[ А,Б, ]

11. 07. 2023. 18:16   >>  18:25

ЕКОНОМСКИ ИЗАЗОВ

Црна Горa и Србијa више од 15 година немају платни промет

Више од 15 година између Црне Горе и Србије не постоји директни платни промет, a oво питање актуелизовано је током сусрета предсједника Црне Горе и Србије, Јакова Милатовића и Александра Вучића, у Београду, пише портал Радија Слободна Европа.

Директни платни промет свих ових година, и поред бројих обећања званичника, није успостављен јер банке у Црној Гори нијесу имале интерес да у томе учествују, на начин како је то регулисано 2007.године.

Црна Гора са Србијом, као и са осталим земљама региона, платни промет обавља посредством страних кореспондентских банака.

У Централној банци, врховној монетарној институцији у Црној Гори, као најоптималније рјешење наводе пројекат повезивања централних банака Западног Балкана са Европском централном банком.

Овај пројекат се одвија под покровитељством Берлинског процеса, иницијативе чији је циљ повезивање западнобалканских земаља и Европске уније на путу ка чланству у ЕУ.

Након изласка из заједничке државе са Србијом и стицања независности Црне Горе 2006. године између те двије државе прекинут је директни платни промет.

Годину касније потписан је Споразум о међународном клирингу из 2007. године, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије под покровитељством Народне банке Србије.

Споразум је заживио између БиХ и Србије, док се Црна Гора у тај систем није укључила.

Да би се успоставио директан платни промет било је неопходно да банке из обје државе закључе билатералне уговоре о отварању рачуна, преко којег би се плаћале пословне трансакције.

Но, ниједна банка са сједиштем у Црној Гори није била заинтересована да уђе у тај систем, иако је Централна банка потписивањем Споразума створила услове за функционисање таквог система преноса новца.

Како су Радију Слободна Европа незванично објаснили из банкарских кругова, за банке које немају велики промет исплативије је да трансакције обављају преко иностраних банака , код којих имају отворене рачуне.

Шта кажу подаци?

Како је Милатовић навео, Србија је 2022. била највећи страни инвеститор са 137 милиона еура или 12 одсто укупне вриједности страних инвестиција, што је у односу на годину раније повећање од 80 одсто.

Тумачења да би се успостављањем клиринга међународних плаћања са Србијом, привреди Црне Горе уштедјело више од 10 милиона еура годишње, су произвољна, саопштено је за Радио Слободна Европа из Централне банке.

Централна банка је у октобру 2022. године урадила анализу обрачунатих накнада у платном промету са Србијом које, како наводе, указују на неутемељеност ових процјена.

То значи, закључују из Централне банке, да су банке приходовале свега 0.17 одсто укупне вриједности трансакција, а такође је чак шест од 11 банака је по овом основу приходовало мање од 100.000 еура годишње:

"Јасно је да се не може говорити о системским уштедама за привреду и физичка лица. Са друге стране, очигледно је зашто неке банке не налазе комерцијални разлог за успостављање овог система", казали су из ЦБЦГ. 

Шта кажу званичници?

Министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић средином прошле године саопштио је да тај је ресор, дописом Централној банци, иницирао успостављање директног платног промета са Србијом.

Исте године и премијер Дритан Абазовић је током састанка у Београду са српском премијерком Аном Брнабић казао да је привржен овој иницијативи.

Питање је актуелизовано и током последњег сусрета званичника Црне Горе и Србије, предсједника Јакова Милатовића и Александра Вучића у Београду 10. јула.

"Не бих да установљавам кривца, али са наше стране то је потпуно чисто. Ријеч је о међународном клирингу и никакве трошкове ту немају ни пословне банке у Црној Гори, ни Централна банка", казао је тада Вучић. 

Он је казао да је ту у питању "нешто друго".

"Највећи дио кореспондентских банака у Црној Гори су њемачке и швајцарске и од увођења еура оне желе да имају пуну контролу", навео је Вучић.

Наиме, привредници двије државе годинама истичу да им је проблем одвијање платног промета преко страних кореспондентних банака што им ствара додатне трошкове у виду високих провизија, а затим чекају дуже од два дана да им новац "легне" на рачун.

Милатовић је подржао идеју о успостави директног платног промета.

"Србија је један од најважнијих економских партнера Црне Горе", закључио је он.