Alima de Graf  [ DW ]

26. 11. 2025. 07:35

Provera činjenica: Da li su većina izbeglica muslimani?

Migracije i azil bile su ključne teme u izbornim kampanjama i političkim raspravama posljednjih godina i meseci (u Nemačkoj, SAD, Holandiji, Poljskoj). Rasprave često postaju vrlo emotivne i sklone dezinformacijama.

Tzv. „Fond solidarnosti“, važan deo novog Pakta o migracijama i azilu Evropske unije, stupiće na snagu sredinom 2026. Države-članice koje se suočavaju s velikim pritiskom i prilivom migranata, imaju pravo da apliciraju za pomoć iz fonda. Nedavna procena Evropske komisije pokazuje da i Nemačka, pored nekih drugih zemalja, može da zatraži izuzeće od primanja dodatnih potražilaca azila do kraja 2026.

Dok se u Evropskoj uniji raspravlja o raspodeli migranata i azilanata, pojedine stare tvrdnje ponovo su nailaze na plodno tlo i šire se društvenim mrežama.

U EU je „85 odsto muslimanskih izbeglica“?

Tvrdnja: U EU došlo je 85 odsto izbeglica muslimanske veroispovesti. A nisu zatražili azil „u 56 muslimanskih država“.

Ta tvrdnja kruži još od 2019. godine, ali je nedavno ponovo dobila na značaju, a može se videti u ovom viralnom postu na TikToku.

DW-provera činjenica: Netačno

Ista tvrdnja pojavila se na nemačkom, kineskom, portugalskom, holandskom, francuskom, italijanskom i španskom jeziku, kao i na raznim društvenim mrežama.

Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), do kraja juna 2025. godine registrovano je 42,5 miliona izbeglica širom sveta. Za prvi deo tvrdnje, da je „85 odsto izbeglica muslimanske veroispovesti“, potrebni su podaci o verskom sastavu izbeglica iz celog sveta.

UNHCR, kao glavna agencija UN za izbeglice i primarni izvor statističkih podataka, kreirao je alatku pod nazivom „Refugee Data Finder“, koja prikuplja podatke o izbegličkoj populaciji. Međutim, oni nemaju podatke o verskoj pripadnosti izbeglica.

UNHCR kao izvor podataka ima sopstvene operacije, a dobija ih i od vlada – ali one često nemaju informacije o tome koje su vere te izbeglice. Time se štiti privatnost ljudi. Osim toga, prikupljanje takvih podataka može biti štetno, pa UNHCR-ov sistem registracije PRIMES prikuplja podatke o verskoj pripadnosti samo ako su relevantni za utvrđivanje statusa izbeglice.

Pew Research Center, neprofitni vašingtonski trust mozgova, fokusira se na demografske i društvene karakteristike migranata. Njihova studija pokazuje da je 47 odsto svih migranata hrišćanske veroispovesti, a 29 odsto muslimanske – dakle znatno manje od 85 odsto.

Izbeglice su, međutim, značajno drugačija grupa od svih drugih migranata. Dok se migracija često shvata kao dobrovoljno kretanje, izbeglice ne mogu da se vrate kući i moraju da budu zaštićene međunarodnim pravom.

Na osnovu verske većine koja postoji u zemljama iz kojih izbeglice dolaze, mogla bi otprilike da se proceni verovatnoća pomenute tvrdnje. Međutim, Janis Krojder iz UNHCR-a upozorava: „Ne postaju svi građani neke zemlje izbeglice. Pogledajte, na primer, Rohindže iz Mjanmara. Oni su većinom muslimani, dok je Mjanmar zemlja s budističkom većinom.“

Uzimajući to u obzir, može se odrediti samo trend. Izveštaj UNHCR-a Global Trends 2024 pokazuje da Venecuelanci i Ukrajinci, obe većinski hrišćanske zemlje, čine značajan deo ukupne populacije izbeglica.

Edgar Skrase iz UNHCR-a piše: „S obzirom na to da Ukrajinci i Venecuelanci sami čine gotovo trećinu svih izbeglica, uključujući pritom i druge osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita, stvarni udeo izbeglica muslimanske veroispovesti verovatno je znatno manji.“

Važno je naglasiti da, prema navodima UNHCR-a, ne postoje sveobuhvatni podaci potrebni za utvrđivanje istinitosti tvrdnje da je 85 odsto svih izbeglica muslimanske veroispovesti.

Gde izbeglice traže azil?

Prema podacima iz juna ove godine, postoji 8,42 miliona tražilaca azila. To su osobe koje „traže međunarodnu zaštitu od opasnosti u svojoj zemlji, ali čiji zahtev za status izbeglice još nije pravno utvrđen“.

Šta je dakle s drugim delom tvrdnje po kojoj muslimanske izbeglice ne traže azil u „56 muslimanskih država“? Kako ne postoje sveobuhvatni podaci o svim muslimanskim izbeglicama, ne može se tačno odrediti gde oni traže azil. Na osnovu dostupnih podataka može samo da se napravi procena.

Drugi deo tvrdnje verovatno se odnosi na 57 članica Organizacije za islamsku saradnju (OIC). Bilo ih je 56 do ponovnog prijema Sirije u martu 2025. Ta grupa uključuje države koje su proglasile islam zvaničnom religijom, kao i zemlje s muslimanskom većinom.

Edgar Skrase navodi da su najmanje sedam zemalja koje su primile najveći broj izbeglica, pretežno muslimanske zemlje: Bangladeš, Iran, Liban, Jordan, Turska, Čad i Pakistan. One su zajedno primile blizu 30 odsto svih izbeglica. Sve te zemlje su članice OIC.

Važno je napomenuti da većina ljudi koji beže od ratnih sukoba i progona ostaje raseljena u svojim zemljama. Kad idu u inostranstvo, uglavnom traže utočište u susednim zemljama. Prema podacima do juna ove godine, 66 odsto izbeglica bilo je smešteno u susednim zemljama.

U mnogim slučajevima susedne zemlje su iste (ili slične) verske pripadnosti. Na primer, izbeglice iz Sirije, zemlje s muslimanskom većinom, uglavnom su otišle u Tursku, takođe pretežno muslimansku zemlju. Isto važi i za avganistanske izbeglice koje uglavnom odlaze u Pakistan i Iran.