Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Ekologija

[ Danijel Garnić, TVCG ]

11. 03. 2022. 12:40   >>  12:42

IZVJEŠTAJ OECD

Samo devet odsto plastike na planeti se reciklira

Svijet danas proizvodi dvostruko više plastike u odnosu na prije dvije decenije, a većina te plastike završi na deponijama, u spalionicama ili u prirodi, dok se samo devet odsto reciklira, stoji u novom izvještaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U prvom izvještaju ove vrste OECD- a zabrinjava očekivanje da će porast populacija dovesti do enormnog povećanja količine plastike koja se koristi i baca, uz zaključak da su politike i kampanje koje e širom svijeta sprovode na redukovanju upotrebe plastike praktično beskorisne.

Rekorder po plastičnom otpadu je SAD, koja generiše 221 kilogram plastičnog otpada po osobi godišnje. E evropskim članicama OECD- a prosječan stanovnik generiše 114 kilograma plastičnog otpada, dok je taj broj u Japanu i Južnoj Koreji u prosjeku 69 kilograma.

Pandemija korona virusa je dovela do smanjenja upotrebe plastike za 2,2 odsto u 2020. godini, ali se oporavkom ekonomije situacija krenula opet u nepoželjnom smjeru.

Mora se, kako se ističe u izvještaju, hitno sprovesti akcija i međunarodna saradnja u cilju smanjenja proizvodnje plastike, a moraju se pronaći i ekološke alternative plastici. Osim toga, naglašava se, neophodno je uložiti napore u unaprjeđenje upravljanja otpadom i povećanje reciklaže.

Čak u 120 zemalja na planeti važe zabrane i oporezivanje plastike za jednokratnu upotrebu, ali to nije dovelo do smanjenja zagađenja. Većina propisa u tim zemljama odnosi se na ograničena na proizvode poput plastičnih kesa, koje čine veoma mali dio plastičnog otpada, pa su te mjere efikasnije u smanjenju otpada nego u smanjenju potrošnje plastike.

U izvještaju se zaključuje da međunarodni pristup upravljanju otpadom treba da dovede do mobilizacije svih dostupnih izvora finansiranja, uključujući razvojnu pomoć, kako bi se pomoglo zemljama sa niskim i srednjim prihodima da pokriju trškove unaprjeđenja infrastrukture za upravljanje otpadom koji se procjenjuju na 25 milijardi eura godišnje.

Svjetska proizvodnja od reciklirane ili sekundarne plastike je od 2000. do 2019. učetvrostručena, na 6,8 miliona tona, ali to predstavlja samo šest odsto ukupne proizvodnje. Potrošnja plastike je četiri pita veća u posljednje tri decenije, dok je proizvodnja u posljednjih 20 godina udvostručena, na 460 miliona tona. Plastika učestvuje u globalnoj emisiji gasova sa efektima staklene bašte sa 3,4 odsto.

Na planeti se plastični otpad udvostručio od 2020. godine i iznosi 353 miliona tona. Skoro dvije trećine plastičnog otpada dolazi od plastike čiji je vijek manji od pet godina, od čega se 40 odsto odnosi na pakovanja, 12 odsto na robu široke potrošnje, a 11 odsto na odjeću i tekstil.

Na planeti se samo devet odsto plastičnog otpada reciklira. Od toga se 15 odsto prikupi za reciklažu, ali se 40 odsto toga odlaže kao ostaci. Oko 19 odsto plastike se spaljuje, 50 odsto završi na deponijama a 22 odsto potpuno izbjegne sisteme upravljanja otpadom i odlazi na divlje deponije, spaljuje se na otvorenom ili završava u kopenoj ili vodenoj sredini, posebno u siromašnijim zemljama.

Prema procjenama, u morima i okeanima pluta 30 miliona tona plastičnog otpada, a još 109 miliona tona je trenutno u rijekama i plovi ka okeanima. Gomilanje plastike u rijekama znači da će ona još decenijama stizati do okeana, čak i u slučaju da se već danas znatno smanji nepravilno odlaganje plastičnog otpada.

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније