Sabine Kinkarc  [ DW ]

25. 09. 2025. 09:48

Bez novih auto-puteva u Njemačkoj?

Šta država može, a šta treba da finansira? U Bundestagu se trenutno raspravlja o budžetu za 2026. godinu. O predlogu budžeta ministra finansija i vicekancelara, socijaldemokrate Larsa Klingbajla diskutovaće se oko dva mjeseca, a krajem novembra poslanici bi trebalo da ga usvoje. Već sada je jasno da rasprave neće biti lake. Mnoge državne institucije moraće da funkcionišu sa znatno smanjenim budžetima, jer poreski prihodi ni iz daleka nisu dovoljni da pokriju rashode države.

Klingbajl je na početku budžetskih rasprava govorio o teškim vremenima. Vlada sastavljena od demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) moraće da donese „hrabre i djelimično nepopularne odluke“. „Biće naporno, biće izazovno.“ Zaduženje je ogromno – veće je bilo samo tokom pandemije koronavirusa.

Bageri bi trebalo brzo da krenu s radom

U njemačkom Ministarstvu saobraćaja nije se očekivalo da će budžetska štednja pogoditi i njih. Obnova dotrajale infrastrukture ima apsolutni prioritet. Vlada je upravo usvojila poseban fond za infrastrukturu i klimatsku zaštitu u vrijednosti od 500 milijardi evra, finansiran novim zaduživanjem. „Naša zemlja je previše štedjela na pogrešnim mjestima. Želimo da bageri brzo krenu“, poručuje ministar finansija Klingbajl.

Ministar saobraćaja Patrik Šnider (CDU) je očekivao da će njegovo ministarstvo značajno profitirati od tog fonda. Saobraćajnice, dakle putevi, pruge i mostovi, spadaju u infrastrukturu, a stanje u Njemačkoj je loše.

Dotrajale saobraćajnice: kada beton i šine popuste

Auto-putevi u Njemačkoj se prostiru na oko 13.200 kilometara. Prema podacima Saveznog ministarstva saobraćaja, polovina njih ima oštećenja. Ako se dodaju i federalni putevi, smatra se da je sanacija potrebna za oko 25.000 kilometara. Još ozbiljnija je situacija s mostovima na auto-putevima – oko 5.000 mostova mora hitno da se sanira ili ponovo izgradi. Željeznička mreža Njemačkih željeznica (Deutsche Bahn) je toliko dotrajala da samo svaki drugi voz stiže na vrijeme.

Za tekuću budžetsku godinu Klingbajl je ministarstvu saobraćaja iz fonda dodijelio skoro 12 milijardi evra. U 2026. trebalo bi da bude izdvojeno čak 21 milijarda. Međutim, ministar Šnider sigurno nije očekivao da Klingbajl istovremeno smanji osnovni budžet ministarstva saobraćaja za 10 milijardi – na ukupno 28 milijardi evra. Iako Klingbajl tvrdi da se time ne „krpe rupe“ u budžetu, opozicija oštro kritikuje taj potez. Vlada je, naime, obećala da će iz fonda biti izdvajana sredstva isključivo za dodatne investicije.

Zabrana gradnje uprkos postojećim planovima: cijena budžetskog manjka

Ministar saobraćaja je ogorčen – ne samo zbog smanjenog budžeta, već i zato što mu je dodatno ograničena mogućnost ulaganja. Iz posebnog fonda mogu se finansirati samo sanacije mostova koji ne mogu da se poprave – ali ne i novi ili prošireni auto-putevi. Za to se koristi osnovni budžet.

Ali, kako kaže Šnider, njegov sada smanjeni budžet više za to nije dovoljan. „Nedostaje nam oko 15 milijardi evra za period od 2026. do 2029. godine“, rekao je Šnider u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung.

Zbog toga bi 74 projekta izgradnje i proširenja auto-puteva i 99 projekata na federalnim putevima – iako su već planirani – morali da budu obustavljeni i odloženi. Uglavnom se radi o spajanju postojećih auto-puteva i izgradnji obilaznica.

