Una Sabljaković  [ DW ]

25. 09. 2025. 10:01

Privremene mere – šansa za žrtve „državnog terorizma“ u Srbiji?

Nekoliko dana pošto je Viši sud u Novom Sadu odbio žalbu na odluku da se studentu Bogdanu Jovičiću produži pritvor za još 30 dana, njegovi branioci odlučili su da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Jovičić, koji ima 22 godine, uhapšen je posle protesta u Novom Sadu 14. avgusta zbog navodnog učešća u razbijanju prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u tom gradu. Na teret mu se stavlja nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu i oštećenje imovine velike vrednosti.

U fokus javnosti došao je kada ga je policija na sahranu njegovog oca dovela sa lisicama na nogama. Zbog, kako je i pre toga isticao, neadekvatnog postupanja policije i suda, Jovičić je do utorka (23. septembar) više od deset dana štrajkovao glađu.

„Inicijativu za donošenje privremene mere Evropskom sudu za ljudska prava podneli su advokati koji su ranije zastupali Bogdana. Predstavkom je inicirano pokretanje postupka za donošenje privremene mere da se Bogdanu obezbedi potrebna medicinska nega i konstantni lekarski nadzor i da mu se umesto pritvora odredi mera zabrane napuštanja stana, uz elektronski nadzor“, kaže za DW Ljiljana Borović koja sada zastupa Bogdana Jovičića.

Ona objašnjava da je sud u Strazburu odložio odlučivanje o toj meri dok od obe strane u postupku ne dobije dodatne informacije.

„Rok (za dostavljanje dodatnih informacija) je 26. septembar i tek nakon toga će krenuti u odlučivanje po ovoj inicijativi“, precizira Borović.

„Pravni, ali i politički signal“

Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik kaže da je gotovo siguran da će sud utvrditi „kršenje brojnih odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima“.

„To mislim jer su gotovo sve odredbe prekršene postupanjem policije i tužilaštva, a nekad i suda. Siguran sam da će odluka biti takva da je Srbija prekršila više članova Evropske konvencije“, navodi Olenik.

On naglašava da je činjenica da Evropski sud za ljudska prava reaguje u vezi sa postupkom koji je u toku u Srbiji „pravni i politički signal da Evropa, odnosno njeni pravni mehanizmi neće tolerisati državni terorizam koji sprovodi Aleksandar Vučić“.

„Sve što imaju na raspolaganju od pravnih mehanizama će biti iskorišćeno“, ocenjuje Olenik.

Značaj predstavki za građane

Ukoliko sud u Strazburu odluči da donese privremenu meru u slučaju Jovičić, biće to za manje od pet meseci drugi put da ova međunarodna institucija reaguje zbog ozbiljnih sumnji u flagrantno kršenje ljudskih prava u Srbiji. Poslednji put to je učinila 29. aprila, kada je veće od sedam sudija tog međunarodnog suda donelo privremenu meru u predmetu o mogućem korišćenju zvučnog oružja na protestu 15. marta u Beogradu.

„Kada Evropski sud za ljudska prava izrekne privremenu meru po Pravilu 39 Poslovnika Suda, država je dužna da odmah preduzme sve što je u njenoj moći da tu meru poštuje – da se uzdrži od daljeg činjenja, da nešto preduzme ili da postupi po nalogu suda“, kaže za DW pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević.

Odgovarajući na pitanje kako se donošenje predstavki Evropskom sudu za ljudska prava reflektuje na građane, ona objašnjava da, u slučaju navodne upotrebe zvučnog oružja, to ima značaj u postupcima pokrenutim po krivičnim prijavama osoba koje su, kako se veruje, tokom protesta 15. marta u Beogradu bile izložene uticaju tzv. zvučnog topa.

„Privremena mera Evropskog suda za ljudska prava je pokazatelj da je Sud smatrao da postoji ozbiljan rizik od povrede prava iz člana 3 Evropske konvencije koji se odnosi na zabranu torture i nečovečnog postupanja ukoliko bi se zvučno oružje koristilo. Time se potvrđuje da bi navodi građana o potencijalnoj štetnosti i nehumanosti tog sredstva mogli biti osnovani“, navodi Radivojević.

Sličnog mišljenja je i Aleksandar Olenik, koji je i jedan od zastupnika žrtava u postupku u vezi sa korišćenjem zvučnog oružja. Krivične prijave zbog navodnog korišćenja zvučnog topa podnele su, osim Olenika, između ostalih i nevladina organizacija CRTA i stranka SRCE.

„Kao deo pravnog tima LSV-a, podneo sam krivičnu prijavu za desetak oštećenih. Do sada su pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu saslušane dve osobe, a danas (24. septembar) smo dobili poziv za još dvoje i sledećeg utorka nastavljamo sa davanjem izjava. Mislim da je tužilaštvo do sada saslušalo oko 170 žrtava. Da nije bilo privremene mere Evropskog suda za ljudska prava, nisam siguran da bismo ušli u fazu saslušavanja“, objašnjava Olenik.

Saslušanje Bogdana Jovičića

Ljiljana Borović kaže da je za danas u Novom Sadu zakazano saslušanje Bogdana Jovičića.

„Stiglo je i proširenje istrage, čime mislim da se nateže kvalifikacija dela jer ona ne može da opstane pošto nije velika imovinska šteta u pitanju. Razbijen je izlog prostorija SNS-a, tako da pokušavaju da stvore neku grupu (okrivljenih). U Novom Sadu će biti i saslušanje još dvojice osumnjičenih momaka po osnovu proširenja istrage“, navodi Borović.

Dodaje da se nada da će sud nakon iznošenja odbrane njenog klijenta i predloga za ukidanje pritvora, „postupiti po zakonu i bez bilo čijih pritisaka“.

„Više bih volela da odluku o pritvoru donese domaći sud jer želim da verujem da su u ovom predmetu sudije hrabre i nezavisne. Nakon iznošenja odbrane, neće postojati nijedan razlog za pritvor“, ističe Borović.

Znak da tužilaštvo i sudovi nisu efikasni

Sanja Radivojević kaže da odluke Evropskog suda za ljudska prava mogu da ukažu i „na činjenicu da domaći mehanizmi zaštite – tužilaštvo, sudovi i zaštitnik građana nisu dovoljno efikasni“.

Dodaje i da učestalo izricanje privremenih mera Evropskog suda za ljudska prava ili otvaranje postupaka u vezi sa postupanjem prema učesnicima protesta, „šalje jasnu poruku međunarodnoj zajednici da postoje ozbiljni problemi sa poštovanjem vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji“.

„Takođe, to bi trebalo da utiče na ukupnu percepciju Srbije kao države kandidata za članstvo u EU i partnera u međunarodnim organizacijama, ocenjuje Radivojević.

Političke sankcije za nepoštovanje odluka

Aleksandar Olenik objašnjava da u slučaju da Evropski sud za ljudska prava donese predstavku, a država se ogluši o zahteve tog suda, jedina sankcija koja preostaje politička.

„Tada Evropski savet kao, da kažemo vlada EU, može da primeni političke mere - od sankcija, preko uskraćivanja podrške, do prekidanja odnosa. To je, dakle, niz političkih mera koje se donose ako se ne poštuju odluke Evropskog suda za ljudska prava“, zaključuje za DW advokat i potpredsednik LSV-a Aleksandar Olenik.