Sunet Perera - BBC svetski servis  [ BBC ]

18. 10. 2025. 20:18   >>  22:10

Finske kutije u kojima spavaju bebe stvaraju zdrave navike

Kutija za bebe ne predstavlja samo pomoć države porodiljama, već i pokazuje koliki značaj Finska pridaje snu od najranijih dana života dece.

Kada su se Sukita i njen suprug Prasad preselili u Finsku, jedna od prvih stvari koje su dobili bila je kartonska kutija.

„To nije obična kutija, već kutija za porodilje puna stvari potrebnih za bebu”, ushićeno kaže Sukita Herat, prisećajući se trenutka kada je otvorila poklon.

Kada su se iz Singapura pre šest godina doselili u zemlju koju stanovnici smatraju najsrećnijim mestom na svetu, već su čekali prvo dete.

Poklon države, koji sadrži toplu odeću, vreću za spavanje i mali dušek, kao i druge potrebne stvari za novorođenče, dodeljuje se porodiljama u Finskoj već 75 godina.

Tako se nudi jednak početak svim budućim majkama, bez obzira na njihovo poreklo ili društveno-ekonomski položaj.

„Kada se dušek stavi na dno kutije ona postaje bebin krevetac”, kaže Prasad Džajaturatnage, sada otac dve ćerke od šest i tri godine.

Obe su prvi put zadremale u sličnoj kutiji.

I to nije sve.

Sukita kaže da su ona i Prasad poslušali savet porodične medicinske sestre, i kada su bebe navršile samo dve nedelje, oblačili su im toplu odeću i izvodili napolje da spavaju u kolicima, čak i kada je bilo izuzetno hladno.

To je svakodnevna rutina, uobičajena u Finskoj i drugim nordijskim zemljama.

Prasad je inženjer, a Sukita je sportska fizioterapeutkinja.

Oboje su poreklom sa Šri Lanke i živeli su u Singapuru od 2012. godine pre nego što su se doselili u Finsku.

Iako je Sukita odrasla na tropskom ostrvu, otkrila je da je spavanje na otvorenom po hladnom vremenu koristilo obema devojčicama.

„Ako smo unutra, one plaču, ali kada izađemo napolje, uz svež vazduh i cvrkut ptica bebe brzo utonu u san.

„Zapravo je lakše i bebi i majci.

„A šetnje su mi takođe pomogle da oslabim nakon trudnoće”, kaže ona.

Par smatra da kutija za bebe ne predstavlja samo pomoć države, već je i dokaz značaja koji Finska pridaje snu od najranijih dana života dece.

• Koji je najbolji položaj za spavanje
• Raniji odlazak na spavanje utiče na zdravlje srca
• Zaboravljena drevna navika „dva spavanja”

Koliko sna je potrebno deci?

Sukita i Prasad veruju da su im zdravstveni i nacionalni sistem bezbednosti u zemlji pomogli da shvate značaj toga kada njihova deca treba da spavaju i da im uvedu ritam spavanja.

Šta je dobar san?

Stručnjaci naglašavaju da su dobre navike spavanja, poput onih koje se primenjuju u Finskoj, od suštinskog značaja za mentalni, fizički, društveni, i emocionalni razvoj dece.

Međutim, danas je sve više roditelja koji su zabrinuti da njihova deca malo spavaju.

Uobičajeni krivac je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, prekomerna upotreba mobilnih telefona i vreme koje deca provode ispred ekrana.

Profesorka Dagmara Dimitrou, stručnjakinja za obrazovanje o zdravom spavanju na Londonskom univerzitetskom koledžu, upozorava da je važan kvalitet, a ne samo broj sati sna.

„San je kao uravnotežena ishrana.

„Kvalitet sna je takođe važan”, kaže ona za BBC.

Loš san utiče na učinak dece u školi i mentalni razvoj, dodaje ona.

Sa tim je saglasna Maleka Makadam, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Malaviju, koja kaže da deca koja nemaju pravilan ritam spavanja imaju više poteškoča u njenom vrtiću.

„Iz prve ruke vidim da deci koja ne spavaju dovoljno nedostaje koncentracija, da su razdražljiva i letargična tokom celog dana u vrtiću”, kaže ona.

Profesorka Dimitrou, s druge strane, kaže da deca suo;ena sa poteškoćama nisu „nevaljala”.

„Oni se ne ponašaju loše, oni su jednostavno lišeni sna”, objašnjava ona.

„Ponekad se deca vode na dopunske časove, dodeljuju im se privatni nastavnici i razne aplikacije.

„Ali ja uvek kažem: ‘Vaša dopunska nastava je san. Samo se naspavajte i funkcionisaće i učenje i ponašanje’”, dodaje ona.

Kako nedostatak sna utiče na dete?

Prema nalazima pojedinih studija, nedostatak sna povezan je i sa zdravstvenim problemima kao što su visok krvni pritisak, gojaznost i bolesti srca.

Novo istraživanje Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) ukazuje da deca koja nedovoljno spavaju od detinjstva imaju veći rizik od razvoja duševnih bolesti u ranom odraslom dobu.

Naučnici su odavno ustanovili da nedostatak sna utiče na razvoj mozga.

Istraživanje koje je vodio profesor Ze Vang sa Univerziteta Merilend u Sjedinjenim Državama (SAD) pokazalo je da nedostatak sna menja neuronske veze u mozgu dece, što može da izazove dugoročne ili trajne kognitivne poremećaje.

Tim je zaključio da su deca koja nisu dovoljno spavala „imala više poteškoća sa mentalnim zdravljem i ponašanjem od onih koji su dovoljno spavali”.

