[ Бојана Баранин, ТВЦГ ]

19. 11. 2023. 21:35   >>  06:55

КАКО ДО ЕУ ФОНДОВА

Едукацијом и стручним тимовима до више европског новца

Црногорски грађани недовољно су информисани о фондовима ЕУ, док запослени у институцијама нијесу довољно обучени да би могли да припреме квалитетан предлог пројекта, поручују из ресорног министарства.

Црна Гора љетос није искористила шансу да добије више од двије милијарде еура од Европске уније јер је Влада доставила неподобне и преурањене пројекте. Но, то нијесу једина средства које је држава имала на располагању, али није искористила, па се новац намијењен Црној Гори враћа у ЕУ фондове.

Из ресорног министарства, чији приоритет је убрзање интеграција, поручују да стање по питању повлачења средстава из европских фондова напредује, али и даље није на задовољавајућем нивоу. Разлога за то је, кажу, више.

“Прво, мислим да је проблем у томе што су наши грађани недовољно информисани о фондовима који су им на располагању. Други разлог је што наши запослени нијесу довољно обучени да би могли да припреме квалитетан предлог пројекта”, каже за ТВЦГ Бојан Божовић из Министарства европских послова.

Због тога ће се, поручује Божовић, трудити да у наредном периоду обуче што више службеника, како би оснажили локалне управе приликом припреме документације за пројекте и како би информисали грађане о могућностима које им Европска унија нуди.

“Неријетко говоримо да је 80 одсто грађана за Европску унију, и добро је што је тако и надамо се да ће тај број расти, али то никога не смиједа уљуљка и не треба да мислимо да грађани зато што су у толикој мјери за Европску унију о њој знају довољно”, казао је Божовић.

Једна од општина у Црној Гори, која служи као позитиван примјер кад је ријеч о повлачењу средстава из европских фондова је Даниловград. Из те општине кажу да су одавно препознали важност коришћења фондова, те да су још 2009. формирали тим који се бави апликацијама за пројекте, а који се временом усавршавао, тако да из године у годину конкуришу са све више пројеката.

“Адаптирали смо ватрогасни дом, набавили вриједну опрему за ватрогасце, за спашавање приликом поплава. Такође један од интересантних пројеката односи се на креативну индустрију који је сад актуелан и имамо бесплатну обуку за управљење дроном и фотографијом, сва та вриједна опрема набављенаје кроз те пројекте”, наводи Видо Сјеклоћа из Општине Даниловград.

Како би и остале општине слиједиле примјер Даниловграда, Сјеклоћа истиче да је неопходна едукација, како би се грађани ослободили страха од компликованих процедура који је, како каже, неоснован.

“Најгори пројекат је онај који није предат. Људи треба да се усуде,а општине треба да формирају тимове за пројекте. Ми смо ове године оформили иКанцеларију за пројекте која је у Секретеријату за привреду и економски развоји она окупља један тим људи којима ће бити омогућено да се усавршавају уз неке можда и екстерне експерте”, навео је Сјеклоћа.

Црногорске општине су, кроз двије ИПА перспективе, од 2007. до 2020. године учествовале са 167 пројеката, за шта су од Европске уније добиле укупно 124 милиона еура.

Највише пројеката имао је Котор – 17 и за њих је добио 43 милиона еура. Слиједе Херцег Нови и Улцињ са 14, затим Подгорица, која је имала 12 пројеката, али је за њих добила највише новца од Уније – 56 милиона и Бар који је за 11 пројеката добио 20 милиона еура.

На зачељу листе је Шавник који је у 13 година добио 906 хиљада еура за свега два пројекта.