Ministar saobraćaja vrši pritisak na Bundestag

Budžetski odbor Bundestaga zatražio je od ministarstva saobraćaja spisak svih pogođenih deonica. Šnider je taj spisak dostavio – zajedno sa informacijama u kojim se izbornim okruzima nalaze. Tako svaki poslanik odmah može da vidi šta budžetski manjak znači za njega, njegove glasače i građane na terenu. Jasno je da ministar želi da izvrši pritisak. „Još ima prostora za korekcije u aktuelnim budžetskim pregovorima“, rekao je. „Bilo bi dobro da dobijemo više sredstava za izgradnju i proširenje.“

Ali ministar finansija Klingbajl to odbija. U jednom hladno sročenom pismu, on je podsetio Šnidera da se vlada zajedno dogovorila oko plana investicija u saobraćaj. I Šnider je prihvatio taj okvir. Nijedna druga oblast ne dobija više investicija od saobraćajnog sektora – do 2029. predviđeno je ukupno 166 milijardi evra. Klingbajl poručuje: Šnider mora da postavi prioritete i da raspolaže sredstvima efikasno.

Pokrajine i poslanici su ogorčeni

Međutim, u regionima pogođenim obustavom gradnje, ogorčenost je velika. Savezne pokrajine zahtevaju da država finansira već planirane projekte. To isto zahtijeva i demohrišćanski poslanički klub. „Ne može se objasniti građanima da auto-putevi spremni za izgradnju neće biti finansirani, iako se država zadužuje za 500 milijardi evra“, rekao je šef tog poslaničkog kluba Štefen Bilger.

Na jednoj stranačkoj sjednici, kancelar i predsjednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrich Merc je obećao: „Učinićemo sve da omogućimo što veći broj novih infrastrukturnih projekata.“ Dodao je da će o tome razgovarati sa koalicionim partnerima iz SPD-a.

Kreativna potraga za rešenjima

Ključna riječ je – fleksibilnost. „Struktura posebnog fonda trenutno još ne dozvoljava da se u potpunosti iskoristi njegov potencijal“, rekao je Šnider na početku budžetske rasprave u Bundestagu. „U parlamentarnom postupku, zajednički ćemo tražiti rešenja i veću fleksibilnost kod saobraćajnih investicija.“ Dodao je da su za sada sanacija i održavanje prioritet. „U narednim budžetima moraćemo da se ponovo fokusiramo i na intenzivniju izgradnju novih puteva i željezničkih pravaca.“

Iz redova socijaldemokrata dolaze različiti signali. Šef njihove poslaničke grupe Dirk Vize kaže da princip „prednosti održavanje nad novom gradnjom" ne znači da se već planirani projekti neće realizovati. Ali i ministar saobraćaja mora da postavi prioritete.

Savezni revizorski sud kritikuje vladu

Može se očekivati da rasprava o novim auto-putevima neće biti jedina kontroverza tokom budžetskih pregovora. Savezni revizorski sud, koji nadzire kako se troši državni novac, zahteva od vlade veće mere štednje. U izveštaju o budžetu za 2026. stoji da država živi iznad svojih mogućnosti. Ko planira da gotovo svaki treći evro finansira kroz zaduženje, daleko je od stabilnih javnih finansija. Postoji opasnost od dužničke spirale.

Kancelar Merc je u međuvremenu izne jedan predlog: „Javne investicije ne mogu same da pokriju ono što je Njemačkoj potrebno i ne mogu da nadoknade sve ono što smo propustili poslednjih godina.“ Merc je naveo da postoji veliko interesovanje privatnih investitora da ulažu u njemačku infrastrukturu. „Zato su mogući i zajednički projekti javnog i privatnog sektora. Planiramo da zajedno s ministarstvom saobraćaja u većoj mjeri pokrenemo javno-privatna partnerstva“, rekao je njemački kancelar.