиште и регион, него и на Црну Гору. Имајући у виду и неке политичке нестабилности које свакако не доприносе бољој позицији Црне Горе, онда не искључујем могућност да се и тај аранжман склопи, који би наравно био у функцији апсолутно прије свега интереса Црне Горе и могућности обезбјеђења додатне акумулације и стабилности.

Глас Америке: Да ли је тим поводом већ било неких контаката са ММФ-ом?

Дамјановић: Ти контакти ће бити настављени сада током марта односно априла када буде прољећно засиједање ММФ-а и Свјетске банке и гдје ће бити анализиран период од прошле јесени до прољећа. Тада ћемо знати много више, управо у односу на очекивања и нове пројекције које је ММФ изнио, да видимо да ли то полако иде према некој зони опоравка и једног ресета, и глобалног, и регионалног, европског, тиме и црногорског, или ће то ићи поново у нека неизвјесна очекивања. У сваком моменту, као чланица ММФ-а, имамо могућности и право да искористимо све могуће аранжмане који пред нама стоје како би смо осигурали апсолутну стабилност и финансирање. У овом тренутку о томе не размишљамо. Само дајем пријем Србије, која је дефинитивно - што се тиче платно биласних и буџетних позиција - боља него што је Црна Гора.

Глас Америке: У буџету за ову годину је рекордно издвајање за социјална давања, затим повећање плата у државном сектору, пензија. У међувремену, Црна Гора је а даље презадужена, услови за задуживање су све неповољнији , а дефицит велики. Како ће те покрити све те трошкове? Ко ће на крају то да плати?

Дамјановић: Већ сам рекао да смо конзервативно планирали приходе, биће они много већи него што смо планирали, не само због фактора инфлације, повећане личне потрошње, већ и због неких мјера које полако, али сигурно спроводимо и кроз неке нове пореске мјере које смо увели у децембру, а које планирамо сада у фебруару и марту. Оне се тичу и сивог тржишта и коришћења пореског потенцијала који је био неискоришћен. Све ово радимо без повећавања основних пореских стопа, а ту прије свега мислим на стопу ПДВ-а, стопу пореза на доходак физичких лица, имајући у виду нека ограничења која имамо у дијелу потрошње, буџетских расхода... Ово што смо предвидјели да буде повећање од 20 одсто зарада у јавном сектору негдје одговара управо стопи инфлације која је била прошле године. Ми на тај начин чувамо реалну куповну моћ грађана која би била урушена да нема повећања зарада макар у стопи инфлације.

Глас Америке: Да ли је реализовано то повећање зарада?

Дамјановић: То повећање се реализује кроз закључивање колективних уговора, гранских уговора са полицијом, просвјетом, здравством, сектором културе, јавне управе. То иде сукцесивно, негдје су колективни уговори затворени и биће одмах повећање зарада. Негдје се тек затварају попут јавне управе... Материја колективних уговора нису само зараде и висина коефицијената, то је сијасет ствари које су од интереса и за запослене и синдикате на дуги рок. И синдикати и влада преговарају о колективном уговору на начин који је у перфектном интересу прије свега запослених на дуги рок, и синдиката, а државе. А не само да се то затвори причом око коефицијента, а занемаре неке ствари које је касније тешко поправити. Све се то склапа ових дана и недеља, и добра је вијест да ће у 2023. години запослени у јавном сектору имати увећане зараде и да ће сачувати реалну куповну моћ из прошле године...

Глас Америке: Да ли та повећања могу да испрате стопу инфлације у Црној Гори и повећање цијена? Да ли планирате неке додатне мјере да санирате посљедице инфлације?

Дамјановић: Ми смо негдје од маја преполовили акцизу на нафту и нафтне деривате и по том основу је буџет изгубио 40 до 50 милиона еура. Али су добили грађани и привреда. Та мјера је имала и један шири значај, јер смо као туристичка дестинација били повољнији због најнижих цијена горива које смо имали током прошлог љета. Сада смо негдје вратили износ акцизе у пуној мјери, чини ми се да ових дана истиче и та нека наша мјера. Пратимо цијене на тржишту - нафте и нафтних деривата - ту морамо да будемо проактивни. Ако дође до поремећаја и значајног раста тих цијена које утичу на све остале трошкове, ићи ћемо поново радикално са снижењем акциза. Донијели смо и неке мјере које се тичу ограничења маржи. Међутим, показало се да без обзира што смо смањивањем стопе ПДВ-а основних животних артикала на нула и 7 посто са већих стопа направили негдје уступак привреди, то није имало већег ефекта на снижење цијена основних животних намирница.

