Jens Turau  [ DW ]

26. 11. 2025. 07:14

Vadeful: „Evropa doprinosi razgovorima o miru u Ukrajini“

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) teško da je mogao izabrati bolji trenutak da iznese nekoliko osnovnih napomena o ulozi Nemačke u spoljnoj politici u svetu koji se ubrzano menja. Jer upravo se gotovo iz časa u čas menja situacija oko mogućeg sklapanja mira u ratu Rusije protiv Ukrajine.

Tako je Vadeful na „Berlinskom forumu spoljne politike“ Fondacije Kerber odmah upitan kako ocenjuje najnovije vesti o susretu ruskih i američkih izaslanika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predstavnici evropskih država nisu u Abu Dabiju, no, političar iz CDU kaže da ipak imaju uticaj na tok pregovora:

„To je dobra vest – da se uopšte razgovara. I da je započet mehanizam koji može dovesti do okončanja ovog strašnog rata. Mi tamo igramo ulogu, doprinosimo.“

Vadeful kritikuje Rusiju, a o SAD govori obazrivo

To se uklapa u ton koji poslednjih dana vlada u evropskim prestonicama: izgleda da je sa sa pregovarčkog stola uklonjen prvobitni plan od 28 tačaka, koji su predložile SAD i koji je u velikoj meri izlazio u susret interesima Rusije. Ali ostaje nejasno kako će se pregovori dalje odvijati.

Vadeful je u govoru ponovo naglasio da sudbina Ukrajine ima dalekosežne posledice za budućnost Evrope.

„Imperijalna i agresivna“ Rusija ne planira samo potčinjavanje Ukrajine, već ima i druge namere: „Naše obaveštajne službe nas upozoravaju: u najmanju ruku, Rusija sebi obezbeđuje opciju za rat protiv NATO, i to najkasnije do 2029. godine. Pretnja Rusije nije daleka briga, ona je već stvarnost.“ To se pokazuje kroz stalne prelete dronova i sajber-napade.

Vadeful se zatim relativno obazrivo osvrnuo na američku vladu.

Ključno za rešavanje ukrajinske krize, rekao je, jeste pogled na Rusiju – izazivača konflikta. Međutim, prema njegovim rečima, „nedostaje bilo kakva spremnost Rusije da uopšte razgovara“.

Sa Sjedinjenim Državama, pa i pod predsednikom Donaldom Trampom, to je ipak sasvim drugačije, uprkos svim zbrkama: „To je upravo ono što nam je već poznato o Sjedinjenim Državama – ponekad imaju neortodoksan način da pristupe rešavanju ovakvih problema. A onda ponovo iznenade svojom izuzetnom fleksibilnošću.“

Postoji mogućnost da bi se korak po korak moglo doći do pregovora, dodao je nemački šef diplomatije.

Ali i aktuelna američka vlada mogla se osetiti prozvanom kada je Vadeful prešao na temu krize multilateralizma: opada spremnost za međunarodnu saradnju zasnovanu na partnerstvu, a sve se češće potiskuje „obavezujuća snaga međunarodnog prava“. Umesto toga jača stav da „nije presudna snaga prava, već da je snaga sama po sebi jednaka pravu“.

Anketa: 72 odsto Nemaca za jačanje Bundesvera

To je prilično zastrašujuća slika sveta, a taj strah se odražava i u rezultatima istraživanja o stavovima Nemaca prema važnim spoljnopolitičkim pitanjima. Po nalogu Fondacije Kerber, Institut za istraživanje javnog mnjenja Forsa anketirao je oko 1.500 reprezentativno izabranih punoletnih građana Nemačke.

U tom istraživanju jasna većina od 72 odsto izjasnila se za udvostručenje izdvajanja za Bundesver u narednih deset godina, imajući u vidu rastuće pretnje.

To se poklapa sa planovima nemačke vlade koju čine CDU, CSU i SPD: sredinom marta 2025. dakle posle izbora, te tri stranke su iskoristile većinu sa Zelenima kako bi izmenile Osnovni zakon odnosno Ustav Nemačke. Na vanrednom zasedanju starog saziva Bundestaga - odlučile su između ostalog da se formira poseban budžet za naoružanje od 500 milijardi evra.

Gotovo u suprotnosti s tim stoji jedan drugi rezultat Forsa-ankete: čak 61 odsto ispitanih odbija da Nemačka preuzme ulogu vojnog lidera u Evropi.

Nemci i dalje podržavaju Ukrajinu, ali dramatično manje SAD i Izrael

Kada se Nemci pitaju o usmerenju spoljne politike, pokazuju se jasne razlike između istoka i zapada zemlje. Na zapadu zemlje 51 odsto je za veće nemačko angažovanje u međunarodnim krizama, na istoku samo 35 odsto.

Čak i skoro četiri godine nakon početka rata, nemačka podrška Ukrajini koju je napala Rusija ima jasnu većinu od 59 odsto. A ako bi došlo do sklapanja mira koji bi evropske trupe obezbeđivale, 56 odsto je za to da u tome učestvuje i Nemačka. Ali jasna većina sumnja da je ruski predsednik Putin uopšte zainteresovan za mir - to veruje samo 20 odsto ispitanih.

Gotovo dramatičnim se mogu smatrati brojke koje odražavaju stav prema dvema zemljama s kojima je svaka nemačka vlada do danas održavala najbliže veze: samo 26 odsto ispitanih kaže da su SAD i dalje najvažniji partner Nemačke. A još samo 38 odsto ispitanih vidi posebnu obavezu Nemačke prema Izraelu proizašlu zbog istorijske odgovornosti za Holokaust.