А.М. [ РСЕ ]

22. 03. 2023. 23:59   >>  00:39

ПАНЕЛ УН

Свијет има мање од 10 година да спријечи климатску катастрофу

Панел експерата и научника под окриљем Уједињених нација издао је суморно упозорење да је свијет на прагу климатске катастрофе пошто брзо измиче циљ да се загријевање планете ограничи на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријске нивое.

У новом извјештају се ипак указује да постоји шанса за промјену курса, али само ако земље широм свијета, а посебно индустријски развијене, одмах крену заједнички да смањује емисије гасова с ефектом стаклене баште и одустану од многих пројеката које покрећу фосилна горива, пишу свјетски медији.

'Климатска темпирана бомба'

Свијет је на ивици катастрофалног загријевања, пошто ће вјероватно прећи праг опасног раста температуре у наредних 10 година, осим ако земље широм свијета драстично не трансформишу своје економије и одмах не крену да смањују употребу фосилних горива, указује Вашингтон пост (Тхе Wасхингтон Пост) на налазе Међувладиног панела Уједињених нација за климатске промјене (ИПЦЦ).

Извјештај који је у понедељак, 20. марта, објавио ИПЦЦ наводи да ће свијет вјероватно промашити најамбициознији климатски циљ – ограничавање загријевања на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског нивоа – до прве половине следеће деценије.

Научници су установили да ће после проласка тог прага климатске катастрофе бити толико екстремне да људи неће моћи да се прилагоде, пошто ће основни елементи Земљиног система бити фундаментално и неповратно промијењени, пише лист, истичући да би топлотни таласи, глад и заразне болести могли да изазови смрт милиона људи до краја вијека.

Људске активности су, према ИПЦЦ-у већ трансформисале планету брзином и размјером каква није забиљележена, што је, како наводи Вашингтон пост изазвало неповратну штету заједницама и екосистемима.

И поред тога, наводи се у извјештају који представља синтезу вишегодишњих студија о узроцима и последицама пораста температура, глобалне емисије штетних гасова настављају да расту, док су тренутни напори за смањење угљеничних гасова крајње недовољни за избјегавање климатске катастрофе.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш (Гутеррес) рекао је да је извјештај "водич како да се деактивира климатска темпирана бомба" и тражио да развијене земље елиминишу емисије угљеника до 2040. године, деценију прије остатка свијета.

Пошто је тек неколико земаља на путу да испуне своје климатске обавезе а земље у развоју већ несразмерно трпе климатске катастрофе, рекао је Гутереш, богате земље имају одговорност да дјелују брже од земаља с ниским приходима.

Извештај ИПЦЦ-а, тијела експерата које су сазвале Уједињене нације, нуди до сада најсвеобухватније разумевање начина на које се планета мијења и представља синтезу шест кључних извјештаја о климатским промјенама објављеним од 2018 на којима су радиле стотине стручњака широм свијета.

Мале разлике, велике катастрофе

Процјена да ће глобалне просечне температуре порасти за 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа негдје у "првој половини 2030-их", има посебан значај у глобалној климатској политици, пошто је, како указује Њујорк тајмс (Тхе Неw Yорк Тимес), према Париском климатском споразуму из 2015. године, практично свака држава пристала да стреми да се глобално загријевање задржи на 1,5 степени Целзијуса.

Будући да се Земља већ загрејала у просјеку за 1,1 степен Целзијуса од индустријског доба и уз рекордне нивое глобалних емисија од фосилних горива прошле године, циљ постављен у Париском споразуму брзо измиче.

Мада, према извјештају, свијет има шансе од 50 одсто да ограничи загријевање на 1,5 степени Целзијуса ако предузме хитне мјере, кашњења и макар неколико година би највјероватније учинило тај циљ недостижним. При томе, указује Њујорк тајмс, два највећа светска загађивача, Кина и САД, настављају да одобравају нове пројекте фосилних горива.

Извјештај који је одобрило 195 влада каже да ће постојећа и планирана инфраструктура за фосилна горива – електране на угаљ, нафтне бушотине, фабрике, аутомобили и камиони широм свијета – производити довољно угљен-диоксида да се планета у овом веку загрије за отприлике два степена Целзијуса. Да би загријевање било испод тог нивоа, многи од тих пројеката мораће да буду отказани, угашени или да се на неки начин учине чистијим.