Црна Гора увози највећи дио роба за широку потрошњу, чак и прехрамбених артикала, па и воде, иако би требало да буде произвођачи. И те цијене наравно зависе од инпута споља. Ту постоји мало тржишних механизама да се може утицати. Наравно, ако буде радикалних поремећаја, онда ћемо радикално реаговати. Свакако једна од мјера коју можемо да спроведемо је да макар зараде увећавамо...Након раста зарада који се очекује у фебруару, марту и априлу у јавном сектору који ће повући раст зарада, и најновијих стопа инфлације које ћемо имати, доћи ће и до новог усклађивања пензија. Размишљамо, а ја сам о томе разговарао са премијером, да интервенишемо у Закону о пензијско-инвалидском осигурању, да дефинишемо модел који ће омогућити убрзање раста пензија јер нам је циљ да током ове године - и увјерен сам да ћемо то остварити - да нам минимална пензија буде 60 одсто минималне зараде, а да просјечна пензија буде 60 одсто просјечне зараде.

Глас Америке: Медији преносе да ће влада предложити Бриселу нови модел продужења програма економског држављанства према коме би новац од пројекта био усмјерен за враћање кинеског кредита. Да ли то можете да потврдите и какву реакцију очекујете од Брисела, који је био децидан у томе да се укине тај програм?

Дамјановић: Ја сам имао интензивну комуникацију са нашим европским пријатељима и током новембра и децембра је јасно договорено да ми не продужимо важење одлуке која је истекла 31. децембра. Сад имамо два посла након тога - први посао је да све оне апликације које су стигле до 31. децембра, а којих је више стотина, обраде и у што краћем року направи тријажа тих захтјева и да се ти неки бенефити који су већ видљиви били прошле године, и видљиви су за буџет, наставе и у текућој години. У том дијелу ћемо редефинисати односе у Агенцији за инвестиције која се није показала довољно добром у том контексту. Други посао је да евентуално осмислимо модел који би био апсолутно у складу са моделом који развијају земље Европске уније - од Португалије до Мађарске. Модел који је имала Малта, такозваног златног пасоша, је немогућ, ЕУ је рекла да не може ни Малта јер постоји тај спор који се води пред европским судом, не може ни Црна Гора као кандидат. То је у реду, ми смо то испоштовали и ускладили политику. Ја сам наговијестио нашим бриселским пријатељима да ћемо тражити управо подршку од Европске уније и од држава чланица да примијенимо модел који примјењују државе ЕУ. Он није продаја златног пасоша, он иде у правцу неког сталног боравка и неких олакшица за оне који су заинтересовани да улажу у Црну Гору. Ако га буде, ако га будемо редефинисали, он ће бити апсолутно у складу са оним што су правила Европске уније и што примјењује један дио држава ЕУ.

Глас Америке: Као што знамо, Црна Гора је у дубокој институционалној и политичкој кризи. Ви сте недавно поменули идеју реконструкције постојеће владе која, како се чини, нема подршку. Да ли ви сматрате да су ванредни парламентарни избори ипак реалнија опција у овом тренутку, на чему инсистирају не само опозиција, то очекује већина грађана, али и САД и ЕУ?

Дамјановић: Ја ванредне парламентарне изборе не видим током 2023. из два разлога. Прво, имамо редовне предсједничке изборе који се одржавају 19. сарта, ако сам ја то добро сабрао 2. априла би био други круг, када би Црна Гора могла да добије новог предсједника. Чини ми се да Предсједнику Ђукановићу мандат истиче 30. маја, да након тога ступа на дужност нови пресједник, да је једини начин да се дође до ванредних избора скраћење мандата парламентарне већине у Скупштини, а ја то не видим. И то је питање за партије парламентарне већине. Из моје комуникације са њима, мислим да се ту размишља прије свега да се евентуално дође до реконструкције.

Она ће свакако зависити од исхода предсједничких избора и, чак и када би се ушло у причу о скраћењу мандата парламента, у мају, јуну, онда би смо ушли у зону да те неке евентуалне ванредне изборе имамо тек на јесен, у октобру, новембру, а ја ћу само подсјетити да је тада законом дефинисано споровођење пописа становништва у Црној Гори као редовног посла и који се не смије преклопити, сходно смјерницама ЕУ, са изборним циклусом. Према томе, ако би неко хтио да иде на ванредне изборе на јесен онда би тај неко морао да каже да је против пописа, јер ће онда попис да се елиминише и питање је када ће га бити, а то је Црној Гори неопходна статистичка подлога и основа да би развијала своје политике које фактички не можемо да развијамо јер немамо показатеље. Ко нам је у Црној Гори, колико људи живи, колико је вани, просто без пописа смо у немогућности да имамо стратешке политике. То је друга чињеница која указује на то да - а опет кажем зависиће доста од предсједничких избора - ти избори могу бити и 2024. године када им је вријеме. Према томе ја, упркос жељи неких ванпарламентарних субјеката уз свакодневно запомагање да дође до ванредних избора, изборе не видим на хоризонту а то је право питање за партије парламентарне већине које могу једино да изазову изборе уколико себи скрате мандат.

