Драгана Лалевић, ТВЦГ

30. 05. 2023. 06:39   >>  06:39

ТРИБИНА УЦГ

Енергетика стуб развоја Црне Горе, потребно мијењати прописе и законе

Енергетика би требала да постане стуб будућег развоја Црне Горе. За то, имамо природне потенцијале и идеје, а препрека су сложене административне процедуре и закони, поручено је са трибине коју је организовао Универзитет Црне Горе. Једно од рјешења које се могло чути је Закон о стратешком планирању.

Електро-енергетски потенцијал Црне Горе у највећој мјери још стоји неискоришћен у нашим водама, вјетру, али и сунцу. Ако знамо да нам ништа од тога не мањка јасно је да у енергетици, а мишљења је и струка, лежи генератор економског развоја Црне Горе.

"Један сам од економиста који заступа тезу да поред туризма, енергетика треба да буде стуб развоја црногорске економије. Треба да буде у финансијском смислу и у развојном за будућа нека дешавања која ће довести до већих стопа раста, до бољег животног стандарда", сматра Миливоје Радовић, професор на Економском фаултету.

А развоју ће допринијети вјетроелектрана Гвозд, још једна на Крновској висоравни, чија изградња би ускоро требала да буде договорена. Препрека овој, али и другим инвестицијама из области енергетике су закони и сложене адинистративне процедуре.

"Моје лично мишљење је да би Црна Гора требала да има Закон о стратешком плаирању који би био одвојен од Закона о изградњи објеката. Да се препознају најзначајније инвестиције из области саобраћаја, грађевине, енергетике, туризма и да то буде приоритет. Да се направи систем једног органа, да се завршава на једном мјесту", каже извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин.

И поред великог потенцијала у обновљивим изворима енергије не смијемо, понављају из Електропривреде, угасити ТЕ Пљевља, као једини стабилни извор енргије. Страни експерти имају другачије виђење њене будућности.

"За Црну Гору термоелектрана, као најгора опција је да се држи у некој стенд бај резерви, која може да се активира по потреби, да би се у кризним ситуацијама задовољила потреба за електричном енергијом", наводи Милан Вукасовић из Аустријске преносне мреже.

А у Црногорском електропреносном систему имају планове за проширење постојеће мреже. Ремете их еколошки прописи.

"Планирамо ове године да завршимо далековод од Ластве до Пљеваља. Ту се сусрећемо са бројним проблемима, али из менаџемента ме увјеравају да ће бити ове године. Далековод пролази кроз НП Дурмитор и простор Ђурђевића Таре, тако да није ни мало једноставно, истиче Александар Мијушковић, предсједник Одбора директора ЦГЕС.

А уколико би се реализовали сви најављени енергетски пројекти Црна Гора би, сагласни су учесници трибине, постала њен стабилан извозник.