Економија

[ М.М.Љ. ]

01. 10. 2022. 14:15   >>  14:23

АКЦИЈА ЗА СОЦИЈАЛНУ ПРАВДУ

Да ли Влада спрема куповину барске Порт оф Адриа?

Након што је недавно за 15 милиона еура трговала акције Електропривреде Црне Горе, а што се доводи у везу са куповином од турског власника никшићке Жељезаре, ребалансом Буџета је пројектовано још 10 милиона еура за куповину акција, што отвара питање да ли мањинска влада у техничком мандату спрема куповину барске Порт оф Адриа, казали су из Акције за људска права.

Из мањинске владе је више пута најављена заинтересованост поновног спајања Луке Бар и Порт оф Адриа (некадашњи Контејнерски терминал и генерални терети). 

“Саопштено је да реструктурирање Луке Бар у пракси није дало резултат и да се разматра више опција, али влада Дритана Абазовића, која је транспарентност у многим пословима бацила под ноге, није предочила детаљније информације”, наводи се у саопштњу. 

У последњих девет година, кажу из те НВО, Порт оф Адриа је у већинском власништву турског Глобал Портс Холдинг, који је, након једне од веома контроверзних приватизација, стекао 62 одсто власништва, које је платио осам милиона еура. Претходно је тадашња влада уложила шест милиона еура у докапитализацију Контејнерског терминала и генералних терета у циљу његове „боље продаје“. 

“Уз купопродајну цијену од осам милиона, турска компанија се обавезала на основни инвестициони програм од 13,5 милиона еура, од чега два милиона улагања у инфраструктуру и 11 милиона у куповину нове опреме, али је та опрема искључиво власништво турске фирме. Биле су планиране и додатне инвестиције од 7,5 милиона, али само ако Глобал Портс испуни циљани обим промета контејнера и терета”, навподи се у саопштењу.

 Са Турцима је тада паралелно потписан 30-тогодишњи концесиони уговор, при чему је фиксна накнада држави пола милиона годишње, а варијабилна пет еура по контејнеру, односно 20 центи по тони генералног терета. 

“Међутим, у прве три године Глобал Портс је био ослобођен плаћања годишње концесионе накнаде ради улагања у инфраструктуру, па се држава тако одрекла 1,5 милиона”, кажу из Акције.

 Додају да , непуних деценију касније показује се да приватизација Контејнерског терминала и генералних терета, и поред низа привилегија датих наводном стратешком инвеститору, није била успјешна, па би нови цех поновне куповине исте компаније опет пао на пореске обвезнике, док за сада мањинска влада не објављује никакве економске параметре о оправданости уласка у тај нови аранжман. 

“На крају прошле године Порт оф Адриа је имала непокривени губитак од чак 35,6 милиона еура, за разлику од 14 милиона губитка, колико је било на крају 2013. када је турски партнер преузео већинско власништво. То значи да је губитак увећан за 21,6 милиона или просјечно по око непуних три милиона је растао годишње, док су дугорочни кредити фирме на крају прошле године били 16,5 милиона”, наводи се у саопштењу.  

Вриједност земљишта и објеката је у тренутку приватизације барске компаније износио нешто преко 55 милиона еура, а на крају прошле године је мања за осам милиона и износи 46,9 милиона.

 “ Истовремено, крајем прошле године је вриједност постројења и опреме била 8,2 милиона, а осталих уграђених средстава 3,4 милиона, али је то по купопродајном уговору власништво Глобал Портс, јер јој је тадашња влада омогућила да практично инвестира у саму себе, а не у укупно барску компанију”, кажи оу АСП.

На крају 2013. у барској компанији је било 596 запослених, на крају прошле године их је 278 запослених. Контејнерска компанија је 2013. имала приход од продаје од 6,6 милиона, док је лани тај приход 7,2 милиона, што указује да није озбиљније успјела да унаприједи пословне активности. 

“Током прошле године обрађено је преко 150 хиљада тона генералног терета и непуних 49 хиљада контејнерског терета. Турска компанија најављивала је да за десет година промет генералних терета подићи на око пола милиона тона, а контејнерски промет на око 250 хиљада тона”, казали су оз те НВО.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије