Б.Ч.Ј. [ Н1 ]

14. 10. 2022. 14:18   >>  14:18

ЕВРОПА

Страхови од ковида-19 смањили број новорођене дјеце

Европа је забиљежила пад од 14 одсто у броју рођених беба у јануару 2021. у поређењу с новорођеном дјецом у истом мјесецу претходних година, а тај пад је вјероватно подстакнут страхом од здравствене кризе изазване ковидом-19 током првог таласа пандемије, сматрају стручњаци.

Научници из Швајцарске објавили су да су земље са најстрожим карантинима почетком 2020. и пренатрпаним јединицама интензивне његе доживјеле највећи пад живорођене дјеце девет до десет мјесеци касније.

Научни тм сматра да страх подстакнут ковидом-19, како се наводи у студији објављеној у часопису „Хуман Репродуцтион“, може да доведе до „дугорочних посљедица на демографију, посебно у западној Европи гдје становништво стари“.

„Чини се да је пад броја рођених девет мјесеци након почетка пандемије чешћи у земљама у којима су здравствени системи били у проблемима и болнички капацитети били недовољни“, рекао је водећи аутор студије Лео Помар. То је довело до затварања и мјера социјалног дистанцирања како би се обуздала пандемија.

Он је додао и да је „мање трудноћа било у том периоду, чак и у земљама које нијесу биле озбиљно погођене пандемијом“.

„Мислимо да је страх парова од здравствене и социјалне кризе у вријеме првог таласа ковид-19 допринио смањењу живорођене дјеце девет мјесеци касније“, рекао је Памар.

Енглеска и Велс су у јануару 2021. забиљежили пад живорођене дјеце од 13 одсто у поређењу у односу на јануар 2018. и 2019, док је број рођених беба у Шкотској смањен за 14 одсто.

Литванија и Румунија забиљежиле су највећи пад живорођене дјеце, 28 односно 23 одсто.

Шведска, која није имала карантин, али је имала висок број смртних случајева, није доживјела пад живорођених, открили су истраживачи.

Тим је открио да је трајање карантина кључан фактор повезан са падом живорођене дјеце у јануару 2021. у односу на исти мјесец 2019. и 2018. године.

„Повезаност коју смо пронашли са трајањем карантина може да одражава много сложенији феномен, јер су карантини одлуке владе који се користе као посљедње средство за сузбијање пандемије. Трајање карантина има директан утицај на парове“, истакао је Помар.

Кристијан Де Гејтер, професор на Универзитету у Базелу у Швацарској који није био укључен у студију, рекао је да су „ова запажања важна јер показују да се људско репродуктивно понашање, што доказује број живорођене дјеце, мијења током драматичних догађаја, епидемија и глобалних криза“.