Valerija Dobralskaja (ARD, tagesšau)  [ DW ]

21. 10. 2025. 07:31

Sve što treba da znate o kijanju

Šta je kijanje i šta sve može da ga izazove?

Kijanje (latinski: sternutio) je spontano, eksplozivno izbacivanje vazduha kroz nos i usta. Najčešće ga izazove nadražaj nosne sluzokože,recimo kada smo prehlađeni.

Ali kijanje ne mora uvjek da znači prehladu. Može ga izazvati i prašina, polen, dim, mirisi jakih parfema, životinjska dlaka, pa čak i nagla promjena temperature.

Mnogo ređe, kijanje mogu da izazovu i iznenadna svjetlost – a u nekim slučajevima čak i seksualno uzbuđenje: oba ova fenomena su dijelom nasledna.

Iznenadno kijanje pri izlaganju svetlosti naziva se fotični refleks kijanja ili ACHOO-sindrom. Kada iznenada pređemo iz tame na jako svjetlo, očni nervi se aktiviraju. Budući da su očni i trigeminalni nerv koji pokreće kijanje vrlo blizu, mozak „pobrka“ signale i pokrene kijanje. Ono obično prestaje - kad se oči naviknu na svjetlost i zenice ponovo suze.

Takozvani „honeymoon rinitis“ (upala nosne sluzokože tokom medenog mjeseca) je fenomen kada se kao sporedno dejstvo seksualnog uzbuđenja jave simptomi prehlade - zapušen nos koji curi i kijanje. Ali ne radi se o infekciji. Smatra se da nastaje zbog prisustva erektilnog tkiva u nosu, koje se tokom seksualnog uzbuđenja može napuniti krvlju, kao sporedni efekat djelovanja autonomnog nervnog sistema koji istovremeno izaziva promjene u polnim organima kod muškaraca i žena.

Postoji i srodno stanje, seksualno izazvano kijanje, kada ljudi počnu da kijaju – ponekad i nekontrolisano – tokom seksualne aktivnosti ili čak samo pri pomisli na nju. Smatra se da je sa ovim fenomenom povezano i zapušenje nosa koje se često javlja kao neželjeni efekat pri upotrebi sildenafila (Vijagre) i sličnih ljekova.

Anatomija kijanja - muškarci i žene

U svakom slučaju - kako kad dođe do nadražaja - signali se šalju preko trigeminalnog nerva do moždanog stabla. Tamo se aktiviraju mišići lica, vrata i grudnog koša. Dijafragma se zategne, udahnemo duboko, glava krene unazad, glasne žice se nakratko zatvore, u plućima se stvori pritisak – i onda: apćiha!

Koliko će to biti glasno, zavisi od više faktora. Ključnu ulogu ima veličina rezonantnog prostora

„Uobičajeno je mišljenje da muškarci imaju veći rezonantni prostor, jer su im pluća, grlo i grkljan većeg obima", objašnjava Kristijan Bec, direktor Klinike za bolesti uha, nosa i grla na Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf. „Zato muškarci često kijaju glasnije."

Ali, pored fizioloških razlika, i ponašanje može igrati ulogu, kaže Bec. „Pretpostavljam – i to je više zapažanje nego naučno dokazano – da neki muškarci namjerno kijaju što glasnije, kao da žele svima da stave do znanja da su prehlađeni. To im se, uostalom, često i pripisuje."

Ipak, to nije potvrđeno istraživanjima. Ako se dovoljno koncentrišemo, možemo donekle da utičemo na jačinu i intenzitet kijanja – i muškarci i žene podjednako.

Kijajte - kako vam dođe

Kijati tiše možda djeluje pristojnije, ali biološki to baš i nema smisla, objašnjava dr Bec.

„Evolutivno gledano, kijanje je prilično sebičan proces." Cilj nije da poštedimo druge, nego da zaštitimo sebe. Tijelo pokušava da pod velikim pritiskom i brzo iz disajnih puteva izbaci strane čestice, prašinu ili uzročnike bolesti.

Ako kijanje pokušavamo da potisnemo ili previše prigušimo, time zapravo sprečavamo prirodni mehanizam čišćenja.

„U suštini bi trebalo kijati onako kako vam dođe – da sve što treba da izađe, stvarno i izađe", kaže Bec.

Zašto je štetno zadržavati kijanje

Iz obzira prema drugima neki ljudi pokušavaju da kijanje potpuno zadrže – recimo tako što pritisnu nos. Ali to može da ima loše posledice.

Vazduh koji izbacimo tokom kijanja dostiže brzinu od 160 do 180 kilometara na sat – dakle, kao uraganska oluja! Ako u tom trenutku zatvorimo nos, pritisak se oslobađa ka unutra.

Zbog toga može da dođe do pucanja sitnih krvnih sudova ili tkiva u nosu, a bakterije i čestice mogu biti potisnute u sinuse ili čak do srednjeg uha. Rezultat mogu biti upale, bolovi ili čak oštećenje bubne opne.

Dakle, kijanje nikako ne bi trebalo potpuno potiskivati.

Ako je moguće - sklonite se od drugih kad vam se kija

Dok kijamo, izbacujemo u vazduh kapljice koje mogu da sadrže viruse i bakterije. Istraživači sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) otkrili su da te kapljice lete mnogo dalje nego što se mislilo – ne samo dva, već i do 12 metara ili više!

Tako se uzročnici bolesti mogu širiti čitavom prostorijom, pa i dalje od nje.

Kristijan Bec zato savjetuje da tokom prehlade ne pokušavamo da potisnemo kijanje, nego da se – ako možemo – malo sklonimo od drugih.

Ako se kijanje javlja rijetko, razlog može biti suv vazduh – tada pomaže da se poveća vlažnost u prostoriji ili da se nos ovlaži, na primjer sprejom sa morskom vodom.