Многи научници су истакли да прелазак прага од 1,5 степени неће значити да је човјечанство осуђено на пропаст, али се очекује да ће сваки дјелић степена додатног загријевања повећати озбиљност опасности с којима се суочавају људи широм свијета.

Разлика између 1,5 степена загревања и два степена може значити да десетине милиона људи широм свијета доживи топлотне таласе опасне по живот, несташицу воде и поплаве. Свијет од 1,5 степена можда ће и даље имати коралне гребене и лед на Арктику лети, док свијет од два степена највјероватније неће.

Многи од најстрашнијих климатских сценарија од којих су некада страховали научници, попут предвиђања загријевања од четири степена Целзијуса или више, сада изгледају мало вјероватно, јер су многе земље више инвестирале у чисту енергију, али се, с друге стране, према закључцима извјештаја, очекује да ће чак и релативно скромна повећања глобалне температуре бити више реметућа него што се раније мислило.

И добре вјести

Панел научника Уједињених нација указао је да постоји "изводљив, али тесан пут" да се избјегну најгоре посљедице климатских промјена, али да би то урадиле, земље у свијету морају заједно да смање емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште за 60 одсто до 2035. како би ограничиле загревање на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријске нивое, пише Волстрит џурнал (Тхе Wалл Стреет Јоурнал).

Тај ниво смањења захтијева огромну и брзу промјену у снабдевању енергијом која је већ у току у неким земљама, али је ометена ратом у Украјини, глобалном енергетском кризом и тежњом за већим економским растом у земљама попут Кине и Индије, указује лист, додајући да научници предвиђају да ће емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште наставити да расту пошто су 2022. достигле рекордне нивое 2022.

Ипак, подвлачи Волстрит џурнал, извештај има и добре вијести.

Ако земље буду могле да избалансирају емисије гасова и уклањање угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште како би постигле "нето нулу" негде око средине вијека, температура на Земљи би могла да почне да се стабилизује за деценију или нешто касније.

То је позитивнији исход него у претходним студијама, рекао је научник Бенџамин Пултер (Бењамин Поултер) из НАСА-е који је радио на извјештају.

Други аутори извештаја указују да климатска рјешења — од преласка на електрична возила до промјене пољопривредних пракси — постају јефтинија и доступнија индустријализованом свијету и земљама у развоју, при чему та рјешења такође могу да имају и друге користи.

У извјештају ИПЦЦ-а се наводи да је гасове с ефектом стаклене баште тешко избацити из неких индустријских процеса, пољопривреде, ваздухопловства и бродарства, због чега ће те емисије морати да се уравнотеже методама уклањања угљен-диоксида, као што су хватање емисија угљеника из фабрика и њихово безбједно складиштење под земљом, коришћење филтера за чишћење угљен-диоксида директно из ваздуха или убеђивање пољопривредника да хватају више угљеника у својим пољима.

Спорна технологија хватања и складиштења угљен-диоксида

Земље које производе фосилна горива предвођене Саудијском Арабијом лобирале су за кључне аспекте климатског извјештаја УН, при чему се технологија хватања угљеника појавила као једна од жаришних тачака у дискусијама владиних преговарача који су потписале извјештај, указује Фајненшл тајмс (Тхе Финанциал Тимес).

Дискусије у Интерлакену у Швајцарској су додатно продужене због питања технологије хватања и складиштења угљеника и уклањања угљен-диоксида приликом дебате о коначној формулацији "сажетка за креаторе политике" ИПЦЦ-а, пошто су се представници Саудијске Арабије залагали да се нагласак стави на ту технологију.

То је, међутим, како пише британски лист позивајући се на изворе, изазвало констернацију међу осталим учесницима који су желели већи фокус на смањењу емисија "уместо ослањања на непровјерене технологије".

Извјештај је признао да би хватање и складиштење угљеника могло да има улогу у смањењу емисија, али су аутори упозорили да такве технологије долазе са "забринутошћу о изводљивости и одрживости".

Критичари кажу да ту тренутно скупу и недовољно развијену технологију произвођачи нафте и гаса користе као начин да наставе да раде као до сада, а не да постепено укидају производњу фосилних горива и пребацују своје пословне моделе на обновљиве изворе енергије.