Глас Америке: Међутим, помиње се и друга опција, а то је истицање 90 дана од како је Миодраг Лекић именован за мандатара. Као што знамо, преговори о формирању те владе су пропали. Како ви то видите?

Дамјановић: Да, али видите имате двије чињенице које ће се десити. Тај истек 90 дана пада негдје 22. и 23. марта, ако се рачуна од момента када је у парламенту Лекић добио мандат од предсједнице парламента. И то ће интересантно пасти између два круга предсједничких избора. Друга ствар наравно је да Лекић има мандат да предложи владу до тада, он може и да врати мандат ономе који му га је дао и да се предложи неки други мандатар. Дакле постоји сијасет ту ситуација. И не заборавите још једну чињеницу да ако Црна Гора добије Уставни суд, једног, двоје, троје или четворо судија који ће на крају дати кворум и могућност за рад и одлучивање, да ће тај Уставни суд имати приоритет да одлучи макар о три ствари. И то се очекује од Уставног суда током марта, свакако прије предсједничких избора. Једна ствар је да се откочи изборни процес у Подгорици и Пљевљима, транзиција власти. да се одлучи о изборним жалбама. Друга ствар је да се одлучи о закону о предсједнику, који ће такође имати ефекат ако се донесе одлука да је он био незаконит у смислу нове процедуре именовања мандатара и тако даље. И трећа ствар је да ли је Мило Ђукановић као предсједник повриједио Устав...Понављам, чињеница да Лекић има 90 дана и да он свој мандат може да врати, и да се мандат да неком другом, указује да постоји сијасет опција. Једина опција да се иде на ванредне изборе у овом тренутку је скраћење мандата скупштини и то зависи од парламентарне већине. Ја с позиције члана владе, гледајући односе у парламенту, не видим ту могућност у овом тренутку. То треба да буде разлог да се иде ка стабилности, да парламентарна већина - без обзира на исход предсједничких избора - договори око владе, и реконструкције евентуалне, или мандатара...

Глас Америке: Када говоримо о мандатару, то би било и на основу Закона о предсједнику и спорних измјена које су осудиле и САД и ЕУ. Знамо да су САД већ саопштиле да би било која влада формирана на основу тог закона била уставно спорна и да САД не виде како би сарађивале са таквом владом и како би се могли ослонити на њене владе. Како то коментаришете?

Дамјановић: О том закону ће надам се брзо одлучити Уставни суд. Ако он буде уставан онда нема нико да се љути, ако буде неуставан онда се враћамо на стара решења гдје предсједник државе мора да да мандат онима који донесу највише потписа... Нећу бранити закон јер влада нема везе са законом који је донио парламент али ћу само подсјетити да је до доношења закона дошло након чињенице да актуелни предсједник државе није спровео консултације о мандатару и није дао мандат групацији која је подњела највећи број потписа. Дакле, да би се отклонио тај застој и то почетно кршење устава гласан је закон.

Глас Америке: Али закон је изгласан упркос препорукама Венецијанске комисије да се не усваја, на шта се позивају и САД и ЕУ...

Дамјановић: Предсједник државе је закочио процедуру тиме што није дао мандат ономе који је донео највећи број потписа, нити је обавио консултације, то је било кршење Устава. Парламент је тада, да би откочио процедуру, донио закон који је сада пред Уставним судом или ће бити. Каква год одлука да буде, на крају се враћамо или на једну или на другу процедуру које потпуно јасно дефинишу давање мандата, одузимање мандата, односно трајање мандата мандатару да сачини владу. Према томе, независно од одлуке Уставног суда о измјенама Закона о предсједнику, ја очекујем да се настави разговор парламентарне већине, какав год да буде исход предсједничких избора, око владе и да парламентарна већина из августа 2020. покаже да има жељу и вољу и способност и одговорност да до краја спроведе транзицију власти након 30 година власти ДПС-а и да се до хоризонта наредних избора припреме основе да се развласти, у системском смислу, све оно што су тековине 30 година једне власти. То је јединствен случај у Европи и наши амерички пријатељи са којима сам разговарао и наши европски пријатељи добро знају да је после 30 година једне власти у августу 2020. дошло до својеврсног земљотреса и тектонских промјена на политичкој мапи Црне Горе и да све што се догађа у последње три године јесу мала подрхтавања, смиривања тла након тог земљотреса. И када се то смири нека се, условно речено, дође до нове политичке утакмице и нека Црна Гора добије оно што желе грађани Црне Горе да воде ову државу путем напретка.

Глас Америке: Предсједнички избори се одржавају 19. марта. Кога ћете ви да подржите за предсједника и да ли ви размишљате о кандидатури?

Дамјановић: Видјећемо како ће се изјаснити и чланице владе везано за могућег кандидата. Влада може да има условно речено свог кандидата. Могу то да буду и нестраначки и независни кандидати и могу да буду кандидати које ће подржати дио владе односно дио парламентарне већине. Видио сам да се лицитира са појединим именима појединих политичара или политичара у покушају, да је доста њих истрчало у овом тренутку. Ја бих да сачекам дане пред нама и озбиљне разговоре унатар партија које чине парламентарну већину, које чине владу. Чини ми се да је ово прилика, да ко год буде кандидат за предсједника, да се потврди да су тековине промјена из 2020. настављене и да нам се не деси да на чело Црне Горе дође неко ко би вратио точак уназад или неко ко би кеоз сарадњу са партијама које су остале без власти посље 30 година покушао да рестаурира ДПС. Ко год буде такав, то грађани дозволити неће. Што се моје кандидатуре тиче, о том по том.

Глас Америке: Демократски фронт има свог кандидата, као и Европа сад. Ко ће се унутар парламентарне већине договарати о кандидату?

Дамјановић: Оно што слиједи су озбиљни разговори наредних дана, већ од понедељка унутар владе, и унутар дијела владе и парламентарне већине да ли постоји могућност да се дође до кандидата који би био, условно речено, можда био и најозбиљније решење и за побједу односно за улазак у други круг.

Глас Америке: Да ли ће одлука о томе зависити и од тога кога опозиција буде именовала за предсједничког кандидата?

Дамјановић: Опозиција се не изјашњава, осим чињенице да поједине опозиционе партије кажу да траже или желе да нађу нестраначког заједничког кандидата. ДПС се још увек не изјашњава око свог кандидата, а генерално мислим да они кроз истраживаја јавног мњења покушавају да виде ко је најбољи њихов кандидат. Природно је да највећа опозициона партија има свог кандидата, као што је природно да и партије парламентарне већине и владе - јер дио парламентарне већине чини владу, али су и остале партије парламентарне већине које нису у влади такође власт по дубини - сједну и дођу до, ако не заједничког кандидата, онда до договора да оне подрже у другом кругу кандидата управо или парламентарне већине или владе.

Глас Америке: Ви сте били недавно у центру пажње јавности због присуства на церемонији обиљежавања неуставног Дана Републике Српске. Да ли и даље сматрате да је то био исправан потез, да ли сте разматрали какву поруку шаљете својим присуством, посебно имајућу у виду оштру реакцију БИХ и Америке?

Дамјановић: Био сам очевидац једне чудне кампање гдје се свака политичка партија покушала позиционирати у односу на чињеницу да сам у Бања Луци био на лични позив предсједника Републике Српске - којем је управо непосредно прије тога и честитао предсједник државе господин Ђукановић дужност - да нисам био у име владе Црне Горе, то сам јасно рекао, да нико нема монопол у Црној Гори на односе са Сарајевом и Бања Луком и са Приштином, да сам неко ко може да оде и у Приштину, и у Сарајево, и у Бања Луку, да сам неко ко апсолутно поштује и БИХ и њен суверенитет и залаже се за најбоље могуће односе између Црне Горе и БИХ и оба ентитета.

Глас Америке: Да ли сте о свему томе разговарали са званичницима БиХ који су на то оштро реаговали? Кажете да поштујете суверенитет БиХ, да се посвећени добрим односима...Међутим, званичници БиХ ваше присуство (на церемонији) нису сматрали добронамјерном поруком.

Дамјановић: Званичници БИХ можда у том тренутку, због тих реакција из Црне Горе, нису имали пуне информације. Ја сам већ имао прилике да то у Црној Гори објасним, односно да кратко информишем црногорску јавност јер је било доста спина и лицемјерја код изјава које су тих дана пуниле црногорске медије. Као што сте видјели, после 5, 6 дана никоме ништа, то се потпуно заборави и иде се у неке друге приче. Суштина је да сви они који су то помињали за рачун својих јефтиних политичких поена нису прстом мрднули да елементарно унаприједе економске односе између Црне Горе и Босне и Херцеговине. Праве се пријатељи БиХ преко туђих леђа, а два сусједа који имају неслућене потенцијале не чине ништа да у економском смислу подигну ниво својих односа.