Anhal Vohra (Brisel)  [ DW ]

03. 12. 2025. 07:32

SAD diktiraju pregovore o Ukrajini, Evropa bez mnogo uticaja

Plan američkog predsednika Donalda Trampa od 28 tačaka za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine naširoko se tumači kao lista želja Kremlja, jer predviđa velike ustupke Kijeva.

Generalni sekretar NATO Mark Rute, međutim, kaže da pregovori moraju od nečega da krenu. On je u utorak izjavio da se evropski saveznici „tesno koordiniraju sa Amerikancima“ i da su u stalnom kontaktu sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, iako je Rubio odlučio da preskoči sastanak ministara spoljnih poslova NATO u sredu 3. decembra.

Stručnjaci navode da Evropljani primenjuju pristup „da, ali“ kako bi zadržali Trampa na svojoj strani. Ipak, postoje sumnje da li će Evropljani uspeti da utiču na ishod pregovora onoliko koliko žele.

„Evropljani su ranije uspevali da se njihov glas čuje uVašingtonu, ali nema garancije da će uspeti da obuzdaju Trampa“, rekao je Rafael Los, analitičar Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), za DW.

Trampov plan i crvene linije Evrope

Originalni Trampov predlog tražio je od Ukrajine da se odrekne ne samo teritorija koje trenutno drži Rusija, već i delova Donbasa koje, uz ogromnu cenu, drže ukrajinske oružane snage. Predlog je zahtevao da Ukrajina ograniči broj vojnika na 600.000 i trajno odustane od članstva u NATO.

Ministar odbrane Holandije Ruben Brekelmans rekao je novinarima da teritorijalni integritet Ukrajine i snažna ukrajinska vojska nisu teme o kojima Evropa hoće da pregovara. „Moćna ukrajinska vojska snažna je prepreka Rusiji i čini ceo evropski bezbednosni sistem jačim“, izjavio je Brekelmans pred sastanak sa evropskim kolegama u Briselu u ponedeljak.

Stručnjaci kažu da je Trampov predlog probio niz evropskih crvenih linija, uključujući zahteve koji impliciraju povlačenje američkih vojnih snaga.

„Dogovor da evropski lovci budu stacionirani u Poljskoj, kako stoji u Trampovom nacrtu, sugeriše da tamo neće biti američki avioni – raspoređeni pod ovom ili budućim administracijama“, napisala je Jana Kobzova iz ECFR-a.

Drugi delovi predloga išli su u prilog „zahtevima Moskve da se infrastruktura NATO pomeri što dalje od ruskih zapadnih granica, čime bi se praktično eliminisala sposobnost odvraćanja na istočnom krilu“, dodala je Kobzova. „Sve to stvara opasne presedane za celu Evropu.“

Da li se čuje glas Evrope?

Evropljani su bili zatečeni kada je procureo Trampov predlog. Ključni saveznik s one strane Atlantika – nije ih unapred konsultovao. Kasnije su evropski savetnici za bezbednost razgovarali sa Rubiom u Ženevi i izneli svoj predlog.

Nemačka, Francuska i Velika Britanija su predložile da se ukrajinska vojska u mirnodopskim uslovima ograniči na 800.000 vojnika, naglasile da članstvo u NATO zavisi od konsenzusa svih članica i potvrdile da će NATO lovci, uključujući američke, biti stacionirani u Poljskoj.

Ali čim se činilo da Evropljani dobijaju mesto za stolom, ponovo su skrajnuti – SAD su na razgovore u Majamiju pozvale samo ukrajinsku delegaciju.

Na početku sastanka ministara odbrane EU u ponedeljak, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas rekla je novinarima da su Ukrajinci u nedelju pregovarali sami, i da bi njihova pozicija bila jača „da su zajedno sa Evropljanima“.

Drugi smatraju da Evropa bar delimično sama snosi krivicu za gubitak uticaja

„Evropa nema strategiju za Ukrajinu, pa je primorana da reaguje. Tramp je za volanom – nekad može da se urazumi, nekad ne“, kaže Rafel Los. „Suštinski, Evropljani nisu odgovorili na pitanje - šta žele da postignu kada rat bude završen.“

Kakve bezbednosne garancije Evropa traži za Ukrajinu?

„Koalicija voljnih“ – grupa od 31 uglavnom evropske zemlje predvođena Francuskom i Velikom Britanijom – ubrzala je rad na bezbednosnim garancijama za Ukrajinu kako bi zemlja dugoročno mogla da odvrati Rusiju od nove invazije. Koalicija je formirala posebnu radnu grupu sa SAD za buduće garancije, uključujući moguće raspoređivanje multinacionalnih „snaga za osiguranje (mira)“.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je krajem novembra za radio RTL da bi francuski, britanski i turski vojnici mogli da budu poslati u Ukrajinu na dan kada „mir bude potpisan“.

Za takvu misiju Evropljanima je potrebna američka podrška u vidu vazdušne zaštite i diplomatski pritisak na Moskvu da prihvati ideju.

Markus Ciner iz Nemačkog Maršal Fonda kaže da Evropa traži garancije koje liče na NATO zaštitu, iako do članstva Ukrajine u tom vojnom savezu može da potraje.

Međutim, pošto Vašington hoće da o garancijama razgovara tek posle mirovnog sporazuma i neće američke trupe u toj jednačini, „svako američko obećanje biće političko, a ne čvrsta odbrambena obaveza“.

„Za Evropljane to otvara sumnje koliko bi takvo obećanje bilo kredibilno u odvraćanju Moskve“, dodaje Ciner.

Evropa hoće da pomogne Ukrajini u finansiranju odbrane

Dugoročna strategija Evrope je da podrži Ukrajinu tako da postane vojno dovoljno snažna da odvrati Rusiju. Ali jačanje ukrajinske odbrane podrazumeva obezbeđivanje ili zajedničku proizvodnju ključnih vojnih sredstava, kao i isplatu plata i penzija vojnicima.

Ministri odbrane EU raspravljali su o tome u ponedeljak, ali nisu doneli konkretne odluke osim obećanja Holandije da će Ukrajini obezbediti oružje u vrednosti od 250 miliona evra.

U razvoju koji je doneo tračak nade Ukrajini i Evropi, Tramp je priznao da je originalni nacrt njegovog plana više koncept ili radni nacrt, a ne konačan dokument.

Evropljani se nadaju da će nastaviti da vrše pritisak – bilo da su pozvani na sve sastanke ili ne.

„Svaki plan može biti finalizovan samo uz Evropljane za stolom. Još smo u preliminarnoj fazi“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron stojeći pored ukrajinskog kolege u Parizu u ponedeljak.