[ Данијел Гарић ]

14. 01. 2023. 14:50   >>  14:45

НАУЧНИ ПРЕДЛОГ ЗА РЕДУКЦИЈУ УГЉЕН ДИОКСИДА

Највећи загађивачи да складиште ЦО2 под земљом

Компаније за фосилна горива требало би да буду принуђене да се адекватно побрину за угљен-диоксид који се емитује у њиховом процесу производње, а тако би им се приписала директна одговорност за досадашње загађивање и наметнула обавеза санирања загађености, тврди група научника.

Компаније које профитирају од вађења фосилних горива требало би да плаћају за еквивалентну количину угљен-диоксида за складиштење, као услов да им буде дозвољено да даље раде, сматра група научника.

Компаније за фосилна горива требало би да буду принуђене да се адекватно побрину за угљен-диоксид који се емитује у њиховом процесу производње, а тако би им се приписала директна одговорност за досадашње загађивање и наметнула обавеза санирања загађености, тврди група научника.

Принцип да произвођач загађења треба да плати за његово неутралисање је успостављен широм свијета, али никада није примијењен на климатску кризу.

“Технологија за хватање и складиштење угљен-диоксида под земљом напредује и сада је технички изводљива. Дакле, технологија постоји, а оно што је увијек недостајало је ефикасна политика”, рекао је Мајлс Ален, професор науке о геосистемима на Универзитету у Оксфорду.

Он тврди да би компаније које профитирају од вађења фосилних горива – произвођачи нафте, гаса и угља широм свијета – требало да плаћају за еквивалентну количину угљен-диоксида за складиштење, као услов да им буде дозвољено да даље раде.

Ален је коаутор, заједно са још четири научника из Велике Британије, САД и Холандије, у раду објављеном јуче у часопису “Енвиронментал Ресеарцх Леттерс”, у којем се наводи како би таква „проширена одговорност произвођача“ могла да функционише.

Под „обавезом поврата угљеника“, сва фосилна горива произведена или увезена била би надокнађена складиштењем под земљом количине ЦО2 која је еквивалентна оној која је произведена. Постепено би се могло складиштити 100 одсто емисија до 2050. године, чиме би планета постигла нулту емисију.

За разлику од пореза на угљеник, који обесхрабрује употребу фосилних горива чинећи их скупљим, аутори рада тврде да би такав систем неутрализаовао утицаје на климу, а трошак за то би био дио трошкова производње фосилних горива.

Иако је технологија хватања и складиштења угљеника тренутно скупа, у року од неколико деценија вјероватно ће нагло појефтинити, наводи лист.

Ово би омогућило складиштење угљен-диоксида у „геосфери“, под земљом, умјесто у биосфери, у облику шума и вегетације, која складишти ЦО2, али је под притиском јер је толико земље потребно за узгој хране широм свијета.

„Ако генеришете превише угљен-диоксида, мораћете да га складиштите негдје. Не можете се ослонити на даље емисије у биосферу, јер вам је биосфера потребна за производњу хране. Дакле, мораће да се врати у земљу. Ово је политика која ће дати резултате који су нам потребни.“, рекао је Ален.

Група научника је истакла да је Међувладин панел за климатске промјене јасно ставио до знања да је ограничавање глобалних температура на 1,5 степени изнад прединдустријских нивоа нужно, што је неопходно како би се избјегла најгора разарања климатских промјена.

Аленов претходни покушај да ту идеју претвори у званичну политику пропао је 2015. године, када је бивши шеф компаније Шел у Дому лордова унио амандман на закон о енергији и тиме поништио овај Аленов покушај.

Повраћај угљеника могао би да функционише заједно са порезима на границу угљеника или механизмима за прилагођавање граница угљеника (ЦБАМ), кажњавањем или спрјечавањем увоза из земаља које не намецу неки облик обавезе смањења угљеника за своје индустрије.

Неколико других научника, који нису били укључени у рад, поздравило је идеју.

„Увођење проширене одговорности произвођача за фосилна горива промијенило би игру у успјешном одговору на изазов испоруке приступачне енергије са ниским садржајем угљеника. Геолошко складиштење угљен-диоксида ће вјероватно играти важну улогу у достизању нето нулте емисије до 2050. године”, рекла је Хана Чалмерс, са Универзитета у Единбургу.

Пол Екинс, професор ресурса и еколошке политике на Универзитетском колеџу у Лондону, рекао је да постоји хитна потреба за радикалним новим политикама смањења емисије ЦО2.

“Овај приједлог пружа начин да се изгради значајна инфраструктура за хватање и складиштење угљеника за коју скоро сви модели кажу да ће бити потребна ако се жели испунити циљ од 1,5 Ц”, закључио је Екинс.