Dragoslav Dedović (priredio izbor iz štampe)  [ DW ]

23. 10. 2025. 12:56

Od čežnje za Evropom do požara u Ćacilendu

Frankfurter algemajne cajtung objavio je tekst svog londonskog dopisnika pod naslovom „Čežnja za Evropom“:

„Albanski premijer Edi Rama našalio se na račun britanskih domaćina još pre početka samita: upravo Velika Britanija organizuje sastanak zemalja Zapadnog Balkana, čija je tema njihov prijem u Evropsku uniju. ’Njima nedostaje Evropa’, primetio je Rama kroz smeh i dodao: ’Naše mesto kandidata nećete dobiti.’ Takođe je rekao da britanski primer pokazuje kako prolazi zemlja koja napušta Evropsku uniju i ’potvrđuje naš put ka EU’.“

Potom autor objašnjava da se u Berlinskom procesu radi o godišnjiim konsultacijama balkanskih zemalja Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, koje „različitom brzinom teže članstvu u EU, dok su u različitoj meri izložene ruskim (i kineskim) pokušajima da tamo ostvare svoj uticaj“.

Evropljani izvan EU i unutar nje

U tekstu se citira i britanski minister za Evropu Stiven Dauti koji je rekao da su Evropljani, „unutar i izvan EU, suočavaju se s istim izazovima – migracijom, bezbednosnim pretnjama, ekonomskim rastom“. Nemački list preneo je da je Dauti podsetio „na značajnu ulogu britanskog uticaja i britanskih trupa u uspostavljanju posleratnog poretka na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina“.

Potom se u tekstu objašnjava trenutni britanski interes za saradnju:

„Trenutno interesovanje laburističke vlade Velike Britanije za jaču saradnju s balkanskim zemljama u velikoj meri ima cilj da se suzbije ilegalna migracija. Berlinski proces želi da kroz bolju saradnju smanji organizovani kriminal i krijumčarenje ljudi duž važnih izbegličkih ruta – kako bi se granice Velike Britanije zaštitile, a britanske ulice učinile bezbednijim, navodi se u zvaničnom saopštenju. Dauti je pohvalio rad zajedničkih istražnih timova u Crnoj Gori, koji `postižu dobre rezultate` u borbi protiv ilegalne migracije.“

Ne za britanske centre u Albaniji

U tekstu se citira albanski premijer Edi Rama koji je takođe hvalio saradnju u borbi protiv krijumčara ljudi, ali je na pitanje da li je Albanija spremna da uspostavi centre za prihvat odbijenih azilanata iz Velike Britanije, albanski premijer odgovorio: „Ne. Nikada u Albaniji.“

Autor citira i crnogorskog premijera Milojka Spajića koji je rekao „da je infrastruktura njegove male zemlje u tako lošem stanju da nijedna glavna ruta krijumčara ne prolazi tim putem“.

Nemački list prenosi da je britanska vlada saopštila na samitu „da će produžiti učešće u još uvek aktivnoj NATO mirovnoj misiji na Kosovu za dodatne tri godine“.

Navodi se i izjava britanskog premijera Kira Starmera da je bliska saradnja „sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu“ od vitalnog značaja ne samo za bezbednost regiona, već i „za bezbednost kod kuće“. Iz teksta saznajemo i da će britansko Ministarstvo odbrane naredne godine organizovati kurs za oficire iz zemalja regiona, koji treba da „unapredi razumevanje među odbrambenim i bezbednosnim strukturama o pitanjima kao što su zaštita civila i jačanje uloge žena u bezbednosnom sektoru“.

Tek kada svi budu članovi

Autor dalje piše: „Rama i Spajić su, uoči londonskog samita na kojem je učestvovao i nemački kancelar Fridrih Merc, ponovili cilj da Albanija postane članica EU do 2029. godine, a možda i 2028, kada je reč o Crnoj Gori. Ipak, Rama se usprotivio tome da se te dve zemlje nazivaju „liderima“ u procesu pristupanja EU, rekavši da to može samo obeshrabriti druge i učiniti da se osećaju zapostavljeno.

Spajić je takođe rekao – ne pominjući direktno Srbiju ili Kosovo – da na kraju nije bitno kada će Crna Gora postati članica: `Tek kada sve zemlje Zapadnog Balkana budu u EU, i mi ćemo biti sigurni.`

Rama je osvrnuo pogled na stalne tenzije između Srbije i Kosova i rekao da savetuje kosovsku vladu da tom sukobu posveti što manje pažnje, a da se umesto toga fokusira na pristupanje EU: `Neka se EU bavi pitanjem Srbije`, rekao je“.

Spajić i Rama su prema pisanju nemačkog lista istakli da članstvo ne zavisi samo od ispunjenja uslova za pristupanje „već i od političke volje unutar same EU“.

Odricanje od prava na veto

Pritom je albanski premijer Rama pokazao razumevanje za „zabrinutost da bi EU, sa većim brojem članica, mogla postati sve manje sposobna za delovanje dok god postoji princip jednoglasnosti pri donošenju odluka. Zato je, dodao je, Albanija ponudila da se privremeno odrekne prava veta nakon pristupanja, sve dok EU ne sprovede unutrašnje reforme. Takođe je apelovao da kandidati za članstvo dobiju veću finansijsku podršku za razvoj infrastrukture i ekonomske reforme još pre ulaska, kako bi se ublažila frustracija dugog čekanja“.

Sudeći po pisanju nemačkog lista albanski premijer je bio raspoložen za šalu sa domaćinima: „Rama je, uz osmeh i pogled na britanske domaćine, zaključio:

`Kada dođemo u Veliku Britaniju, naši sopstveni izazovi odjednom ne izgledaju više tako veliki`.“

I požar pred Skupštinom tema medija

A švajcarski list Noje cirher cajtung (NZZ) donosi tekst o požaru i pucnjavi ispred Skupštine u Beogradu. Najpre se opisuje događaj, potom rekacija predsednika Aleksandra Vučića na njega: „Srpski predsednik govori o terorizmu i pripisuje odgovornost studentima“.

Potom autor objašnjava suštinu „Ćacilenda”: „U stvarnosti, šatorski kamp ne naseljavaju studenti. Najčešće deluje napušteno. On oživi samo kada režim pozove na kontraproteste. Tada su, međutim, uglavnom prisutni članovi Napredne stranke, rame uz rame sa siromašnima i kriminalcima.

Radio Slobodna Evropa je početkom jula, na primer, identifikovao u kampu jednog člana bande koja je u jesen 2023. godine napala policijsku patrolu na severu Kosova i ubila jednog kosovskog policajca. Većina članova te bande nakon incidenta pobegla je u Srbiju. Pored toga, navodi se da su ljudi iz siromašnih zajednica, pre svega Romi, više puta bili plaćeni da dođu u kamp. Televizija N1 objavila je u sredu saopštenje predsednika Romske partije, Srđana Šajna, koji je zatražio da se ta praksa obustavi.

Protest povodom godišnjice

Pokušaj podmetanja požara dogodio se u osetljivom trenutku. Studenti su za 1. novembar, godišnjicu tragedije u Novom Sadu, najavili masovni protest. Već sada stotine studentkinja i studenata iz južne Srbije pešače ka Beogradu. Na svom putu do sada su svuda dočekivani s oduševljenjem.

Gotovo istovremeno sa požarom u Beogradu, Evropski parlament u Strazburu usvojio je velikom većinom rezoluciju o `polarizaciji i rastućoj represiji u Srbiji`. Evropski poslanici u njoj podržavaju zahtev da se obrušavanje objekta do kraja rasvetli. Izrazili su i zabrinutost zbog govora mržnje, antievropske i proruske propagande, kao i zbog kampanja klevetanja za koje smatraju da su odgovorni `mediji i zvaničnici pod kontrolom vlade`.

Ovi poslednji redovno šire i teorije zavere. Nedavno je predsednica parlamenta i Vučićeva stranačka koleginica, Ana Brnabić, izjavila da je rušenje bilo sabotaža s ciljem destabilizacije Srbije – bez ikakvih dokaza.

Uopšteno gledano, Srpska napredna stranka promoviše stav da je protest zapravo `revolucija finansirana iz inostranstva`, čiji je cilj rušenje režima – i to, takođe, bez dokaza“.