Zorica Ilić (priredila izbor iz štampe)  [ DW ]

03. 12. 2025. 11:19

Nemački list: SAD potkopavaju autoritet Kristijana Šmita

„Nije svaka glasina vredna opovrgavanja, ali ponekad je upravo ćutanje određene strane ono što omogućava širenje glasine“, ocenjuje na početku čanka u Frankfurter algemajne cajtung autor Mihael Martens – i ukazuje da je upravo to slučaj sa spekulacijom koja već nedeljama kruži Bosnom i Hercegovinom.

„Prema toj spekulaciji, Sjedinjene Države su postigle dogovor s Miloradom Dodikom, još uvek najmoćnijim političarem među bosanskim Srbima: ako prestane da potkopava teritorijalni integritet Bosne i odustane od svog cilja, otcepljenja Republike Srpske, Vašington će mu ukinuti sankcije i obezbediti da nemački visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu, političar CSU Kristijan Šmit, podnese ostavku“, piše list.

„Dogovor“ jeste postojao

Pritom je, kako se navodi u članku, najvatreniji zagovornik tvrdnje da je Šmitova smena gotova stvar – sam Dodik.

„Dodik je tokom svog života iznosio svakakve tvrdnje. Međutim, zaista je postojao ’dogovor’ s Vašingtonom“, piše nemački list, navodeći pritom da je „u oktobru parlament bosanske RS kojim upravlja Dodik, povukao šest neustavnih zakona čija bi primena potkopala zajedničku bosansku državu.“

„Nadalje, Dodik je prihvatio da bude smenjen s mesta predsednika Republike Srpske, što je inicirao Šmit, a podržalo bosansko pravosuđe. Dodik se takođe više nije protivio novim izborima za određivanje njegovog naslednika, koji je u međuvremenu i izabran. Čak je prihvatio i sprovođenje Šmitove uredbe kojom mu je na šest godina zabranjeno obavljanje političke dužnosti zbog njegove separatističke i zato neustavne politike. Kao nagradu, SAD su Dodiku ukinule sankcije, kao i desetini njegovih saradnika, poslovnih partnera i firmi koje su bile na snazi od Bajdenovog mandata“, piše list iz Frankfurta.

„A da li je iko u Vašingtonu obećao Dodiku da će se rešiti Šmita kojeg mrzi? Ne tvrde to samo Dodik i krug ljudi oko njega – mnogi bosanski mediji to već nazivaju svršenim činom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Autor članka ocenjuje međutim da takvi izveštaji, pojedinačno gledano, nemaju neku veću dokaznu vrednost od Dodikovih tvrdnji, pre svega zato što je, kako kaže, „dubina istraživanja nekih bosanskih portala često površna“.

Uporno ćutanje SAD

„Međutim, glasine o navodnom ’dogovoru’ Dodika i SAD o smeni Šmita tako tvrdoglavo i dalje opstaju – i to ne samo zato što američka ambasada u Sarajevu, kao i druge američke agencije, ostaju uporno nemi o toj temi“, ukazuje nemački novinar.

„Zato do danas, osim onih koji su direktno uključeni, niko ne zna šta je dogovoreno između Dodika i Vašingtona. Iza zatvorenih vrata, prema izvorima u Sarajevu i Berlinu, američke diplomate uveravali su sve da Šmitmova smena nije dogovorena s Dodikom. Ali Dodik dosledno tvrdi suprotno – a Amerikanci mu javno ne protivreče“, piše nemački list, pa pita: „Zašto ćute Amerikanci?“

„Jedna teorija glasi da Vašington želi da obuzda Šmita i da ga drži pod kontrolom. Jedno je sigurno: čak i ako su glasine zaista samo glasine, upadljivo američko ćutanje pomaže da ih veliki deo bosanske javnosti shvati ozbiljno i da ih tretira kao činjenicu. Tu postoji opasnost da će Šmit biti viđen kao ’hroma patka’ – političar ’na stend-baju’ koji se više ne uzima za ozbiljno“, ocenjuje nemački list.

Šmit: „Ponekad je govor srebro, a ćutanje zlato“

Frankfurter algemajne cajtung o svemu tome pitao je i Šmita – i dobio sledeći odgovor:

„OHR (Kancelarija visokog predstavnika koju nemački list potpisuje kao „Šmitova agencija“, prim.ur.) u principu ne komentariše glasine. Politički sukob u Bosni i Hercegovini ispunjen je tvrdnjama, insinuacijama, sumnjama i teorijama zavere. Nažalost, ta agitacija koja se sama održava i koja se često namerno koristi kao instrument za širenje dezinformacija, zasenjuje stvarni rad institucija“, navedeno je, između ostalog, u odgovoru OHR-a frankfurtskom listu.

U članku se zatim ocenjuje: „Podrazumeva se da Šmit ili Kancelarija visokog predstavnika ne mogu stvarno da komentarišu ćutanje SAD, barem ne javno. Šmit kaže: ’Mogu samo da kažem da kontakt s predstavnicima država s kojima visoki predstavnik svake dve nedelje raspravlja o nerešenim pitanjima bazira se na poverenju i konstruktivan je.’ Šmit tu prvo spominje SAD, pa zatim Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, niz drugih zapadnih država i EU. ’Svi oni učestvuju u takozvanom Savetu za sprovođenje mira, telu koje me je imenovalo. SAD – kao i ostale države-članice – tamo pružaju vredan doprinos.’ U tom telu se razgovara, ali ne o glasinama, objašnjava Šmit, dodajući: ’Ponekad je govor srebro, a ćutanje zlato’.“

„Nemačka ambasada u Sarajevu, u međuvremenu nije se pridržavala zlatnog standarda čutanja, pa je uveravala bosanske medije: „Nemačka i dalje čvrsto stoji iza visokog predstavnika Kristijana Šmita.“ Američka ambasada još nije izdalo slično uveravanje, iako Vašington itekako interveniše kad vidi da su njegovi interesi u regionu ugroženi. U proleće je američki državni sekretar Marko Rubio oštro ukorio Dodika zbog njegovog separatističkog kursa. Međutim, što se tiče Šmita, vođi Srba do sada je bilo dozvoljeno da nesmetano nastavi dalje“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.