Stručnjaci takođe veruju da nedostatak sna možda ne utiče samo na to kako se deca osećaju, već i na njihov izbor hrane.

Koji su rizici nedostatka sna?

Profesorka Dimitrou kaže da je tehnologija uobičajena prepreka za spavanje, čak i za malu decu.

Ona savetuje roditeljima da prate koliko vremena njihova deca koriste tehnologiju, posebno pre spavanja.

Međutim, izgleda da ovo ne predstavlja problem porodicama koje nemaju pristup naprednoj tehnologiji ili onima koji ne mogu da priušte njihovoj deci uređaje poput pametnih telefona ili tableta, objašnjava ona.

„Izgleda da ovo nije problem u određenim delovima Indije, gde deca nemaju pristup interaktivnim igrama i društvenim mrežama", navodi profesorka primer.

Prasad i Sukita vode računa da njihove ćerke spavaju više od 10 sati i ograničavaju im vreme koje provode ispred ekrana.

„Nikada ne ostavljamo našu decu samu sa telefonom.

„Starija ćerka nije provela ni sekund ispred ekrana dok nije navršila dve godine”, kaže Prasad.

Pošto su živeli na Šri Lanki i Singapuru, primetili su da tamo deca, barem u poejdinim porodicama koje su poznavali, provode više vremena ispred erkana nego mališani u Finskoj.

„Čak i kada sam odrastala na Šri Lanki, zaspali bismo gledajući TV.

„Onda bi nas prenosili u krevet, što može da ometa san”, dodaje Sukita.

Kod njih u porodici priprema za spavanje počinje 30 minuta do sat vremena pre odlaska u krevet.

Priprema podrazumeva različite aktivnosti koje pomažu ćerkama da se umire, poput čitanja priča za laku noc ili ih one same čitaju.

„Pre toga se istuširaju, operu zube i izaberu odeću za sutradan, tako da ne gube vreme ujutru.

„Kada odu u krevet, ne smeju da traže hranu”, objašnjava Sukita.

Maleka, majka troje dece, starosti četiri, sedam i devet godina, kaže da ih je teško ujutru probuditi kada na spavanje odu posle uobičajenog vremena u 19:30.

„Takođe budu prilično razdražljivi, zbog najmanje sitnice postanu mrzovoljni”, dodaje ona.

Međutim, održavanje ritma spavanja može biti teško roditeljima koji su zaposleni.

„Ponekad je jednostavno teško držati se rutine”, priznaje ona.

Kako telefoni utiču na san dece?

Gavin Ingliš, zamenik direktora škole u Londonu, kaže da je spavanje prva stvar koju proveravaju kod učenika koji imaju poteškoće u ponašanju ili učenju.

„Mogu da kažem da mladi ljudi koji imaju loše navike u pogledu upotrebe uređaja i društvenih mreža, često ih koriste i kada bi trebalo da su u krevetu i da spavaju”, kaže on za BBC njuz.

„I upadljivo je da mladi ljudi koji imaju problema i u pogledu upotrebe telefona i spavanja često ne mogu sa tim da se izbore.

„Ako je mladima dozvoljeno da imaju mobilne telefone u spavaćim sobama, onda im se ne omogućava da reše nijedan od ova dva problema”, upozorava on.

„Mobilni telefoni imaju funkcije mnogih svakodnevnih stvari.

„Moj savet: potrošite nekoliko evra (u gotovini) na budilnik i iznesite te uređaje iz njihovih spavaćih soba”.

Kako kultura utiče na spavanje?

Dok je san biološka potreba, kulturni činioci takođe mogu da utiču na rutinu spavanja.

Na primer, tokom svetog meseca Ramazana, kada muslimani poste tokom dana, može doći do promena ritma spavanja.

Profesorka Dimitrou kaže da iako takvi običaji mogu da poremete san u nekim zemljama poput Saudijske Arabije, u tom periodu deca nisu obavezna da polažu ispite ili rade pisane zadatke, što je i njena preporuka.

Profesor Vang dodaje da iako kulturni ili religiozni činioci mogu da utiču na navike spavanja, svi imaju biološku potrebu za snom.

„U nekim kulturuma, poput onih u istočnoj Aziji, promoviše se naporno učenje.

„Deca često idu na spavanje veoma kasno zbog mnogih domaćih zadataka i ponavljanja gradiva.

„To uzrokuje veliki nedostatak sna i ima loše posledice, pokazuju nalazi našeg rada.

„Posledice mogu biti dugoročne ili čak trajne”, kaže on.

Maleka smatra da bi i duže porodične posete mogle da poremete svakodnevnu rutinu njene dece.

„To zaista remeti njihov ritam spavanja, ali to je teško izbeći”, dodaje ona.

Prasad i Sukita, koji često traže savet od porodične medicinske sestre posebno u vezi sa zdravom ishranom i spavanjem, priznaju da još uče.

„Nismo savršeni roditelji, ali najveća lekcija koju smo naučili je da se držimo rutine.

„To svima olakšava život”, kaže Sukita.

A profesorka Dimitrou ima poruku i za decu i za roditelje.

„Uvek kažem, ne smeta mi šta radiš sve dok dovoljno spavaš, imaš dobar kvalitet sna i razumeš njegovu važnost”, kaže ona.

„Morate da jedete i morate da spavate. To su dve najvažnije stvari u životu”.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto možemo da sanjamo na više jezika
• Dremka tokom dana je dobra za mozak, kaže istraživanje
• Zašto spavamo u krevetu
• Kako da se naspavate „kao čovek"
• Pet sati sna su prekretnica za probleme sa zdravljem
• „Zašto opet nisam zaspala" - koje su posledice nekvalitetnog sna
• Šest mitova o spavanju koji „narušavaju zdravlje“