M.M. [ Mina ]

PROTIV VISOKE INFLACIJE

Lagarde najavljuje još jedno povećanje kamatnih stopa ECB-a

Evropska centralna banka (ECB) odlučna je da nastavi borbu protiv visoke inflacije, saopštila je njena predsjednica Kristin Lagarde na bankarskom kongresu u Frankfurtu.

Ona je ponovila najavu dodatnog povećanja kamata i korištenja drugih alata, prenosi SEEbiz.

"Očekujemo dalje povećanje kamatnih stopa. Na kraju ćemo ih podići na nivo koji će s vremenom vratiti inflaciju na nivo srednjoročnog cilja", rekla je Lagarde u Frankfurtu.

Očekuje se da će ECB povećati kamatne stope 15. decembra.

Srednjoročni cilj ECB-a je dva odsto, pri čemu centralna banka eurozone dopušta privremena odstupanja u jednom ili drugom smjeru.

U oktobru je godišnja inflacija u zemljama eurozone dostigla 10,6 odsto, čime se zadržala na najvišem nivou od 1997. godine.

Povećava se i strah da će visoki rast cijena, usporavanje globalnog napretka, energetska kriza i druge posljedice ruskog napada na Ukrajinu dovesti eurozonu barem u kratku recesiju ili period stagflacije. Lagarde je upozorila da je povećan rizik od recesije.

ECB je stoga suočen s pitanjem može li usporiti dinamiku zaoštravanja monetarne politike. Krajem oktobra Upravni savjet ECB-a je treći put zaredom znatno podiglo glavne kamatne stope. Od jula su tako porasle dva procentna boda, pa je srednja kamatna stopa u eurozoni sada dva odsto.

Time je banka već dostigla neutralni nivo, kada monetarna politika ne podstiče, niti koči ekonomski rast, a dalja povećanja predviđaju u Frankfurtu za iduće mjesece.

Na taj način bi monetarna politika počela kočiti ekonomsku aktivnost pooštravanjem uslova kreditiranja. Prije povećanja kamatnih stopa u oktobru, analitičari su predviđali rast od još 1,75 procentnih bodova do kraja prvog kvartala.

U međuvremenu je na istom događaju u Frankfurtu predsjednik njemačke centralne banke Bundesbank Joachim Nagel upozorio da ECB ne bi trebalo da popusti uprkos opasnosti od recesije.

Lagarde je naglasila da će kamatne stope ostati glavni alat za prilagođavanje monetarne politike.

"Takođe moramo normalizovati naše druge alate i time dodatno ojačati našu kamatnu politiku", objasnila Lagarde.

Na sastanku u decembru Savjet ECB-a će, primjera radi, raspravljati o tome kako "značajno i predvidljivo" smanjiti ukupnu bilancu ECB-a.

To je uveliko naduvano putem otkupa hartija od vrijednosti u sklopu redovnih programa otkupa tokom krize eura i kasnije posebnim pandemijskim programom tokom koronakrize. Krajem oktobra u redovnom APP programu bilo je gotovo 3,256 milijardi EUR obveznica, au pandemskom programu oko 2,585 milijardi EUR.

Prema predviđanjima, ECB bi prvo trebalo da prestane reinvestirati prihode od obveznica koje dospijevaju u sklopu redovnog programa, a kasnije i u sklopu pandemijskog. Očekuje se da će se to dogoditi nakon prestanka povećanja kamata.